Kada mama i tata krenu na posao, na raspolaganju imaju nekoliko mogućnosti u vezi sa čuvanjem i brigom o mališanima. Ipak, osim angažovanja dadilje, roditelji u Americi sve teže prave izbor između preostalih rešenja kao što su vrtić i centar za dnevni boravak dece, najčešće usled nedovoljne informisanosti.
Iako se dete već naviklo i lepo mu je u dnevnom boravku, dok su roditelji zadovoljni njegovim napretkom, gledajući druge mališane iz komšiluka ili rođake, neki od njih bi možda pomislili da je vreme da se i njhovo dete pridruži ostalim vršnjacima u vrtiću. Ili su do sada o njemu brinuli deke i bake ili dadilja kod kuće, pa je porodica u potrazi za učionicom u kojoj će se mališan prijatno osećati. Roditelji se često pitaju da li benefiti vrtića premašuju one koje nude dobri centri za dnevni boravak. To ne mora nužno da bude slučaj. Za predškolske ustanove i centre za dnevni boravak važe isti kriterijumi, kao što su ugovor o zakupu prostora, neophodne kvalifikacije iz oblasti ranog obrazovanja, pružanje prve pomoći i profesionalno iskustvo zaposlenih za rad sa decom, određeni program ishrane mališana i plan aktivnosti koje podstiču njihov pravilan razvoj, kako bi mogli da se akredituju i dobiju licencu za rad od strane odgovarajućih državnih agencija. Osim toga, centri za dnevni boravak u današnje vreme nude mnogo više od čuvanja mališana, kao što su različiti edukativni sadržaji koji decu pripremaju za predškolsko, što znači da je njihov plan i program često nalik kvalitetnim programima koje najmlađi pohađaju u vrtiću. Takođe, posmatrano sa ekonomske strane, troškovi dnevnog boravka i vrtića su praktično izjednačeni. Ipak, postoji nekoliko ključnih razlika između ovih opcija koje mogu da olakšaju roditeljima da odaberu onu koja je za njih i njihovog mališana najbolja.
Razlike između vrtića i centara za dnevni boravak dece
Predškolske ustanove imaju kraće radno vreme, odnosno većina vrtića je zatvorena vikendom, praznicima i tokom godišnjih odmora, iako ima i onih koji pružaju mogućnost produženog boravka ili letnje dečje kampove kako bi izašli u susret zaposlenim roditeljima. Takođe, prilikom upisa deteta u vrtić roditelji često moraju da se opredele za poludnevni ili celodnevni program, dok je takođe jedan od uslova taj da mališan boravi u vrtiću najmanje dva dana nedeljno.
Osim toga, predškolske ustanove su rigoroznije što se tiče uzrasta mališana: tako vrtići obično primaju decu uzrasta od dve do pet godina. Mališani su raspoređeni po odgovarajućim starosnim grupama, pa je jedina prilika da se svi zajedno okupe kada ih vaspitači izvedu u dvorište vrtića da se igraju. S obzirom na to da predškolske ustanove primaju samo stariju decu, praksa je da roditelji nauče mališane da koriste nošu i toalet pre polaska u vrtić. Dobri predškolski programi osmišljeni su tako da podstiču celokupni dečji razvoj, uključujući stvaranje baze za polazak mališana u predškolsko. Mnogi vrtići rade po sistemu različitih edukativnih metoda i pristupa ranom obrazovanju kao što su Montesori, Valdorf i Redžo Emilija. Iz tog razloga mnoge savezne države imaju veće obrazovne standarde za vaspitače u poređenju sa zaposlenima u dnevnom boravku.
Copyright: Oksana Kuzmina
Kako odabrati pravi vrtić?
Čak i posle donošenja odluke u korist vrtića, ostaje mnogo aspekata koje treba razmotriti pre odabira same predškolske ustanove. Mardžori Večler, istraživač iz oblasti ranog obrazovanja sa Instituta za obrazovnu politiku, smatra da je ključno da se roditelji na vreme raspitaju o različitim predškolskim ustanovama umesto da odaberu prvu koja im se učini prihvatljivom. Ona je tako izdvojila 10 karakteristika programa koji mogu pozitivno da utiču na iskustvo dece pre polaska u školu i njihovo obrazovanje nakon što je objedinila istraživanja različitih predškolskih sistema. Njeni rezultati pokazuju da najbolje predškolske ustanove zapošljavaju fakultetski obrazovane vaspitače koji poseduju potrebne kvalifikacije iz oblasti ranog razvoja dok svaki edukator radi sa grupom koja broji ne više od desetoro dece. Osim toga, kvalitetni vrtići sprovode nastavni plan i program koji je fokusiran na razvijanje veština za rešavanje problema i od mališana očekuje da sami odgovore na izazove umesto da uče samo na osnovu onoga što čuju od vaspitača. Najbolje predškolske ustanove među zaposlenima imaju vaspitače koji pomažu deci da ovladaju emocionalnim, fizičkim, socijalnim i kognitivnim veštinama uz podršku starijih, iskusnijih kolega. Međutim, važno je znati da dobar program koji će dete pripremiti za polazak u školu ne mora da bude isključivo akademski orijentisan. „Budite pažljivi sa programima koji stavljaju akcenat na akademke veštine ili ističu ubrzan intelektualni razvoj deteta“, savetuju stručnjaci sa Američke akademije za pedijatriju. „Sa razvojne tačke gledišta, većina mališana uzrasta od 3 do 5 godina još uvek nije spremna da započne svoje formalno obrazovanje“.
Centri za dnevni boravak dece
Iako vaspitači prolaze kroz više formalnu obuku, od zaposlenih u dnevnom boravku takođe se traži da ispune minimalnu normu u pogledu radnog iskustva, kao i da se stručno usavršavaju u skladu sa propisima određene savezne države. S obzirom na to da centri za dnevni boravak primaju decu od najranijeg do školskog uzrasta, zaposleni su u nekim situacijama više fokusirani na brigu o najmlađima umesto na programe orijentisane na učenje. Ipak prednost ovakvih centara je u tome što deca različitog uzrasta više vremena provode zajedno u igri i druženju, što je posebno značajno za mališane koji će uskoro dobiti brata ili sestru. Centri za dnevni boravak imaju fleksibilnije radno vreme, koje odgovara zaposlenim roditeljima. Oni su otvoreni od ranih jutarnjih do kasnih popodnevnih sati, kao i tokom vikenda i praznika i omogućavaju roditeljima da vreme koje deca ovde provedu usklade sa svojim rasporedom i obavezama.
Copyright: YanLev
Lista za i protiv
S obzirom na to da ovakve smernice mogu da pomognu roditeljima da steknu samo opšti uvid, važno je da porodica detaljnije razmotri svoje individualne potrebe kao i da poseti svaku od potencijalnih ustanova. Pravi program je onaj koji najviše odgovara potrebama deteta, kućnom budžetu i obavezama roditelja, kao i da se nalazi na odgovarajućoj lokaciji. Roditelji osim toga treba da se fokusiraju na ključna pitanja kao što su čiji zaposleni su više posvećeni mališanima, gde najmlađi imaju najviše mogućnosti da učestvuju u različitim aktivnostima i čije učionice su lepše dekorisane i privlačnijie deci. Roditelji će znati da li su doneli pravu odluku na osnovu reakcije deteta. Ukoliko je mališan nasmejan i stalno priča o interesantnim stvarima koje je naučio ili o aktivnostima u kojima je učestvovao zajedno sa svojim drugarima, mame i tate mogu da odahnu i budu sigurni da nisu pogrešili, bez obzira na to da li je njihov izbor vrtić ili centar za dnevni boravak.
