Da li učenje o duhovnim vrednostima treba da postane deo ranog obrazovanja?

Studije pokazuju da bi većina mladih cenila priliku da istraži svoju duhovnost u sigurnom i stabilnom okruženju, oslobođenom predrasuda.

Kada je nekadašnja šampionka u tenisu Jelena Genčić počela da trenira Novaka Đokovića, u to vreme dečaka od pet godina, koristila je neke neuobičajene metode. Novak je tako morao da uči „najmanje“ dva strana jezika. Ipak, to nisu bili jedini zadaci koje je imao van teniskog terena. Takođe je slušao klasičnu muziku i čak recitovao poeziju Puškina svom treneru. Dugo vremena sam se pitao zašto je Jelena insistirala na tim stvarima. U trenutku kada Đoković dolazi do velikog preokreta u petom setu, bio sam skeptičan da li bi Puškin mogao da bude magičan odgovor za kojim svi tragamo.

Genčićeva je tvrdila da je razlog primene takvih tehnika da Novaka učine boljom osobom kao i dobrim teniserom. U jednom intervjuu, koji je dao posle osvajanja Australian Opena ove godine, Đokovića su zamolili da otkrije tajnu svog uspeha. Pošto je gotovo nemoguće ograničiti se na samo jednu komponentu, Novak je odgovorio veoma konstruktivnim savetom. Osvrnuo se na to koliko je teško ljudima da razdvoje privatno od profesionalnog. Istakao je koliko je važno da svako od nas odredi i razreši lične probleme i nedoumice kako bismo mogli da pružimo svoje najbolje partije na svim životnim poljima.

Iz sličnih razloga koje je navodila Genčićeva mnogi edukatori uvode učenje o duhovnim vrednostima u programe ranog obrazovanja. Iako takvo učenje možda neće povećati spremnost mališana za polazak u školu, ono doprinosi boljoj polaznoj osnovi dece na putu ka uspehu.

Šta predstavlja duhovnost?

Među istraživačima ne postoji konačan dogovor o pravljenju razlike između duhovnosti i religioznosti. Duhovnost se obično definiše kao verovanja, navike i iskustva koja oblikuju način života i razmišljanja, a koja ne moraju da budu podržana religioznim ritualima, tradicijom i doktrinom. Čovek od roditelja nasleđuje veru, ali sam čini svestan izbor praktikujući duhovnost u potrazi za odgovorima o sebi, svetu i značenju života.

Iako mnogi naučnici smatraju da je duhovnost razvojni proces, ne postoji njihovo jedinstveno mišljenje o tome kako se taj proces odvija. Neki od njih veruju da se rađamo sa duhovnim kapacitetima koji se podstiču (ili ne) kroz interakciju sa roditeljima, nastavnicima i/ili kulturom kojoj pripadamo. Drugi misle da se duhovni razvoj odvija po fazama dok usaglašamo svoja uverenja sa onim što osećamo i radimo.

Kako bi se utvrdilo da li svi ljudi na isti način razvijaju svoju duhovnost, Institut za istraživanje na čelu sa Piterom Bensonom, stručnjakom za pozitivan razvoj mladih, sarađivao je sa naučnicima širom sveta u cilju proučavanja duhovnih i religioznih verovanja i praksi mladih ljudi. Institut za istraživanje preuzeo je definiciju duhovnosti iz naučnog rada objavljenog 2003. godine u časopisu „Primenjena nauka razvoja“:

Duhovni razvoj je proces izgradnje unutrašnjih ljudskih kapaciteta za uzdizanjem iznad sebe samog, kada je „ja“ integrisano u nešto veće i sveto. To je razvojni „motor“ koji pokreće traganje za moralnim putevima, smislom života, unutrašnjim mirom, osećajem lične sreće i zadovoljstva i humanošću. Ovaj proces odvija se kako unutar tako i izvan verskih tradicija, verovanja i praksi.

Oko 7.000 mladih ljudi od 12 do 25 godina iz Australije, Kameruna, Kanade, Indije, Tajlanda, Ukrajine, Velike Britanije i SAD učestvovalo je u studiji sprovedenoj u vidu anketa, fokusnih grupa i detaljnih intervjua. Uzorak predstavlja širok spektar obrazovnih i socio-ekonomskih profila, i obuhvata pripadnike različitih veroispovesti, uključujući i one koji su se deklarisali kao ateisti.

Naučnici su kod svih učesnika studije uočili isti proces duhovnog razvoja koji prevazilazi granice kultura i religija i koji nužno ne podrazumeva praktikovanje vere. Osim toga, gotovo 64 odsto uzorka pokazao da mladi ljudi aktivno tragaju za duhovnošću, ne sledeći striktno put vere, dok je više od polovine njih izjavilo da su svoj duhovni identitet spoznali u poslednje dve godine. Svoju duhovnost razvijali su pre svega gradeći pozitivne i harmonične odnose sa ljudima iz svoje okoline i zajednice kroz ljubazno ophođenje i pomaganje, otkrivajući smisao života, pristupajući stvarima otvorenog uma i srca i usklađivanjem svojih uverenja sa delima. Otkrića studije takođe pokazuju da bi većina mladih cenila priliku da istraži svoju duhovnost u sigurnom i stabilnom okruženju, oslobođenom predrasuda.

Kako se učenje o duhovnim vrednostima može primeniti u obrazovanju dece i mladih?

Mnogi smatraju da je jedina svrha škole i obrazovanja razvoj kognitivnih sposobnosti. Ipak, pravi edukatori reći će da svaki učenik predstavlja jedinstveni sklop razmišljanja, emocija, uverenja, porodičnih i duhovnih vrednosti, kulture, socio-ekonomske sredine, kao i da svi ti faktori direktno utiču na njegov proces učenja. Ukoliko je duhovnost zaista univerzalni proces, na koji način nastavnici podstiču njen razvoj u učionicama, gde postoji jasna razdvojenost države i crkve? Možda deluje iznenađujuće, ali mnogi nastavnici verovatno to već sprovode u delo iako toga nisu ni svesni.

Ukoliko iskoristimo prethodno navedenu definiciju duhovnosti, onda nastavnici koji:

• pružaju svojim učenicima priliku da steknu različita znanja i iskustva upoznajući ih sa umetnošću, muzikom, prirodom kao i sa velikim ljudima i značajnim misliocima pomažu im da se povežu sa nečim većim od njih samih

• svoje đake uče socijalnim veštinama kao što su zahvalnost, saosećanje, empatija, altruizam pomažu im da razviju pozitivne odnose sa ljudima iz svog okruženja

• nastoje da povežu stvari koje predaju na času sa životom svojih učenika, kao i da upoznaju i podstaknu njihova interesovanja i pasije, pomažu im da pronađu svoj smisao i svrhu postojanja na ovom svetu

• u nastavni plan i program uvode učenje o pomaganju zajednici, pružaju priliku učenicima da daju doprinos društvu u cilju postizanja većeg dobra

Iz tog razloga verujem da programi koji neguju i podstiču duhovni razvoj ličnosti mogu da budu konstruktivan aspekt ranog obrazovanja. Učenje o duhovnim vrednostima pružiće ljudima od najranijeg detinjstva snažan moralni kompas i pomoći će im, kako je Jelena Genčić svojevremeno isticala, da „postanu bolji ljudi“.