Donirajte

Šta piše na kutiji

by , 26. феб 2014.

Kutije. Kartonske, plastične, velike, manje, oblepljene slikama dece i molbama za pomoć. Borba za život malih bića i ogromna nada koja u njih stane. A njih je, nažalost, sve više.

Da li uopšte čitamo šta piše na jednoj takvoj kutiji? Da li, sad već po navici, u njih ubacujemo novac nepamteći uopšte kome dajemo? Da li u savremenom društvu biti human znači samo ubaciti novac kroz otvor i da li su humani svi koji to urade, a nehumani oni koji ne otvore novčanik?

good-kidsDeca danas znaju mnogo više nego mi. Oni znaju da ima bolesnih vršnjaka, da su neka deca ostavljena, da pate, deca danas znaju da ima dece koja umiru. Imam utisak da sam se ja sa takvim pričama suočila mnogo kasnije. Ali sam zato i kasnije u odnosu na svog starijeg sina prvi put nekome pomogla. Ovo je priča koja će vam možda, kao roditelju, pomoći da usmerite dete i date mu krila da učini neku malu/veliku stvar. Delim je jer verujem da dobre priče podstiču dobra dela.

“Mama, danas nam je postavljena jedna kutija u školi, dođi da ti pokažem”, govori u hodu moj trećak i vuče me za ruku da je što pre vidim.

POMOĆ ZA FILIPA. Teško je bolestan, sakuplja se novac. Slika preslatkog dečaka, sa osmehom na licu i veselim očima.

“Daj mi novac da mu dam”, Stefan mi pruža ruku kao da se podrazumeva da ću odmah izvaditi novčanik.

I krenula sam mahinalno ka torbi, ali sam se prvi put zamislila.

Da li je dovoljno detetu tek tako dati novac da bi pomogao nekome? Da li ću ga tako naučiti da bude human? Da li je potrebno da ga dodatno motivišem da sam nešto učini?

“Sine, ponosna sam što želiš da pomogneš, ali da bi zaista bio human moraš sam da sakupiš novac. Uštedi od užine i ja ću ti dodati još toliko”, pokušavala sam da mu objasnim.

Dok smo išli prema kući Stefan me je ispitivao o Filipovoj bolesti, šta je to jetra, zašto je ona važna, kako se razboli i kako leči… Pročitao je veoma pažljivo sve što je pisalo na kutiji. A ja sam preispitivala svoju odluku. Iako sam bila uverena da je ispravna, plašila sam se da on, pošto je mali neće biti dovoljno motivisan i da sam možda uskratila malog Filipa za novac.

Odlučila sam da sačekam dva dana, pa da mu, ako ne pomogne ipak dam novac da odnese u školu.

Stefan me je iste večeri naterao da se postidim.

Posle škole se izgubio sa društvom iz ulice. Već je polako počeo da pada mrak kada su zazvonili.

Aleksa, Coka, Andreja, Sale, Maša i Stefan rasčupani, prljavi od zemlje, ozbiljnih lica, drže nešto što su sami nazvali buket cveća. Poneki poljski cvetić sa gomilom trave sa korenom u zemlji, uvezane gumicama za tegle.

Svi u glas govore: “Kupite bukete, novac ćemo sutra odneti u školu za lečenje našeg druga Filipa. Košta koliko date”.

Jedva sam sakrila suze.

sta-pise-na-kutiji

Stefan je te večeri umesto priče za laku noć meni ushićen pričao kako su se okupili, dogovorili, ko je birao cveće, ko je vezivao bukete, ko je skupljao novac, ko će sutra da ubaci… I još će dodati novac od užine. Ne moraju sutra ništa da kupe imaju samo četiri časa, neće biti gladni…

Poželela sam samo da ostanu takvi.

Zapitala sam se šta se sa nama dešava kada izgubimo to što imaju oni. Sada, kad su deca…

Sutradan su sav novac poneli u školu i pažljivo ubacili u kutiju. Nekoliko dana kasnije kutije više nije bilo. Stefan je svakodnevno pitao da li ima nekih vesti o Filipu. Nažalost, sam je pročitao tužnu vest kada je maleni junak preminuo. Sklonio se u svoju sobu i plakao…

Nekoliko meseci kasnije imao je pismeni na temu Učinio sam dobro delo. Pisao je o Filipu.

Završio ga je divnom rečenicom:

Voleo bih da je Filip mogao da sakuplja cveće sa nama. I trčkara po šumi. Uvek ću misliti na njega.

13 komentara

Napiši odgovor
  • miljanmladenovic@yahoo.com' Miljan Mladenovic каже:

    Zaista jako inspirativan, ali i tuzan blog. Blog koji ce nadam se procitati mnogi i svi oni treba da se zapitaju zbog cega se mi svi danas nerviramo. Umesto da cinimo dobra dela kad god to mozemo, i da pozitivno razmisljamo, to je jako redak slucaj ( govorim uopsteno za Srbiju ) Bravo za tebe Aleksandra, uradila si fenomenalan postupak, kad si rekla svom sinu da sakupi novac, a on je to uradio na genijalan nacin. Nazalost sve se to zavrsilo tuzno, ali sta je tu je, to je zivot. Jos jednom, velika preporuka svima da ovo procitaju! 🙂

  • gagula@gmx.net' Ana каже:

    Stefan, Aleksa, Coka, Andreja, Sale i Maša: Neverovatni ste! Sigurna sam da ce vas Filip uvek pamtiti i biti zahvalan za sve sta ste uradili za njega. Vi necete ga nikad zaboraviti, tako i on vas nece nikad zaboraviti. Divni ste.

    Pozdrav iz Nemacke
    Ana

  • tanjakudra123@gmail.com' Tanja каже:

    Bravo Stefane, mali čovjek ali veliki humanitarac!!! Svaka čast za ovako divan blog. Nadam se da će što više ljudi da pročita ovaj post, ja sam ostala bez teksta. Još jednom bravo Stefane 🙂

  • goran.podunavac@gmail.com' Goran каже:

    Moram priznati da mi je ovaj članak izmamio suzu na lice. Svakako ću ga pročitati svojim učenicima u školi.

    Hvala Vam Aleksandra što ste ga podijelili sa svima nama.

    Lijep pozdrav, Goran

  • vladatrajkovic828@gmail.com' Vladan Trajkovic каже:

    Ovo je sjajna prica,poucna i hvala Aleksandri sto je podelila sa nama.Veliki pozdrav i za malog Stefana i njegove drugove,nadam se da ce biti vise takve dece,pa i ljudi.Pozdrav iz Vranja

  • mandric1987@hotmail.com' Milica каже:

    Zaista divna prica, sa nazalost tuznim krajem, ali i jednom velikom poukom svima nama. Ovakve price pokrecu mnoge ljude, novu nadu da u svima postoji jedan Stefan i drugari, koji ce nesebicno pomoci drugome u nevolji…

  • dusanka15@yahoo.com' Dusanka каже:

    Zaista divna prica,ali me je naterala da zaplacem. Mali Stefan je pokazao veliku humanost. Svaka cast,drago mi je da i deca shvataju koliko je bitno biti human i pomoci onima kojima je pomoc potrebna.

  • ivanandj977@hotmail.com' Ivana Obozava Noleta каже:

    Sjajna prica!
    Zaista sam dirnuta ovim sto su uradili.
    Ovo je poruka svima nama da uvek pomazemo koliko mozemo.
    I VELIKO BRAVO za Vas Aleksandra sto ste naucili Stefana pravim vrednostima zivota. 🙂

  • danijela.vujic@gmail.com' Danijela каже:

    Divna priča… o roditeljima koji uče decu pravim vrednostima i o deci koja pokazuju nama odraslima da zaboravljamo da smo i mi nekad bili deca i da je trebalo da sačuvamo sve ono lepo,neiskvareno, nevino i čisto što smo imali kao deca…

  • milica.cupe@gmail.com' Milica каже:

    Bravo Stefane ! Bravo za drugare! Svi smo ponosni na Vas..:)

    Milica

  • micikamandic@gmail.com' Milica каже:

    Predivna deca i ujedno predivni ljudi. Za svaku pohvalu! 🙂

  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic каже:

    Sigurno da deca koja imaju nekih problema koje nisu u stanju da sami rese , sa pravom ocekuju od nas da pomognemo onda kada je to potrebno i neophodno kako bi se i ona ukljucila sto pre u svakodnevne zivotne tokove i time zamenili brigu i nemir kojima izrazavaju svoje nade u oporavak i ozdravljenje .
    Od dece mozemo mnogo vise da naucimo nego sto nam se na prvi pogled cini jer nasi postupci govore puno vise o nama nego sto to mi mislimo i tako na taj nacin mi mozemo i moramo da podsticemo decu da budu humanija da vise misle jedni druge da paze i stite svoje drugare , da budu tu za njih kada je to potrebno i tako da uticu da se zivot svih tih malisana popravi za oniliko koliko mi mislimo i radimo za njih .
    Sva nasa paznja nije dovoljna motivacija da uradimo korak vise za one koji zavise od nase pomoci i toga koliko smo mi u stvari svesni koliko to utice i na nas zivot i time mozemo da pripomognemo da deci obezbedimo sretnije i bolje uslove za nesmetano odrastanje nego sto je to slucaj sa onima kojima je zivot oduzeo pravo da imaju isti tretman kao i ostala deca koja uzivaju u svom detinjstvu kao necemu sto ce ih nauciti da vode brigu o onima kojima je to putokaz da se ne izgube u lavirintu zelja koje mi mozemo ispuniti samo ako se malo jos vise potrudeimo oko toga .

  • radujkoa1@gmail.com' Aleksandra каже:

    Hvala vam puno na ovim divnim rečima! Mnogo znače i motivišu jer znam da nas je mnogo koji delimo iste vrednosti! I Stefan vas sve puno pozdravlja 😉

    Thank you very much for these wonderful words. It means to us a lot. It motivates… We know there are lot of us who share same values… Stefan welcomes all of you, dear friends…

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE