Donirajte

Ulaganje u rano obrazovanje najpametnija je lična i društvena investicija

by , 2. нов 2017.

Osim što podstiče kognitivni razvoj, rano obrazovanje može značajno da doprinese smanjivanju jaza između bogatih i siromašnih, jačanju socijalnih veština kod dece i izlasku iz začaranog kruga siromaštva ili socijalne isključenosti.

U ranom detinjstvu formira se temelj za sve što dolazi posle. Neurološka istraživanja pokazuju da prve godine života imaju ključnu ulogu za razvoj dečjeg mozga, dok iskustva u ranom detinjstvu – interakcija i povezanost dece sa roditeljima i njihovo prvo iskustvo učenja – u velikoj meri utiču na njihov budući fizički, kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj. Poslednjih nekoliko godina istraživači su otkrili da ljudski mozak u periodu od rođenja do treće godine razvija najveći broj neurona i tada je najsposobniji za učenje. Zapravo, unos novih informacija ključan je za formiranje aktivnih neuronskih puteva (Šonkof & Filips, 2000).

Iz tog razloga je optimizacija ranih godina života deteta najpametnija lična i društvena investicija kako bismo osigurali bolju budućnost svih mališana i njihov uspeh u životu. S druge strane, vlade i poreski obveznici često ne uzimaju rano obrazovanje dovoljno ozbiljno, iz uverenja da se takvo ulaganje ne isplati u očekivanoj meri.

Osvrt na trenutno stanje u ranom obrazovanju

Prema podacima UNICEF-a, premali broj dece pohađa predškolske programe, posebno među siromašnima. Dok su porodica i kućno okruženje ključni za opstanak i razvoj mališana, pristup kvalitetnim edukativnim programima i briga o deci van kuće podjednako su važni kako bi mališani stekli osnovne kognitivne i jezičke veštine koje su im potrebne za uspeh u školi.

Ipak, uprkos činjenici da su prednosti ranog obrazovanja dobro dokumentovane, pristup i pohađanje predškolskih programa značajno varira po regionima, uz nepromenjeno veoma mali procenat u mnogim delovima sveta. Tako više od polovine dece uzrasta od tri i četiri godine u Latinskoj Americi i Karibima pohađa programe ranog obrazovanja, dok to čini samo jedna četvrtina mališana u podsaharskoj Africi.

Procenat dece uzrasta 36–59 meseci koja pohađaju neku vrstu predškolskih programa po regionima

Izvor: UNICEF-ova globalna baza podataka 2016, na osnovu Demografskog istraživanja zdravstvenih aspekata (DHS), Istraživanja višestrukih pokazatelja (MICS) i ostalih nacionalnih reprezentativnih istraživanja 2005–2014.

Rano obrazovanje u Srbiji

Prema saopštenju za medije Svetske banke iz februara ove godine, Srbija se pridružila vodećim zemljama u svetu koje su posvećene ranom razvoju dece, finansirajući aktivnosti koje će doprineti boljem uspehu dece, povećanju konkurentnosti srpske privrede na duži rok, njenom rastu i otvaranju novih radnih mesta. U saopštenju se takođe navodi da će Srbija povećati broj mesta u predškolskim ustanovama za oko 17.000 zahvaljujući projektu Inkluzivno predškolsko obrazovanje i vaspitanje (IPOIV), u vrednosti od 47 miliona evra, koji je odobrio Odbor direktora Svetske banke.

„Činjenica da 25 odsto dece širom sveta nema priliku da se razvija predstavlja globalnu krizu koja preti da mlade zarobi u siromaštvu i pre nego što proslave peti rođendan“, rekao je predsednik Svetske banke Džim Jong Kim. Ulaganje u dečje obrazovanje i vaspitanje, kako je istakao, ne radi se samo zato što je to dobro već i zato što to podiže konkurentnost. „Uz rani podsticaj, dobru ishranu i redovan odlazak u predškolske ustanove deca više nauče i više zarađuju kad odrastu“, naveo je Kim.

Ključne prednosti ranog obrazovanja

  • Socijalizacija: Interakcija sa ljudima koji nisu članovi porodice deteta u bezbednom okruženju predstavlja bitan element socijalnog razvoja najmlađih, jer im pomaže da prevaziđu stidljivost i steknu samopouzdanje.
  • Koncept saradnje: Deca u vrtiću uče da dele igračke, sarađuju, čekaju da dođe njihov red i da se smenjuju tokom igre, kao i da poštuju ostale. Važno je da mališani ovakve vrline steknu u ranom uzrastu jer što su stariji to ovakve stvari uče teže.
  • Podsticaj celokupnog razvoja najmlađih: Rani edukatori obučeni su da prepoznaju u čemu je svakom detetu potrebna dodatna podrška i u skladu sa tim razviju programe i aktivnosti koje primenjuju u radu sa mališanima, doprinoseći tako dečjem emocionalnom, socijalnom, fizičkom i mentalnom razvoju.
  • Doživotna ljubav prema učenju: Deca su po prirodi radoznala i željna da stalno istražuju i otkrivaju nove stvari. Postoji li bolje mesto od vrtića za podsticanje takve dečje urođene sklonosti, gde se učenje odvija na zanimljiv i zabavan način?
  • Poštovanje: Naučiti decu vrednosti poštovanja, koje nije ograničeno samo na ljude i stvari već ih naučiti da poštuju i životnu sredinu, kako svoju neposrednu tako i globalnu. Ne postoji bolje mesto za sticanje ove vrline od dinamičnog predškolskog okruženja gde se sve deli, dok deca pravila lepog ponašanja uče prirodno.
  • Timski rad: Demonstriranje i usađivanje važnosti timskog rada, koji mališane može da nauči da uvažavaju tuđe mišljenje, saslušaju druge, sarađuju i ophode se isto prema svima. Većina predškolskih aktivnosti upravo iz tog razloga usmerena je na timski rad, dok će dete koje u ranom dobu nauči da funkcioniše u timu odrasti u pojedinca koji se prilagođava različitim socijalnim okruženjima i koji lakše dolazi do posla.
  • Psihološka otpornost: Deci je lakše da razviju veštinu samokontrole i upravljanja emocijama u konzistentnom, sigurnom i ravnopravnom društvenom okruženju kao što je obdanište. Padovi, modrice ili porazi u igri dešavaće se s vremena na vreme i predstavljaju osnovu za razvijanje strategija nošenja sa većim izazovima koji ih očekuju u životu.
  • Koncentracija: U vrtiću deca koriste svaku priliku da otkriju nova iskustva, steknu nove drugare i istraže nova okruženja. Zato je potrebno da vaspitači usklade dečju živahnost i energiju sa sposobnošću da slušaju, prate instrukcije, posvete se zadatku i učestvuju u grupnim aktivnostima kako bi mališani razvili ključnu veštinu koncentracije.
  • Strpljenje: Svakog dana nailazimo na situacije koje testiraju naše strpljenje. Deca treba da budu uključena u različita socijalna iskustva u kojima će moći da istražuju i vežbaju veštinu strpljenja. Učeći kroz primere, uzore i socijalna iskustva, mališani će razviti strpljenje i znati da čekaju na svoj red. Primeri iz predškolskog okruženja obuhvataju deljenje pažnje vaspitača, igračaka, ljuljaški na igralištu sa drugom decom ili čekanje na svoj red za igru.
  • Samopouzdanje i samopoštovanje: Pozitivna interakcija sa drugom decom i vaspitačima promovisaće pozitivan, zdrav i siguran stav mališana o sebi, koji će im omogućiti da samouvereno pristupe različitim situacijama i problemima u životu.
  • Izloženost različitostima: Rano obrazovanje decu uči da poštuju i prihvataju različitosti i postanu članovi zajednice koji će biti otvoreni prema novim ljudima i idejama. Važno je da mališani razumeju da je svaki čovek jedinstven i poseban na svoj način, sa svojom kulturom, uverenjima i etničkom pripadnošću.

Copyright: Fh Photo

Završna reč

R[ano obrazovanje podstiče emocionalni razvoj i socijalnu kompetenciju najmlađih. Osim toga, poznato je da rano obrazovanje i vaspitanje formiraju osnovu za sticanje kvalitetnog osnovnog obrazovanja. Ulaganje u rano obrazovanje snažno umanjuje nedostatke koji često stavljaju decu nižeg socijalnog i ekonomskog statusa u nepovoljan položaj. Povraćaj takvih investicija najveći je među siromašnim mališanima, kojima ovakvi programi mogu da posluže kao polazna osnova za izlazak iz začaranog kruga siromaštva ili socijalne isključenosti.

Zato je važno da počnemo aktivno da podržavamo i širimo svest o značaju ranog obrazovanja, na način na koji to čini Fondacija „Novak Ðoković“, i da budemo promena koju želimo da vidimo u svetu.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE