Socijalno-emotivni razvoj deteta

Značaj socijalno-emotivnog razvoja uočava se u svakoj oblasti detetovog života. Sposobnost uspešnog upravljanja sopstvenim osećanjima, razumevanja osećanja i potreba ljudi iz okruženja i ostvarenja pozitivnog odnosa sa njima, pružiće vašem detetu snažnu osnovu za dalji razvoj. 

Veoma je važno podsticati razvoj veština koje će mu pomoći da nauči kako da prihvati gubitak i pravilno postupa u stresnim situacijama. Dete raste u stalnoj interakciji sa svojim okruženjem pa je sredina u kojoj živi od velikog značaja, a naročito je važno porodično okruženje. Razvojni psiholozi ističu da je za emocionalni razvoj deteta bitno da ono od ranog uzrasta doživljava da je okruženo ljubavlju i brigom svojih najbližih.

Razlike u društvenom i emocionalnom razvoju mogu poticati od detetovog temperamenta, kulturnih uticaja, prisustva nekog oblika invaliditeta, postupaka odraslih na koje se dete ugleda i koji predstavljaju njegov model ponašanja, sigurnosti koja je prisutna ili ne u detetovom odnosu sa odraslima, mogućnosti za socijalnu interakciju,…

Usvajanje emocija uglavnom se odvija u ranom detinjstvu, a prve koje se mogu prepoznati su radost, gnev, tuga, strah, ljutnja i gađenje. Deca od rođenja uspostavljaju odnos sa okruženjem, počinju da prepoznaju i kontrolišu svoja osećanja. Sa godinu i po dana postaju svesna svog emocionalnog ponašanja, a u periodu između druge i treće godine života, u skladu sa do tada naučenim normama ponašanja, razvijaju složenije emocije poput ponosa, krivice, zbunjenosti i stida. U predškolskom uzrastu povećava se sposobnost prilagođavanja na situacije iz okruženja.

Kako da podstaknete socijalno-emotivni razvoj svog deteta?

1. Pojava privrženosti u prvoj godini života čini osnovu socijalizacije i za emocionalni razvoj deteta veoma je važno da ono od najranijih dana oseti da je okruženo ljubavlju i brigom najbližih. Pokažite interesovanje za osećanja svog deteta i razgovarajte sa njim o tome kako određeni događaji utiču na njegovo raspoloženje i kakva osećanja kod njega izazivaju.

2. Ohrabrujte dete da iskazuje svoje emocije i naučite ga da energiju emocija usmeri na socijalizovan način. Na primer, ukoliko je dete ljuto i baca igračke ukažite mu na to da je u redu da se nekada naljuti, ali da ne sme bacati stvari u tim trenucima. Naučite ga da svoje osećanje kontroliše tako što će udahnuti duboko, udaljiti se od uzroka ljutnje ili na neki drugi način. Takođe, ukoliko mu nešto zabranite potrudite se da mu objasnite zašto to ne sme da čini.

3. Ne zaboravite da se vaše dete ugleda na vas i da posmatrajući kako se ponašate i reagujete u određenim situacijama može dosta da nauči. Potrudite se da mu date pozitivan primer. Ne zanemarujte svoje emocionalne i socijalne potrebe jer negujući ih moći ćete bolje da odgovorite potrebama svog deteta.

4. Svakoga dana posvetite mu vreme makar to bilo svega pola sata, čitajte mu, razgovarajte, savetujte, pohvalite ga… Na taj način pomoći ćete mu da razvije svest o sebi i svetu koji ga okružuje. Podstičite detetovu radoznalost, podržavajte njegovo stvaralaštvo i samostalnost.

5. Uključite svog mališana u različite socijalne odnose koji će mu omogućiti da postane svesno druge dece i odraslih, njihovih doživljaja, različitih uglova posmatranja i shvatanja iste pojave. Stupajući u različite socijalne odnose dete uči kako da razdvoji tuđu poziciju od svoje, da razume emocionalna stanja i želje drugih.

Uz porodicu, veliki uticaj na socijalni i emotivni razvoj u predškolskom dobu deteta imaju vršnjaci i vaspitači. Vaspitači nastoje da kroz različite aktivnosti i igre ohrabre i podstaknu dete da nauči da izrazi svoja osećanja, razume tuđa, uspostavi odnos sa ljudima iz okruženja i postane svesno njihovih doživljaja, različitosti, to jest nastoje da pomognu detetu da razvije svoje socijalno ponašanje. Igra ima veoma važnu ulogu za socijalni i emocionalni razvoj dece i neizostavna je u vrtićima. Ona pruža detetu slobodan izbor i mogućnost da donese odluku, ali istovremeno od njega zahteva da se povinuje pravilima igranja. Igra predstavlja poseban vid učenja koji detetu omogućava da upozna svoje okruženje i njime ovlada. Broj aktivnosti koje vaspitači organizuju u vrtićima je veliki i njihovi ciljevi su raznovrsni – tu su igre kroz koje se nastoji omogućiti detetu da razume socijalne pojave, nauči da bude tolerantno prema vršnjacima i poštuje različitosti, razvije sposobnost komunikacije, nauči da sarađuje sa drugima,… Evo par interesantnih aktivnosti koje se često organizuju u vrtićima:

1. Tačkanje

Svaki igrač dobije po parče papira na kome treba da nacrta 20 tačkica, kako on želi. Papir zatim šalje igraču levo od sebe koji ima zadatak da tačkice poveže linijama tako da dobije neki lik. Pravilo je da se sve tačke moraju povezati. Nakon toga papir se prosleđuje igraču sa leve strane koji sada treba da oboji dobijeni lik, i tako dalje. Na kraju se od svih crteža može napraviti zajednička slika na velikom panou.

Ova igra spada u igre koje za cilj imaju razvijanje saradnje i kooperacije. Pogodna je za uzrast od 3 do 7 godina.

2. Igre upoznavanja podstiču iskrenost i originalnost. Primer je igra lažnog predstavljanja pri kojoj se deca jedni drugima predstavljaju kao da se susreću prvi put. Posle toga svako o sebi kaže dve stvari – jednu istinitu i jednu lažnu, a partner pogađa šta je istina, a šta laž.

3. Igre uloga imaju za cilj stavljanje deteta u poziciju drugoga i omogućavanje shvatanja emocionalnih doživljaja i stanja drugih. Jedna od njih podrazumeva da deca zamišljaju da putuju kroz bajku. Na određeni zvučni znak vaspitačice, deca menjaju izgled, izraz lica, ponašanje ili neki detalj, u zavisnosti od toga u kojoj se zemlji nalaze: Dembeliji, zemlji umetnika, staraca, rudara, tišine, mraka,…

4. Kroz igre izražavanja dete se podstiče da razvije slobodno izražavanje osećanja, doživljaja, potreba, sposobnosti… Jedna od njih je i „pesma“. Deca i vaspitačica odaberu jednu poznatu, ne mnogo dugačku pesmu, a zatim svako dete dobija zadatak – da pesmu odrecituje kao da je ljuto, zbunjeno, uobraženo, zaljubljeno…

5. Još jedna zanimljiva igra je igra malih čarobnjaka. Deca zamisle da su čarobnjaci koji mogu da učine šta god im padne na pamet. Dobijaju zadatke u kojima rešavaju različita neslaganja – između psa i mačke, Crvenkape i vuka, slona i miša, brata i sestre, itd. Problem neslaganja deca mogu rešavati crtanjem, glumom, mogu da smisle neki znak ili reč kojim čarolija nastaje. Ova igra treba da pomogne detetu da uvidi da je stavljanje u položaj drugog, to jest sagledavanje problema iz ugla drugog početni uslov za rešavanje sukoba.

U jednom od prethodnih tekstova pisala sam o značaju koji je boravak u vrtiću imao za socijalizaciju mog brata kao deteta sa posebnim potrebama i koliko je pozitivno uticao na njegovo ponašanje. Prema vašem mišljenju, koliki značaj ima boravak u vrtiću, provođenje vremena sa vršnjacima i rad sa vaspitačima kada je reč o socijalnom i emocionalnom razvoju deteta i na koji način ga vi podstičete?