Da li se vi sećate vaše omiljene priče iz detinjstva? Koliko ste samo puta čekali da roditelji zaspu, a vi krišom nastavili sa čitanjem omiljene bajke? Pogledajte malo bolje svoje police sa knjigama. Među njima se sigurno i sada krije vaša omiljena knjiga iz detinjstva. Možda je malo prašnjava i pohabana, ali i dalje čuva magiju priča i glas mame, tate, bake, deke”¦
Deca imaju urođenu ljubav prema pričama. Priče stvaraju magiju i osećaj čuda, pružaju deci ulazak u nepoznate i tajanstve predele. Kroz priče dete ne samo da će lako usvajati nove reći, ojačavati jezik, širiti svoje znanje, već će naučiti i uvideti koja je to greška koju je Crvenkapa samo jednom počinila. Naučiće da slušaju roditelje i njihove savete. Pričanje priča deci koje imaju jasnu i smislenu poruku može im pomoći da uče i razlikuju kvalitete kao što su mudrost, hrabrost, iskrenost i dobrota.
Šta može da ponudi priča?
Kroz pripovedanje priče kod deteta najmlađeg uzrasta ne samo da se podstiče govor, već se i povećava njegov osećaj za zapažanje, pamćenje, razmišljanje, zaključivanje. U najranijem uzrastu, sa prvim likovima životinja, dešavanjima u okolini, različitim predmetima, koji „iskaču“ iz šarenih dečijih slikovnica, slagalica, bojanki – dete se uči razlikovanju dobra od zla, poželjnog od nepoželjnog.
Priče otkrivaju univerzalne istine o svetu. Uče nas o životu, o nama samima i o drugima.
U kasnijim nižim razredima škole dete koje se od najranijeg uzrasta susrelo sa pričom pokazaće veću zainteresovanost za otkrivanje novih priča o svetu koji ga okružuje. Priče mogu deci omogućiti da istražuju svoje kulturne korene, da iskuse različite kulture i steknu uvid u različite tradicije i vrednosti. Putem priče i pripovedanja deca saosećaju sa nepoznatim ljudima, mestima i situacijama.
Prednosti pripovedanja u učionici
Čitanje i pričanje priča veoma je važno za stvaranje obostrane komunikacije između nastavnika i učenika u učionici, kao i između roditelja i dece van učionice. Jezik koji uče u učionici je alat koji oni koriste da oblikuju svoje misli i osećanja. To je nešto više od načina razmene informacija i širenja ideja, to je njihovo sredstvo da se dopre i povežu sa drugim ljudima.
Priče mogu postati veze ne samo između sveta učionice i kuće (porodice), već i između učionice i šire (sveta uopšte).
Dete kad sluša priču koju mu neko pripoveda oseća povezanost sa tom osobom. Zato je važno da nastavnici prilikom pričanja priča imaju u vidu da je neophodno da promovišu osećaj blagostanja i opuštanja, da samim tim povećavaju spremnost dece da komuniciraju, da iznose svoje misli i osećanja, da podstičitu aktivno učešće dece, ističu upotrebu mašte i kreativnosti.
Posebno je važno podsticati decu na saradnju i razvijanje lepog odnosa, ispunjenog razumevanjem i poštovanjem. Učiti decu da unaprede i neguju veštine slušanja, samim tim ona će postati pažljiva, ali i imati svest o potrebi i važnosti da se sagovornik uvek sasluša.
Bajke i basne učiteljima i nastavnicima predstavljaju najzanimljiviji put ka pričanju jer se deca preko životinja upoznaju sa složenijim odnosima među ljudima, sa različitim emocijama, sa dalekim i izmišljenim predelima.
Tri saveta kako da ispričate priču tako da vas dete sluša sa uzbuđenjem
- Pri pripovedanju koristite svoje lice, telo i odgovarajuće gestove. Jako je važno da učinite da vaše telo i lice reaguju na priču i da se jasno izražavate.
- Takođe je jako bitno da prilagodite jačinu, visinu i tempo vašeg glasa. Zapravo vaš konatak sa detetom treba da bude aktivan, čime ćete stvoriti harizmatično prisustvo i učiniti da vam veruje.
- Pažnju je potrebno usmeriti i na upotrebu prostora u kome izvodite priču. Iskoristite tišinu i pauzu da biste dodali dramatičan efekat Vašem pripovedanju, a kod deteta u potpunosti izazvali uzbuđenje.
