Od trenutka kada su iz Indije kročili na tlo Evrope pre više od hiljadu godina, Romi su bili predmet diskriminacije i lišeni prava na obrazovanje, zapošljavanje, rešavanje stambenog pitanja i socijalnu zaštitu
Iako sam se tokom života susretao sa raznim poteškoćama i preprekama na putu do visokog obrazovanja, splet nekoliko povoljnih okolnosti učinio me je privilegovanim u odnosu na većinu drugih mladih ljudi širom sveta. Na prvom mestu, rođen sam u zemlji koja ulaže ozbiljne napore kako bi svi njeni građani imali jednake šanse da se obrazuju, napreduju i doprinesu poboljšanju kvaliteta života svoje zajednice bez obzira na boju kože, versku pripadnost i kulturu iz koje potiču. Osim toga, odrastao sam u finansijski stabilnoj porodici, koja je bezrezervno podržavala moja interesovanja i ambicije. Dok sam sa jedne strane veoma zahvalan zbog mogućnosti koje su mi pružene, svestan sam nepravednog položaja mnogih drugih ljudi koji su lišeni takvih mogućnosti, iako ih podjednako zaslužuju kao i svi ostali. Iz tog raloga gajim nadu da će organizacije kao što je Novak Ãokovic fondacija uspeti da ostvare svoj primarni cilj i promene nabolje njihovu trenutnu situaciju, posebno kada je reč o ranom obrazovanju.
Iako je svet u kome živimo ostvario veliki napredak u pogledu rešavanja problema nejednakosti među ljudima, mnogi i dalje smatraju romsku populaciju prvom žrtvom široko rasprostranjene diskriminacije. Od trenutka kada su iz Indije kročili na tlo Evrope pre više od hiljadu godina, Romi su bili predmet diskriminacije i lišeni prava na obrazovanje, zapošljavanje, rešavanje stambenog pitanja i socijalnu zaštitu. Mnoge zemlje donosile su zakone kojima su suzbijale njihovu kulturu i držale ih van glavnih društvenih tokova. Ponekad su išli i mnogo dalje. U Mađarskoj i Rumuniji u 15. veku bili su porobljeni, a 500 godina kasnije bili su meta za istrebljenje od strane nacističke Nemačke. Procenjuje se da je za vreme holokausta stradalo više od polovine romske populacije u Evropi.
Nažalost, u današnje vreme položaj Roma i dalje je veoma težak. Prema podacima Agencije za ljudska prava Evropske unije, između 10 i 12 miliona Roma živi u Evropi i predstavljaju jednu od najbrojnijih manjina na Starom kontinentu. Međutim, za većinu romske dece ne postoji evidencija o rođenju. Tako su prinuđena da žive bez državljanstva i prava na pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Osim toga, Amnesty International navodi da francuska vlada i dalje krši sudske presude i nastavlja da iseljava Rome iz njihovih naselja. Sa druge strane, ista organizacija ističe da se 20% romske dece koja pohađa osnovno obrazovanje suočava sa segregacijom u školama, naročito u Slovačkoj i Grčkoj.
Copyright: Tomas Vynikal
Dečak koji je nekada delio sa mnom školsku klupu iznenada je izmakao stolicu uz reči da ne želi da sedi pored Romkinje. Svaki dan me podsećaju na moje poreklo i govore mi da sam neuredna i da se razlikujem od ostalih učenika – Katja (pseudonijum), romska devojčica koja pohađa redovnu školu u Ostravi, Češka.
Nedovoljno obrazovanje romske dece najvećim delom je odgovorno za ostanak romskih porodica u začaranom krugu siromaštva. Većina njih može da pohađa samo „geto škole“, u oronulim zgradama sa nedovoljnim brojem učionica i redovnim prekidima u snabdevanju električnom energijom. Ukoliko mališani nisu upućeni na montašne škole, ili škole koje izdvajaju romsku decu od ostatka društva, oni postaju direktna meta za vršnjačko maltretiranje, što školsko okruženje čini nepogodnim za učenje.
Međunarodni standardi u pogledu poštovanja ljudskih prava kao što su Konvencija o pravima deteta, Obrazovanje za sve i Milenijumski razvojni ciljevi ističu da sva deca imaju pravo na obrazovanje. Ipak, obrazovanje Roma suočava se sa brojnim kulturološkim i institucionalnim preprekama.
Kulturološke prepreke:
- Rani brakovi – U romskoj kulturi postoji tradicija koja nalaže da devojčice i dečaci sklope brak u ranom tinejdžerskom dobu. Zbog obaveze prema starijim članovima porodice, mladi Romi, posebno žene, često oduštaju od školovanja u korist bračnog života.
- „Otmica“ – Čak i kada romska devojčica i njeni roditelji žele da ona nastavi da se školuje, postoji opasnost da dođe do „otmice“ – romski običaj kada mladi Rom može da „otme“ devojku kako bi je oženio.
- Jezička barijera – Većina romske dece zna samo romski jezik, koji su naučili kod kuće. To otežava njihovu integraciju u obrazovni sistem i praćenje nastave na engleskom ili nekog drugom zvaničnom jeziku države u kojoj žive.
Editorial Credit: Liukov / Shutterstock.com
Institucionalne prepreke:
- Izdvajanje sredstava iz budžeta za obrazovanje romske dece – Svako obrazovanje košta, zbog čega je prosečnoj romskoj porodici koja živi daleko ispod granice siromaštva nemoguće da ga priušti. Kupovinu udžbenika i školskog pribora potiskuje konstantna borba za puko preživljavanje i obezbeđivanje hrane i krova nad glavom. Zato država treba da finansira obrazovanje romske dece. Čak i kada romska porodica ima relativno dobra primanja, država treba da nastavi da izdvaja sredstva za obrazovanje najmlađih pripadnika romske zajednice kako bi se porodice podstakle da šalju svoju decu u školu.
- Lokalna samouprava – Finansiranje programa za obrazovanje Roma ne predstavlja prioritet zemljama u kojima su Romi i dalje veoma diskriminisani. Čak i kada takvo finansiranje postoji, lokalnim samoupravama nedostaje inicijativa da se prijave za dodelu sredstava odnosno prekid prakse njihovog preusmeravanja na rešavanje neromskih pitanja.
Akcioni koraci koje vlade treba da preduzmu
Uprkos veoma kompleksnim problemima, postoji nekoliko prioritetnih i akcionih koraka koje vlade treba da preduzmu kako bi se popravila trenutna situacija sa obrazovanjem Roma.
Korak 1: Podsticanje kulture tolerancije i različitosti – Iako je praktično nemoguće da se diskriminaciji stane na put, postoje mere kako bi se ona umanjila. Škole treba da ukažu na značaj tolerancije na akademskom nivou kroz sporovođenje različitih programa u učionicama. Osim toga, poželjno je da vannastavne aktivnosti budu osmišljene tako da romsku decu i ostale učenike zbliže i pruže im priliku da upoznaju jedni druge sa svojim kulturama.
Korak 2: Uključivanje Roma u debatu o unapređenju njihovog obrazovanja – Kako bi se prevazišle kulturološke prepreke za obrazovanje Roma, potrebno je da romska zajednica ima svest o tome da unapređenje obrazovanja Roma zahteva akciju ne samo od strane države već i njihovo uključivanje i učestvovanje u rešavanju ovakvih problema. Osim toga, oni moraju da uvide značaj obrazovanja u celini i pokažu spremnost da pošalju svoju decu u školu.
Korak 3: Unapređenje statusa romskih asistenata – Romski asistenti su odrasle osobe romskog porekla koje se biraju među pripadnicima romske zajednice. Njihov posao u suštini se sastoji u premošćavanju jaza između školskog sistema zemalja Evropske unije i romskih roditelja i dece. U većini mesta romski asistenti nemaju beneficije zaposlenih lica, kao što su zdravstveno osiguranje ili plaćeni godišnji odmor. Umesto toga, tretirani su kao sezonski radnici koji se angažuju bez ugovora o radu. Sprovođenjem reformi kako bi se regulisao njihov status, romski asistenti mogu značajno da doprinesu unapređenju obrazovanja Roma.
Korak 4: Uvođenje holističkih metoda obrazovanja – Većina metoda ranog obrazovanja u zemljama Evropske unije zasniva se na učenju kroz konstantno ponavljanje. U takvom sistemu, dete koje ima poteškoće da komunicira na drugom jeziku zaostaje po znanju za svojim vršnjacima. Iz tog razloga škole treba da usvoje progresivnije i interaktivne nastavne metode koje svako dete posmatraju individualno sa fokusom na njegovim specifičnim potrebama i interesovanjima.
Širom sveta 8. april obeležava se kao Svetski dan Roma – dan proslave romske kulture i podizanja svesti o problemima sa kojima se Romi suočavaju. Zato vas pozivam da mi se pridružite kako bismo ovaj dan iskoristili ne samo da ukažemo na tešak položaj romske populacije već i kao priliku da naučimo nešto više o njihovoj bogatoj kulturi i tradiciji.
