U odnosu braće i sestara cilj je put. Počinje prvim susretom i nema kraja, ali ima dosta stanica. Nađe se i neki kamenčić spoticanja, loš put, makadam, zid ćutanja, hladna stena, a i kiša suza. Pa opet duga, toplo i lepo vreme, radovi na putu, velika vrućina. I onda sve ispočetka.

Cikličan i neraskidiv odnos u kojem se prepoznaje i ljuto rivalstvo, ali i najdublja, rečima neobjašnjiva veza.

Susret sa novim, mlađim članom porodice donosi koktel emocija i njihovih manifestacija. Ima tu ljubavi, nežnosti, ljubomore, zbunjenosti, besa, nerazumevanja i brige. Od roditelja i njihovog odnosa prema deci kao zasebnim individuama, i kao „paru“ zavisi konačan ishod. Njihov zadatak je da bruse ljubomoru, kanališu bes, trasiraju nerazumevanje, grade ljubav, podižu empatiju, zatrpaju brigu i stvore zdrav odnos.

1. Deca uče na osnovu primera

Roditelji, deca vas oponašaju u tim međuljudskim odnosima. Ako malo bolje pogledate njihov odnos, u svojoj suštini, isti je kao vaš odnos prema partneru, a ukoliko imate brata ili sestru onda i prema njima. Vodite računa na koji način razgovarate sa svojim bratom, sestrom ili suprugom. Deca uče iz prakse. Nisu u stanju da prihvate „puku teoriju“ ako pred očima gledaju neki drugi scenario. Ako se vi međusobno svađate, vičete jedni na druge, govorite pogrdne reči, lupate vratima, očekujte isti takav odnos među svojom decom. Nije dovoljno da im čitate i objašnjavate pravila bontona i mirna sredstva rešavanja nesuglasica, jer ste im samo vi uzor i sve što vi radite za njih je ispravno. Razgovarajte mirnim tonom, prećutite nešto ako ste besni, i ne lupajte vratima.

Najvažnije je da ne govorite loše nekoj trećoj osobi o partneru, bratu, sestri kada oni nisu tu, a deca vas slušaju.

2. Upoznajte dobro svako svoje dete pa napravite veliki mozaik različitih karaktera

Budite spremni da se vaša deca, koliko god ih imali, razlikuju. Svako od njih je čovek za sebe, ima svoj temperament, gradi svoj karaker. Mlađi sin voli ono što stariji nikada nije i u tome je sličniji svojoj sestri. To je potpuno prirodna i normalna stvar, a za vas je to, kako kažu u matematici, zadatak sa zvezdicom. Dakle nešto malo teže nego obično jer ima svoje faze rešavanja.

Prva faza je da upoznate svako svoje dete, njegove prednosti i slabosti, da mu u skladu sa tim ojačate karakter i negujete temperament.

Radite na tome da razvija svoje prednosti, da ide na fudbal, solfeđo, balet, ono što voli. Osvestite dete da zna svoje slabosti, da ih se ne stidi nego da ih razvija za dve nijanse upornije od prednosti. Bitno je da dete zna ko je i da je baš takvo voljeno najviše na svetu. Kada dete zna da je najvoljenije na planeti ono je sigurno u sebe i nema potrebu ili znatno manje oseća i manifestuje negativne emocije i samim tim neće biti ljubomorno na brata, sestru u situacijama kada su oni u nečemu bolji, kada ih neko pohvali ili dobiju bolju ocenu.

Roditelji, deca vas oponašaju u tim međuljudskim odnosima. Ako malo bolje pogledate njihov odnos, u svojoj suštini, isti je kao vaš odnos prema partneru, a ukoliko imate brata ili sestru onda i prema njima. Copyright: HTeam

Druga faza se sastoji u tome da uskladite dve ili više različite ličnosti, a to se radi kroz zajedničke aktivnosti.

Ako vidite da su se deca sama organizovala i da se lepo igraju – ne prekidajte tu igru osim u slučaju požara! Podržite ih, pohvalite, ali ih ne prekidajte. Ništa nije bitnije od njihovog odnosa, ni sada, ni sutra kada odrastu, pa ni ta večera koja se hladi na stolu. Da su gladni došli bi sami, zar ne?

Postoje i situacije, najčešće kada je veća razlika u godinama među decom, kada oni nemaju želju da vreme provode zajedno. To je normalno, nemojte da brinete! Generacijski jaz, pa još ako su u pitanju dva različita pola čini svoje. Na scenu stupate vi koji im izmišljate zajedničke aktivnosti. Bilo bi najbolje da to bude na dnevnom nivou. Nije potrebno da traje dugo – 10-20 minuta dnevno je više nego dovoljno. To će biti samo podstrek da deca počnu sama da pronalaze zajednička interesovanja, što će verujte mi, iz ličnog iskustva, biti bolje kada budu stariji.

• „Sredite sobu do šest sati. Možete zajedno da bi bilo brže, da stignemo u park“.
• „Sutra je ujku rođendan. Nacrtajte mu zajedno nešto, baš će da se obraduje“.
• „Molim te veži bratu pertle, probaj da ga naučiš ako bude želeo, mali je, ne ume sam“.
• „Odnesi sestri flomaster, da ne prekida crtanje, pomozi joj“.

Idite zajedno da podržite sestru na takmičenju u plivanju, a onda narednog vikenda na fudbalsku utakmicu starijeg brata. Učite ih da aplaudiraju jedni drugima, da hvale i bodre jedni druge. Da budu međusobna podrška i oslonac u životu. Ako se ta utakmica loše završila da plaču zajedno i da teše jedni druge. Niko na tim tribinama ne sme da bude veći navijač od brata ili sestre jer baš oni treba da budu hrabri i puni ljubavi da se suprotstave svim ostalim navijačima ako se podsmevaju njihovom bratu što je primio gol!

3. Deca treba da znaju šta rade dobro, a šta ne.

Uvedite svoj mali ritual – nešto poput porodičnog sastanka. Može da bude nedeljno, mesečno, kada procenite da je potrebno. Razgovarajte o prethodnom periodu i o tome šta je ko lepo, a šta ružno uradio za brata ili sestru. Svaki lep gest neka bude jedna zvezdica, srce, bombona. Svaki ružan neka bude oduzimanje datih „poena“. Njima će biti zanimljivo, a vi ćete im držati pažnju da objasnite zašto je nešto dobro, zašto nije, kako treba, a kako nikako ne sme.

Mala „caka“ kod ovog sastanka je izbegavanje tužakanja. Samo im lepo i na primeru objasnite razliku između tužakanja i razgovora o problemima. Za hitne situacije uvedite vanredne sastanke, na primer sa žutim i crvenim kartonima, da znaju da je ozbiljnije i da to ni slučajno ne sme da se ponovi. I znate šta?

Kada na tim sastancima vremenom primetite da ste vi jedna strana, a oni druga, da se međusobno brane, pa i prećutkuju ono što ste vi već saznali – uspeli ste, to je tim za ceo život!

4. A sada malo forma…

Prva tri saveta su suštinska, oslikavaju one nevidljive niti između braće i sestara. Postojanje takvog suštinskog odnosa nikako ne znači da se oni neće svakodnevno ili dosta često svađati, sporečkati, potući oko nekih sitnica. Razgovarala sam sa mnogo ljudi i ne znam ni jednu jedinu porodicu gde ne postoje svađice pa i tuče među braćom i sestrama. Kako god da vam zvuči i to je normalno. I kako god vam sada ovo apsurdno zvučalo to im i jača odnos. Tišina i ignorisanje su opasnosti koje hlade odnos, udaljavaju ljude, slabe nevidljive niti.

 Zapamtite niste loš roditelj ako su vam se deca potukla ili posvađala.

Mark Braun je rekao: „Nekada je bolje biti brat od superheroja“, i ja, koja imam brata potpisujem svaku reč. Superheroj je pravi amater za jednog brata ili sestru koji su vaš najveći stub, oslonac, podstrek, podrška – čak i kada ste najgora verzija sebe.

The post Kada se deca udruže „protiv“ Vas – uspeli ste! appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Mali Lazar ide u vrtić u selu Bobovo, nadomak Svilajnca, koji nema više od 1000 stanovnika. Većina stanovnika je otišla da radi u inostranstvu, tako da je samo mali broj dece ostao da živi u selu. Kuće u Bobovu su jako razuđene, zato se sva deca najčešće igraju sama u svojim dvorištima. Retko kada provode vreme i pričaju sa ostalom decom iz sela.

Obzirom da nije imao priliku da uspostavi odnos sa decom svojih godina, Lazar je već veoma rano imao manjih problema u komunikaciji.

Njegova mama, Anita, se brinula da će to možda imati negativnog uticaja na njegovo dalje odrastanje. Srećom, sve se to promenilo na bolje kada su Fondacija i lokalna samouprava otvorile vrtić u selu Bobovo.

Lazar, koji će uskoro napuniti 6 godina, je prebrodio sve svoje probleme u komunikaciji. Ponosno nam je pokazao svoje umetničko delo.

Grad Svilajnac je adaptirao i rekonstrusiao vrtić, dok je Fondacija, zahvaljujući prikupljenim donacijama za Novakov prošlogodišnji rođendan, opremila vrtić svim potrebnim nameštajem, igračkama, didaktikom i potrošnim materijalima. U vrtiću su okupljena sva deca is sela uzrasta 3-6 godina, koja su do sada već postala najbolji prijatelji. Kada smo ih posetili, zatekli smo ih kako rade na svom likovnom projektu. Sami su oslikavali majice! Lazar je vredno radio na vulkanu koji je oslikavao preko svoje majice, dok su mu prijatelji i vaspitačica pomagali.

Lazarevi roditelji su bili presrećni kada su čuli da će vrtić biti otvoren. Osetili su olakšanje što će se njihovo dete igrati i učiti u bezbednoj okolini, dok su oni na poslu.

„Sada je mnogo lakše kada su sva deca iz sela okupljena na jednom mestu. Puno nam znači što Lazar sada može da se igra i druži sa decom njegovih godina. Uz pomoć vaspitačice i školskog logopeda , brzo je rešio te manje probleme u komunikaciji koje je imao. Sada mnogo bolje komunicira sa svojim drugarima. Svakog dana se vraća kući sa nekom novom pesmicom ili pričicom iz vrtića“, kaže mama Anita.

Lazar i njegovi drugari iz vrtića is sela Bobovo.

Gledaj! Gledaj! – uzvikivao je Lazar dok je ponosno pokazivao svoju majicu sa vulkanom. Svi smo bili inspirisani kad smo videli kako se Lazar sada bez straha smeje i grli sa svojim malim drugarima. Nije skidao osmeh sa lica!  Bilo nam je jako drago što su donacije od brižnih ljudi iz svih delova sveta doprinele tako velikoj i značajnoj promeni u selu Bobovo. Ostavili smo decu sa toplim osećajem u srcima, pitajući se šta sve dobro čeka te kreativne i bistre mlade umove.

Ukoliko želite da još nekoj deci poput Lazara pružite šansu da rastu, uče i igraju se u bezbednoj okolini, možete se pridružiti ovogodišnjoj Novakovoj rođendanskoj kampanji, klikom ovde. Pomozite nam da pružimo deci iz Srbije čvrst temelj za njihovu blistavu budućnost.

The post Dečak koji je zahvaljujući vrtiću lako prebrodio svoje probleme u komunikaciji appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Jedine osobe od kojih sam ja naišla na nerazumevanje su odrasli, nikako deca. Deca sve razumeju kada im se saopšti na pravi način. Deca su mali ljudi sa velikim srcem i baš tim srcem osluškuju šta se traži od njih. Ako ne komunicirate sa decom sa puno ljubavi, pažnje, posvećenosti i strpljenja, izlišno je očekivati da ona ne odreaguju na Vaše reči. Imperativ celog odnosa sa decom, pa i  komunikacije su baš te četiri stvari, pa da ponovimo još jednom –  ljubav, pažnja, posvećenost i strpljenje.

I hiljadu prvo „zašto“ mora da ima Vaše hiljadu prvo „zato“

Ja to zovem kviz „A zašto“ i mislim da svi koji su imali dodira sa decom uzrasta od 3 do 7 godina mogu da naslute o čemu govorim.

• Šta to radiš?
• Peglam majicu.
• A zašto?
• Zato što treba da bude ispeglana i lepa.
• A zašto?
• Pošle smo u šetnju.
• A zašto?
• Da se zabavimo, bacamo kamenčiće, jedemo sladoled i kupimo nešto lepo.

Učinilo se na trenutak da je to bio „šah-mat“ sa moje strane, ali ne tako brzo. A zašto ti je ta majica baš žuta kada ti najviše voliš plavu boju?, neumorno je nastavila moja šestogodišnja sestra Milica, što bi verujem uradilo i svako drugo dete. Kada uđete u takav kviz, nema odustajanja. Nema pomoći prijatelja, zamene pitanja, ali što je najvažnije nema ni pogrešnog odgovora. Stvar je u tome da li imate strpljenja i volje da zaista odgovarate na ta pitanja. Pitanje zašto je moja majica žuta, a ja više volim plavu, možda krije odgovor o mojoj ličnosti koji mi nikada ne bi pao na pamet da me Milica nije pitala. Ne postoje glupa pitanja, a naročito ne postavljena od strane dece.

Vaš odnos prema njima kada Vam se obraćaju, pa makar se Vama činilo da je tema potpuno marginalna, stub je njihovog odnosa prema Vama kada im se budete obraćali.

Od dece nepogrešivo uvek, bez izuzetka dobijete ono što ste im pružili. Ako želite da Vas slušaju dok govorite, slušajte i Vi njih dok govore i što je još bitnije učestvujte u tome. Razumljivo je da ste nekada opterećeni svakodnevnim problemima i da Vam nije do „zašto“ odgovora. U tim trenucima nemojte da smetnete sa uma da je, bez obzira na sve što Vas tišti, dete najbitnije i da nemate opravdanje da mu ne pružite ono što Vam traži, a potpuno je besplatno – Vašu pažnju. To je osnova svake vaše dalje komunikacije.

Ako mene pitate, trik da se „izvučete“ iz začaranog kviza je da odgovorite istom merom. Kada na prvu dečiju najobičniju konstataciju odgovorite sa – a zašto, osmeh koji ćete da dobijete za uzvrat će biti neprocenljiv. A ako budete malo uporniji, zamoliće Vas da VI prestanete:

• Je l”™ idemo?
• A zašto?
• Pa da šetamo? – smeh
• A zašto?
• Pa rekla si. – smeh
• A zašto?
• Dobrooo, prestaniii.

Komunikacija sa decom zahteva Vašu punu pažnju i strpljenje.

„Da ljubim da prođe“

Neverbalna komunikacija je bitan segment komunikacije sa decom. Ovaj vid komunikacije deca mogu da nauče samo ugledajući se na Vas, odnosno kroz Vaše ponašanje prema njima. Neverbalna komunikacija nije nešto što biste mogli da im objasnite – ona zahteva delanje. Postoje razni primeri kako može da se razvije:

• Da ljubim da prođe – kada dete nešto boli, ili kada se prehladilo;
• Pomazite i poljubite dete – kada želite da pohvalite nešto što je uradilo;
• Uhvatite ga za ruku – kada Vam se žali na nešto, kada se oseća nesigurno;
• Zagrljaj – je uvek dobar način komunikacije jer je merilo ljubavi, pažnje i sigurnosti. Ako Vas dete zagrli, nikada ne puštajte prvi.

Najrazvijeniji nivo neverbalne komunikacije je ostvarivanje „kontakta očima“ sa detetom. To se ostvaruje na jednostavne načine – sedite sa detetom na pod, oslovite ga punim imenom dok Vas ne pogleda, razgovarajte sa njim o temama koje je započelo. Na taj način će da primi model ponašanja prema svojim budućim drugarima.

Veoma je ozbiljno, ako dete kaže da je ozbiljno!

Nikada, nikada i nikada ne potcenjujte nešto što Vam dete iznosi kao problem. Deca su osetljiva bića koja tek u upoznaju svet. Ono što je Vama smešno, za njih je veliki i ozbiljan problem, a na Vama je da im pomognete da prevaziću isti. Ozbiljan dečiji problem može da izazove veliki strah od koga kasnije može da nastane i trauma. Dečiji problem može da bude mrak, žaba, pauk, miš, vruć pesak, to što ih niste samo to veče poljubili za laku noć. Kada Vam dete poveri svoj problem, budite srećni jer ima poverenja u Vas i vidi Vas kao oslonac –  nemojte da ga izneverite. Dajte sve od sebe da zajedno preskočite tu prepreku, prvenstveno razgovorom, a onda i na razne druge načine – osmislite priče ili igre.

„Hvala, molim, izvini, izvoli“ su čarobne reči, lepi maniri i način života

Lepo vaspitano dete je po pravilu ogledalo svoje porodice. Deca treba da nauče bonton i da se služe čarobnim rečima u svim prilikama koje to nalažu, a uzor za takvo ponašanje ste im jedino i samo Vi.

Postoji jedna misao koja je ostavila jak utisak na mene, parafrazirano – vaspitajte sebe jer će deca svakako ličiti na Vas.

Plastičan primer je prelazak ulice na crveno svetlo. Vama samima može u žurbi da se desi da pretrčite ulicu kada je uključen „crveni čika“, ali kada ste sa detetom to ne sme biti ni slučajno. Isto važi za upotrebu čarobnih reči – ako se Vi ne zahvalite prodavcu u Vašoj pekari, budite uvereni da neće ni Vaše dete.

Dete treba da shvati da četiri čarobne reči treba da predstavljaju način njegovog života, i da kada im Vi ili neko drugi uputi neku od njih to shvate kao podstrek da treba da nastave tako da se ponašaju.

Ova tema me uvek podseti na jednu anegdotu. Pokušala sam sestru koja je tada imala 4 godine da naučim čarobnim rečima i ponavljale smo zajedno:

• Hvala, molim…
• Hvala, molm…
• Izvini, izvoli.
• Izvini, izvoli.
• Bravo!!!
• Zaboravila si jednu, Tina.
• Kako, koju?
• Abrakadabra!

The post Uspešna komunikacija sa decom – kako da pričate sa njima tako da Vas ona stvarno slušaju appeared first on Novak Djokovic Foundation.