Šest saveta kako da vaše dete lakše podnese polazak u vrtić

Pročitajte šest saveta jedne mame koji mogu da vam pomognu da vaše dete lakše i bolje podnese polazak u vrtić.

Na slici mnogo drugara okupljenih oko stola, dve vaspitačice i torta ukrašena šarenim bombonama na kojoj piše „Prvaci, srećno“. Proslavljamo polazak u školu i radujemo se svim novim stvarima koje nas tamo čekaju. Ipak, to ujedno znači i rastanak od malih drvenih stolova i stolica na kojima smo toliko mnogo puta crtali, užinali i ručali i pravili poklončiće mamama za 8. mart. Rastanak od poznatog okruženja, naših divnih vaspitačica sa kojima smo proveli neke od najlepših trenutaka svog detinjstva, u igri, pesmi, edukativnim i zabavnim aktivnostima. Period proveden u vrtiću, toj velikoj zgradi sa crvenom ciglom, ušuškanoj među borovim drvećem, sa brdašcetom u dvorištu, ljuljaškama i klackalicama, bio je jedan od najlepših i najbezbrižnijih perioda mog odrastanja.

Danas, toliko godina kasnije, stojim pred istom kapijom. Vreo je julski dan. Dok sa ćerkicom izlazim iz kola, sećanja ponovo naviru. Malo toga se promenilo. Imaju novu ogradu, mnogo više igračaka i klima-uređaje, kako bi deci tokom letnjih meseci bilo prijatnije. Osim toga, tu su i dalje oni isti ormarići gde sam nekada ostavljala svoj rančić sa stvarima i klupice na kojima sam se preobuvala. Tu su i oni preslatki stočići i stolice sa početka priče. U trenutku zaboravljam da više nisam to dete koje je ovde uživalo sa svojim drugarima, učilo prva slova i brojeve, recitacije za novogodišnje priredbe, slagalo kockice, pravilo jesenje kolaže. Sada ulazim u vrtić kao mama, sa željom da i moje dete uživa u svim tim stvarima, i da na isti način obogati i oplemeni svoje detinjstvo. Čvrsto me steže svojom ručicom, jer tačno zna šta sledi.

Mina, mama mora da ide da radi, a ti se malo poigraj sa drugarima, budi pažljiva prema bebama, daj im dudu ako im ispadne i uteši ih ako plaču, a mama će se potruditi da što pre završi sa poslom i dođe po tebe. Važi?

Trudim se da zvučim što ubedljivije, ali dok posmatram njeno tužno lice, najradije bih odustala od svega i vratila je kući. Sada shvatam kako je bilo mojim roditeljima kada su mene prvih dana vodili u vrtić…

Polazak u vrtić i adaptacija na novo okruženje predstavlja veliku i važnu promenu u životu svakog mališana. Od konstantnog boravka uz majku i ostale članove porodice, dete sada treba da se navikne da mu neko drugi pomogne da opere ruke, pojede obrok, da se presvuče u pidžamu kada dođe vreme za popodnevni odmor i uopšte da boravi u potpuno novoj sredini uz puno nepoznatih lica. S obzirom na to da je ovakva situacija podjednako stresna kako za mališana tako i za roditelje, volela bih da sa vama podelim nekoliko korisnih saveta kako da vam prvi dani vrtića proteknu što lakše i bezbolnije.

Sam program adaptacije dece na vrtić je sledeći: prvih nedelju dana roditelj ima pravo da sat vremena zajedno sa detetom boravi u prostoriji njegove vrtićke ili jaslene grupe, a onda da ga odvede kući. Cilj je da se dete kao i mama ili tata na opušten način upoznaju sa mestom gde će mališan ubuduće provoditi vreme, sa vaspitačicom i drugom decom. Tako roditelji imaju priliku da se iz prve ruke uvere da će svog dečaka ili devojčicu ostaviti u sigurnim rukama.

Zatim sledi druga faza prilagođavanja, takođe u trajanju od nedelju dana, gde roditelj odvodi dete u vrtić i ostavlja ga da samo provede sat vremena sa svojom grupom, a onda dođe po njega. Pri kraju ove faze, postepeno se produžava vreme koje dete provede u vrtiću. Tako roditelji, u konsultaciji sa vaspitačicom, ako je dete dobro i ne plače, odluče da ga ostave za prepodnevnu užinu, potom i na spavanju, ručku, pa sve dok ne dođe vreme za odlazak kući. Mina i deca iz njene grupe uspešno su se posle dve nedelje navikli na vrtić, mada, ipak, ima i onih porodica kojima je trebalo tri ili čak više meseci pre nego što su mogli da ostave dete u vrtiću na ceo dan.

Savet 1: Pre nego što dete krene u vrtić, isplanirajte svoje obaveze na poslu, posebno ako bake i deke ne mogu da vam pomognu, kako biste mogli da uzmete slobodne dane ili godišnji odmor i imali dovoljno vremena da budete sa detetom za vreme trajanja adaptacije na vrtić.

Savet 2: Poželjno je da dete u vrtić, bar u početku, odvede osoba za koju je ono manje vezano (u mom slučaju deka je morao da me zameni i obavio je sjajan posao) jer se pokazalo da deci, posebno ako su mala, rastanak sa majkom najteže pada, mada Mini nije svejedno i ako mora da se pozdravi sa tatom.

Savet 3: Odaberite zajedno igračku koju će dete poneti sa sobom u vrtić. To treba da bude igračka za koju je mališan najviše vezan, uz koju se uspavljuje i koja će mu pružiti određenu dozu sigurnosti. Mina se od svog mede ne razdvaja, mada znam devojčicu koja je umesto igračke nosila dve četkice za zube.

Savet 4: Unapred pripremite sve što je detetu potrebno za vrtić, čak i kada ga ne ostavljate na ceo dan. Kao obavezne stvari se navode dve manje jastučnice, pidžama, papuče, a za letnji period – bodići kratkih rukava ili majice na bretele. Uz takvu pripremu moći ćete rasterećenije da se fokusirate na neke važnije stvari, umesto da o svemu brinete u isto vreme.

Savet 5: Naoružajte se strpljenjem. Deca su u periodu prilagođavanja na vrtić posebno osetljiva i ranjiva, zato tada nastojte da im pružite što više ljubavi, pažnje i svog vremena. Trudite se da pred detetom budete što više nasmejani i raspoloženi, dok brige tipa „kako će ona bez mene“ i „da li je spavao i ručao“ brinite kada izađete na kapiju vrtića. Takođe, ukoliko su mala deca u pitanju, poželjno je da nakratko prekinete sa procesom odvikavanja od pelena, kako bi dete lakše prihvatilo tako važnu promenu u životu kao što je vtić. Kada se vratite kući, potrudite se da mu se maksimalno posvetite, igrajte se sa detetom, crtajte i gledajte crtaće zajedno. Osim toga, pre polaska u vrtić pobrinite se da dete na neki način pripremite za ono što ga čeka, posebno ako se radi o starijim mališanima. Meni je mnogo pomoglo to što sam i sama išla u vrtić, posebno što se radi o istom objektu koji moje dete sada pohađa. Trudila sam se da joj objasnim koliko je tamo lepo, šta sam sve radila u vrtiću kao mala, kako sam imala super vaspitačice i drugare, kako smo proslavljali Novu godinu iz ogromnu jelku, puno paketića i Deda Mraza, čak sam joj pokazivala i moje stare fotografije. Najvažnije od svega je da svom detetu pružite podršku i pomognete mu da što pre prevaziđe strah od nepoznatog.

Savet 6:  Ne odustajte. Čak i kada vam se učini nemogućom misijom da se vaše dete prilagodi na vrtić, ne odustajte. Biće puno suza i ubeđivanja, i sigurno će biti teško i njima i vama. Ipak, pomislite samo na dan kada će vam dete nasmejano potrčati u susret i obradovati vas crtežom koji je nacrtalo samo za vas, novim rečima i stvarima koje je naučilo u vrtiću, reći vam kako je pojelo pun tanjir kupusa koji kod kuće inače ne jede, samo se presvuklo za spavanje i biće vam, nadam se, malo lakše. I prisetite se samo svih onih uspomena koje vi nosite iz tih dana. Sva deca će se pre ili kasnije naviknuti da neko vreme provedu bez vas. Zato im omogućite da to vreme provedu što kvalitetnije, uz druge mališane kao njihovom prirodnom okruženju, da nauče kako da postanu pravi mali ljudi, i oni ponesu mnoštvo lepih uspomena koje će jednog dana podeliti sa svojom decom.

U aprilu ove godine, u okviru Smoki Smokić dečjeg maratona koji se tradicionalno održava u Beo zoo-vrtu, Fondacija Novak Đoković pridružila se mini-kampanji „I DO CILJA TREBA ZNATI, VRTIĆ ĆE TI ZNANJE DATI“ kako bi se podigla svest o važnosti ranog razvoja i obrazovanja u detinjstvu. Usledio je i apel roditeljima da u što većem broju upišu svoje mališane u vrtiće. Iskreno se nadamo da se mnogo roditelja odazvalo našem pozivu i da su svojoj deci pružili priliku da se igraju, uživaju i odrastaju sa svojim novim drugarima u vrtiću i da zajedno sanjaju velike snove.

Znamo da u Beogradu, i nekim drugim gradovima, nije bilo lako upisati decu u vrtiće. Bilo je malo mesta za sve one koji su želeli da im deca pohađaju predškolske ustanove, vršen je pritisak na vrtiće da upišu decu, bilo je i nezadovoljstva oko spiskova. Ipak, to je problem na kom se svakodnevno radi, kako bi mališani nesmetano mogli u društvu svojih vršnjaka da provode vreme, uživaju, razvijaju se na pravi način i polako se spremaju za ono što ih čeka kasnije – za život.

Kako je vama protekao period adaptacije na vrtić? Da li se vaše dete naviklo na novu sredinu lako ili teško i sa kakvim ste se sve poteškoćama suočavali? Podelite sa nama vaše iskustvo. Rado bismo čuli vaše priče.