Novi pristup učenju

Obrazovanje i sticanje znanja se često doživljavaju kao isti ili slični pojmovi. 

Političari svakodnevno razgovaraju i vode raspravu o tome koji nivo znanja je adekvatan nastavnom planu i programu i šta je to što po njihovom mišljenju naša deca moraju da nauče pre nego što odrastu. To nas navodi da se prisetimo „praznih posuda” koje se nalaze ispred gospodina Gradgrinda u Dikensovom romanu „Teška vremena” dok čekaju da do vrha budu ispunjene znanjem. Reforma obrazovnog sistema neretko se vrti oko toga koji predmeti bi trebalo da se zamene, odnosno, da li da se promeni njihovo mesto u hijerarhiji, po stepenu važnosti. Međutim, postoji jedan, sve popularniji pristup obrazovanju koji stvari posmatra iz drugačijeg ugla i koji će biti predmet mog blog posta za ovu nedelju, a to je: Ređo Emilija pristup.

Ovaj pristup predškolskom obrazovanju dobio je ime po gradu u severnoj Italiji u kojem je nastao. Po završetku Drugog svetskog rata, grad Ređo Emilija suočio se sa velikim razaranjima. Loris Malaguzzi pomogao je njegovim građanima da sagrade škole i uspostavio je sistem obrazovanja koji ne samo da se održao do današnjih dana, već se smatra jednim od vodećih obrazovnih modela u svetu.

Interesantan je podatak da je u zajednici koja je pretrpela ratne nedaće nastao obrazovni sistem koji je izgrađen ne po uzoru na stari model, već je stvoren tako da odražava potrebe tog narušenog društva.

Revolucionarna ideja za to vreme, ali ovaj pristup deci daje centralno mesto u njihovom obrazovanju i oslanja se na visok nivo učestvovanja i uključenosti roditelja u obrazovanje dece. Malaguzzi je verovao da deca nemaju samo pravoDA se obrazuju, već i da imaju pravo NAD svojim obrazovanjem, prava koja dele sa roditeljima i nastavnicima i koja su usredsređena na razvoj njihovih veština, interesovanja i talenata. Malaguzzi je čak napisao svojevrsni zakon o tri prava, gde je detaljno objasnio koja su prava i dužnosti dece, nastavnika i roditelja: http://www.reggioalliance.org/downloads/v2.n1.rights.pdf

Američki magazin “Newsweek” je 1991. godine svrstao Ređo Emilija škole u top 10 obrazovnih sistema na svetu.

Šta je onda to što čini ovaj pristup toliko poštovanim širom sveta?

• Nijedan drugi sistem nema takav nivo saradnje između deteta, roditelja i nastavnika.
• Fokus učenja leži u kreativnosti i koristi metaforu „sto jezika dece“ na kojima ona izražavaju svoja saznanja o svetu, bilo kroz ples, muziku ili različite druge umetničke medije.
• Predmeti nisu ograđeni jedni od drugih već su međusobno povezani. Matematičke veštine, kao i fina motorika potrebna za pisanje, mogu da se razviju kroz projekte koji obuhvataju umetnost ili dramu, baštovanstvo ili muziku.
• Nastavnici i učenici zajedno rade, time što se pažljivo prate interesi dece. To ume često da dovede do ostvarivanja projekata u kojima su uključene „suštinske“ veštine poput pismenosti i računanja.
• Učenje je zasnovano na istraživanju i otkrivanju, korišćenju čula i testiranju raznih teorija. Sve to podstiče dečiju prirodnu radoznalost.

Primetićete da postoje brojne sličnosti između ovog pristupa i Montesori modela obrazovanja o kome sam pisala pre par nedelja. Ono u čemu se dva pristupa razlikuju je proširena upotreba okruženja u Ređo Emilija pristupu i njegov fokus na kreativnosti i mašti, dok Montesori model omogućava deci da ispituju zadatke i uloge odraslih. U eri u kojoj je, čini se, našem društvu potrebno više kreativnih pristupa usled neizvesne ekonomske situacije i slabih izgleda za zapošljavanje, ovaj pristup je nešto što se gaji u mnogim školama uprkos pritisku da sve bude u skladu sa standardizovanim testiranjem i uniformisanošću. Svakako želimo da podstaknemo, a ne da obeshrabrimo kreativnost kao važnu veštinu, i Ređo Emilija pristup ima za cilj upravo to da uradi.

Međutim,  koji su nedostaci?

Kao i sa mnogim drugim specifičnim modelima predškolskog obrazovanja, i ovaj model je skup i zavisi od toga da li su roditelji u mogućnosti da ga plate.

Sve dok državne ili javne škole ne počnu da primenjuju ovakve pristupe obrazovanju, oni nikada neće biti dostupni i od koristi za svu decu.

Osim toga, kao što je to slučaj sa šumskim vrtićima o kojima sam pisala prošle nedelje, mnoge predškolske ustanove koje koriste oznaku Ređo Emilija različito se pridržavaju njegovih principa i različito obučavaju svoje osoblje koje te principe primenjuje.

To takođe zahteva i veliku posvećenost roditelja da se uključe u obrazovanje svoje dece zajedno sa vaspitačima i samom decom. Tako nešto u današnje vreme roditelji sve teže mogu da pruže jer imaju mnogo poslovnih i drugih obaveza.

Kao i sa ostalim modelima obrazovanja, sve se svodi na ono što je najbolje za dete, a u ovom slučaju i na ono što je najbolje za roditelje. Smatram, međutim, da bez obzira na to da li je ovo pravi pristup za vas i vašu porodice ili nije, sigurno postoji nešto što možemo da naučimo od predavača Ređo Emilije i da to primenimo u svom porodičnom okruženju, umesto  da se sve svodi samo na našu posvećenost razvoju i podsticanju kreativnosti  dece.

Kako to možete da unesete neke od elemenata Ređo Emilija u vaš dom?

• O čemu razmišlja i mašta vaše dete? Šta ga to interesuje? Pitajte ih o tome.
• Šta je to što vaše dete već sada zna, ili misli da zna, o ovim stvarima? Postavljajte dosta pitanja u ovoj fazi, jer ne postoje pogrešni odgovori. Deca mogu da vam pokažu šta misle da znaju o određenim temama kroz igru ili umetnost, kao i kroz verbalne odgovore.
• Hvatajte beleške koje mogu da vam pomognu da isplanirate i dokumentujete njihov napredak u razumevanju.

Sada kada znate šta je to što deca žele da znaju i šta već znaju, možete da isplanirate vaše aktivnosti. One mogu da se razlikuju od deteta do deteta, u zavisnosti od toga šta vole da rade. Evo par ideja:

• Posmatranje, recimo, živih bića
• Senzorna istraživanja, na primer, do kojih možete doći igrajući se sa testom, crtajući prstima, ili kroz prirodne materijale kao što je pesak
• Crtanje ili slikanje predmeta koji se nalaze ispred, koristeći ogledala kako bi se ti predmeti videli iz svih uglova
• Aktivnosti povezane sa otkrivanjem novih stvari, poput korišćenja lupe za proučavanje detalja u prirodi, tokom šetnje
• Proučavanje novog materijala, kako biste videli kako se različiti predmeti ponašaju u vodi, da li tonu ili ostaju na površini da plutaju
• Korišćenje zvukova i muzičkih instrumenata kako biste iskazali i predstavili različite vrste raspoloženja i osećanja iz neke priče

Zapamtite da Ređo Emilija projekti mogu da potraju tokom nekoliko nedelja, što vam daje dovoljno vremena i dobru priliku da pristupite određenom predmetu na mnogo različitih načina, a deci omogućava da steknu duboko i smisleno razumevanje teme.

Da li imate iskustva sa Ređo Emilija pristupom u ranom obrazovanju? Kakva su vaša saznanja? Šta radite kako biste podstakli kreativnost vašeg deteta?

Ranije u ovom blogu pomenula sam metaforu „sto jezika dece“. Pogledajte na YouTube ilustrovanu verziju pesme koju je napisao osnivač Ređo Emilija pristupa, Loris Malaguzzi. Šta želimo od obrazovanja, a šta je to što ne želimo? Neka deca budu ta koja stvaraju, istražuju i otkrivaju. Ne dajmo im da budu odvojena, demotivisana i udaljena od mogućnosti kojeim obrazovanje otvara.

Reference:

http://www.chevychasereggio.com/reggio%20emilia%20approach.htm
http://www.earlychildhoodnews.com/earlychildhood/article_view.aspx?ArticleID=367
http://www.aneverydaystory.com/