Zašto je važno da deca uče jezik svojih roditelja i predaka

U modernom svetu gde dolazi do mešanja različitih rasa, vera i nacija, deca multietničkog porekla ili mališani koji su odgajani na drugačiji način od većine svojih vršnjaka ne predstavljaju retkost. Ipak, takve okolnosti ne moraju da budu otežavajuće za njih.

Deca koja su rasla u okruženju gde se govori nekoliko jezika prolaze kroz specifičan proces svog intelektualnog i socijalnog razvoja. Izloženost lingvističkom diverzitetu u ranom uzrastu donosi izuzetne prednosti u smislu stvaranja generacija mladih ljudi otvorenog uma koji poštuju različitosti, iako takva sredina u nekim slučajevima deluje konfuzno na mališane i dovodi do nedostatka osećaja identiteta i pripadnosti. Učenje maternjeg odnosno jezika manjine, posebno u ranom detinjstvu u okruženjima u kojima je engleski jezik dominantan, može to da spreči.

Benefiti učenja maternjeg jezika

U mnogim zajednicama, bilo da se radi o zajednicama američkih starosedelaca ili plemenima u pojedinim delovima Afrike, izvorni jezici izumiru alarmantno velikom brzinom. Dugoročne posledice kolonizacije i asimilacije u mnogim takvim zajednicama potisnule su njihove lokalne jezike i dijalekte, dok, nažalost, današnje socio-ekonomske prilike nisu mnogo doprinele njihovoj revitalizaciji.

Sa druge strane, benefiti dvojezičnosti/višejezičnosti u pogledu intelektualnih i akademskih sposobnosti su neosporni, naročito kada je reč o deci u ranom detinjstvu. Sproveden je veliki broj istraživanja na temu uloge bilingvizma za razvoj izvršnih fukcija mozga, odnosno mentalnih procesa koji omogućavaju planiranje, koncentraciju, održavanje radne memorije i uspešno obavljanje više različitih stvari istovremeno. Prednosti učenja stranog jezika u kontekstu intelektualnog razvoja naučno su dokazane i značajne, iako ne treba zanemariti ni benefite učenja maternjeg jezika za pojedinca i zajednicu.

U zajednicama u kojima kultura i jezik etničkih grupa polako padaju u zaborav, edukacija dece, koja često sa velikom lakoćom usvajaju jezike, očuvaće ih i doprineće njihovom trajanju. Zajednica američkih starosedelaca, zajedno sa ostalim zajednicama širom sveta koje su osetile negativne posledice kolonijalizma, i dalje se suočava sa ozbiljnim problemima kao što su nezaposlenost, bolesti zavisnosti i problemi sa mentalnim zdravljem. Gubitak njihove kulture i identiteta, koje je vladajući režim godinama zanemarivao, razlog je većine ovakvih problema. Upoznavanje dece sa njihovim maternjim jezikom uliva im osećaj identiteta i pripadnosti, dok ih ujedno uči da prihvate i budu ponosni na svoje korene i nasleđe.

Značaj jezika za zajednice američkih starosedelaca

Zahvaljujući sve većem broju programa za učenje jezika američkih starosedelaca u školama, ostvareni su značajni pomaci, od kojih su sledeća dva najvažnija: 1) dolazi do porasta broja izvornih govornika jezika američkih starosedelaca, što doprinosi očuvanju i revitalizaciji ovih drevnih jezika; 2) učešće u takvim programima pomaže mnogim mladim ljudima visokorizičnog ponašanja koji su odrastali u teškim uslovima da prevaziđu takve socio-ekonomske okolnosti i ostvare napredak.

Korišćenjem maternjeg jezika mališana tokom nastave u školama u zemljama engleskog govornog područja veća je verovatnoća da će deca aktivno učestvovati u procesu učenja. Na taj način u učionici se stvara okruženje koje kroz interaktivni edukativni pristup podstiče učenike da iznose svoje ideje i razmišljanja, postavljaju pitanja, daju odgovore, kao i da s lakoćom i entuzijazmom stiču nova znanja. To im pomaže da steknu više samopouzdanja i jača njihov kulturološki identitet. Tako stvari koje uče u školi dobijaju veći, lični smisao i značaj, dok se ujedno neguje pozitivan stav prema obrazovnom sistemu, koji može da potisne ranija loša edukativna iskustva među manjinskim grupama.

Održavanje veze sa korenima

Učenje maternjeg jezika pomaže ljudima da se povežu sa svojim precima i kulturom. Za imigrante i njihovu decu veoma je važno da održavaju vezu sa svojim kulturnim i istorijskim nasleđem, kako bi se tako osnaženi izborili sa nedaćama i izazovima sa kojima su morali da se suoče kako bi opstali daleko od svoje domovine.

Osim toga, maternji jezik doprinosi jačanju osećaja pripadnosti. Mnoga deca nastoje da se uklope u zajednicu ili da budu prihvaćena u školi. Ona osećaju kao da moraju da se odreknu svojih korena i kulture kako ih ništa ne bi razdvajalo od ostalih vršnjaka. Ipak, važno je naučiti ih da neguju svoju i poštuju različitost drugih ljudi, kao i da svaka kultura nemerljivo obogaćuje naše društvo. Mališanima koji odrastaju u stranoj zemlji maternji jezik može da pomogne da uspostave čvrste veze sa svojim roditeljima i rođacima i izgrade neku vrstu porodične oaze, koja ne mora da se odnosi samo na mesto u fizičkom smislu. Znanje maternjeg jezika stvara svest o drugačijoj kulturi kojoj pripadaju i „dom“ gde su uvek dobrodošli.

Maternji jezik omogućava nam da komuniciramo i povežemo se sa članovima svoje porodice i zajednice, kao i da naučimo i razumemo istoriju naših predaka i budemo ponosni na svoje poreklo. To je naročito važno za decu koja odrastaju u etnički mešovitim porodicama.

Prednosti učenja maternjeg jezika su očigledno brojne. Ipak, uprkos početnom utisku da takvo učenje zahteva mnogo truda uz minimalne mogućnosti da se stečeno znanje koristi usled dominacije nekog drugog jezika, očuvanje jezika i dijalekta jednog naroda kroz komunikaciju više je nego dragoceno.