Živimo u svetu deljenja, a društvene mreže su najočigledniji primer za to. Na njihovim platformama pišemo svoja razmišljanja i kačimo slike iz života.
Za nekoga kao što sam ja, koga okean deli od većine prijatelja i porodice, društvene mreže su božji dar. Volim to što moji prijatelji dele slike iz svojih života i radujem se slikama njihovih beba i drugih važnih životnih događaja. To mi pomaže da se osećam malo manje udaljeno. A i stvarno, ko ne voli slatke slike beba?
Ali kad postavite nešto na internet, može vam lako pobeći, jer ne možete da kontrolišete šta drugi rade s tim, na koje platforme će to preneti ili s kim će podeliti.
Pitanje saglasnosti
Današnja generacija roditelja je prva koja se suočava sa ovim problemom. Deljenje momenata iz svog života je jedna stvar, ali kad počnete da delite momente iz života vašeg deteta, onda granice nisu baš najjasnije. Vaše dete ne može da kontroliše šta vi postavljate na internet o njemu ili njoj. Te slike vaše ćerke kad je bila beba su stvarno preslatke, ali šta ako ona kasnije vidi te slike nje u kadi i ne složi se s tim što ste ih postavili (i želi da zna zašto ste ih podelili sa svetom)?
Potencijalno blamirajuće fotografije su jedan problem, ali nisu ni jedini. Komisije za odabir (fakulteti) i “posrednici u zapošljavanju/regruteri” često koriste društvene medije kako bi naučili više o ljudima koji su se prijavili i kandidatima. Stare slike i detaljne priče često otkrivaju o nama ono što bismo kasnije želeli da je sakriveno. Ako postavljate stvari o vašoj deci koja su premala da daju svoju saglasnost, možda bi bila dobra ideja da kad budu starija, prođete kroz sve i obrišete stvari koje ne žele da budu javne.
Ovo ume da bude škakljiva/nezgodna tema
Bez obzira na to šta vi mislite o deljenju slika svoje dece na društvenim medijima, ima dosta ljudi koji se slažu sa vama i verovatno isto toliko onih koji se ne slažu. Možda ne postoji izbor koji bi svima odgovarao, ali razmislite šta je najbolje za vas i porodicu.
Ako odlučite da ne okačite slike svoje dece na nekom od brojnih sajtova društvenih medija, postarajte se da drugi budu svesni vaše želje. Neki ljudi možda nemaju iste brige i osećaju se kao da ih napadate svojim izborom pošto oni nemaju nikave nedoumice u vezi sa deljenjem slika svoje dece. S druge strane, ako želite da delite slike svoje dece na društvenim medijima svakako niste jedini, ali bi trebalo da poštujete privatnost onih koji je zahtevaju.
Fejsbuk nije jedina opcija
Ne kačim slike svoje porodice na lični blog, to je moj izbor. Slika mog lica, jedna ili dve, kako bi čitaoci znali ko sam – kao slika pisca na korici knjige – i imam (dosta) slika mog psa. Kada se probudim volim da pogledam nove slike koje su moji prijatelji okačili na Fejsbuku i Instagramu jer mi to pomaže da ostanem povezana s njima i time šta se dešava u njihovim životima.
Ali ne kače svi moji prijatelji slike svoje dece na sajtovima kao što su Fejsbuk i Instagram. Činjenica je da postoje neke sjajne alternative ako želite da podelite slike i priče o svojoj deci, ali u okruženju koje se kontroliše više nego većina postojećih sajtova društvenih medija.
Možete okačiti slike na zatvoreni sajt za koji je potrebna pozivnica, nešto nalik na “Shutterfly”, i da svakog meseca šaljete mejl svima koje ste pozvali da pogledaju slike. Druga opcija je da napravite blog zaštićen šifrom i da tu, a ne na Fejsbuku, postavite sve svoje nove informacije.
Kontrolisanje privatnosti
Bez obzira na to šta mislite o deljenju slika i informacija o vašoj deci na sajtovima društvenih medija, sada je dobar trenutak da proverite svoja podešavanja privatnosti. Sajtovi kao što je Fejsbuk stalno ažuriraju i menjaju podešavanja, i zbog toga je dobra ideja da povremeno proverite svoj profil i postarate se da je sve namešteno onako kako želite. Ovo je pametno uraditi, ali je posebno važno ako delite slike svoje dece. Vi ste čuvar njihove privatnosti i to je posao koji treba ozbiljno shvatiti.
