Od televizije do novina, radija i novih tehnologija, mediji su danas dominantna sila u životima dece.
Nove tehnologije su sve popularnije, a pristup raznim informacijama je lakši nego ikad. Takođe, pojavljuju se sve ubedljiviji dokazi da poruke i slike koje šalju mediji imaju štetan uticaj na decu. Naročito se analizira uticaj slavnih ličnosti putem medija i njihov uticaj na našu sliku o izgledu.
Nerealni i nezdravi prikazi ženske seksualnosti i neprikladne ženske nagosti mogu dovesti do toga da se mlade devojke osećaju nesigurno zbog svog tela i započnu ekstremne dijete.
Termin bodi imidž (slika o izgledu našeg tela)obično se odnosi na to šta neko misli o svom telu i kako se oseća povodom toga. Usko je povezan sa samopouzdanjem i pozitivna ili negativna slika o izgledu može dovesti do pozitivnih ili negatvnih shvatanja. Ipak, nije moguće da uticaj slavnih bude negativan, već način na koji ga mediji uobliče i predstave kao ideal koji se mora dostići.
I dok opsesija slavnima nije ništa novo, sve veća popularnost televizijskih emisija na primer ili društvenih medija kod mlađe generacije od njih pravi povodljive mete i može imati katastrofalne posledice. Slavne ličnosti mogu da se prate na Tviteru i Instagramu, a neke od njih prate milioni ljudi. Oni beleže trenutke iz svojih života, a to opet mediji romantizuju, a najmlađi idealizuju. Mlade devojke su zatrpane slikama mršavih manekenki, a dečaci imaju nerealne ideje o oblicima tela i opsednuti su vežbanjem sa tegovima.
Slika o izgledu i seksualnost
Još jedna posledica uticaja slavnih odnosi se na sliku o izgledu i seksualnost. Uzmimo za primer muzičke spotove, oni sadrže više seksa po minutu nego bilo koji konkurentni žanr u industriji. Televizijske emisije i filmovi poručuju tinejdžerima da je normalno za njih da imaju seksualne odnose i tako im pružaju pogrešno interpretiranu koncepciju stvarnosti. Nerealni i nezdravi medijski prikazi ženske seksualnosti i neprikladne ženske nagosti mogu dovesti do toga da se devojke i žene osećaju nesigurno zbog svog tela, kao i do straha od neprivlačnog izgleda, starenja ili do preteranog držanja dijeta. Zaista, Američko udruženje psihologa procenjuje da su tinejdžeri godišnje izloženi otprilike 14.000 sadržaja u vezi sa seksom preko filmova i medija. Oni idealizuju ono što vide na televiziji i postoji šansa da ne shvate posledice svojih dela. Većina ovih sadržaja ne pominje kontracepciju, rizik od seksualno prenosivih bolesti, trudnoću i druge činjenice vezane za reproduktivno zdravlje.
Mada nije na slavnim ličnostima i medijima da informišu decu o fizičkom i mentalnom zdravlju, oni imaju važnu ulogu u načinu na koji su oni predstavljeni i posledicama koje mogu da imaju na ranjivu populaciju, kao što su poremećaji u ishrani, mentalni problemi, zablude o izgledu tela, loša slika o sopstvenom izgledu, pa čak i nasilno ponašanje. Loša slika o sopstvenom izgledu često je jedan od prvih simptoma poremećaja u ishrani. Žene su nesrećne zbog svog izgleda i smatraju da su debele jer gledaju slike manekenki ili očekuju da ih njihovo okruženje smatra debelim.
I pored svega toga, slavne ličnosti ne promovišu uvek nezdrave navike i pogrešnu sliku o izgledu. Uticaj slavnih na sliku o izgledu i decu nije uvek negativan i može da ih osnaži u raznim okolnostima. Slavni mogu da promovišu vežbanje i zdravu ishranu. Mišel Obama je odličan pozitivan primer upotrebe slave sa ciljem da se promeni i poboljša svakodnevni život dece.
Prva dama je 2010. godine započela „Let”™s Move“ program, sa ciljem da se smanji gojaznost kod dece kako bi se ona osećala dobro u svojoj koži i vežbala više.
Na kraju, na roditeljima je da edukuju svoju decu i zaštite ih, a ne da im zabrane da gledaju rijaliti emisije i da prate svoje omiljene glumice na Instagramu. U slučaju da je potrebno ili se ukaže prilika, važno je da im objasne zašto je nešto moguće ili ne, zašto ovo nije realnost ili zašto je ono ulepšano pomoću novih tehnologija. Važno da dete bude u sigurnom okruženju punom ljubavi, kako bi moglo da se razvija normalno i slobodno izrazi svoje brige. Naravno, nije uvek tako, i uvek ima mesta za podršku i pomoć omladinskih centara, zdravstvenih radnika ili nevladinih organizacija.
