Potres mozga postao je tema mnogih debata o sportu. Sa porastom uloga, igrači često rizikuju svoje dugoročno zdravlje kako bi ostali na terenu. Kako bi roditelji trebalo da pristupe tom problemu?
Samo nekoliko minuta nakon početka finalnog meča Svetskog prvenstva, nemački vezni igrač Kristof Kramer sudario se sa argentinskim odbrambenim igračem i nakon toga bio neko vreme bez svesti. Još uvek ošamućen od udara, Kramer je upitao sudiju da li igra finale. Kada je sudija odgovorio potvrdno, Kramer je rekao: „Hvala, to je važno znati.“ Ubrzo je bio zamenjen i Kramer je kasnije priznao da se ne seća utakmice uopšte iako je stajao na podijumu i držao pehar Svetskog prvenstva. [1]
Potres mozga postao je tema mnogih debata o sportu. Sa porastom uloga, igrači često rizikuju svoje dugoročno zdravlje kako bi ostali na terenu. FIFA je oštro kritikovana jer nije obezbedila nepristrasnog lekara na mečevima Svetskog prvenstva koji bi utvrdio da li igrači imaju potres mozga. Nacionalna liga (američkog) fudbala (NFL) je najviše kritikovana. Hiljade penzionisanih igrača pati od amnezije, depresije, demencije i Alchajmera zbog sudara koje su imali tokom karijere. NFL je zaključila nagodbu od 765 miliona dolara sa 18,000 nekadašnjih igrača, koji tvrde da liga krije koliko je igra opasna zarad zabave. [2] Skorašnji JRS (PBS) dokumentarac otkrio je da je NFL svesna slučajeva hronične traumatske encefalopatije (CTE) iz 80ih godina, ali da nije značajno promenila svoju politiku kako bi zaštitila igrače. Akademski časopis Neurologija takođe je utvrdio da NFL igrači imaju 3 do 4 puta veće šanse da obole od oboljenja mozga nego prosečni građani. Zdravstveni radnici i nekadašnji igrači počeli su da formiraju koalicije kao što je Institut sportskog nasleđa (Sport Legacy Institute) kako bi NFL i dalje bila odgovorna za sigurnosne protokole. [3]
Pozitivni aspekti sporta
Debata će se nastaviti u profesionalnim ligama, ali kako bi roditelji trebalo da se odnose prema potresu mozga u sportovima za mlade? Mnogi roditelji se osećaju pod pritiskom da upišu decu na kontaktne sportove kao što su fudbal i hokej. Zbog mogućnosti da upadnu u klupske timove ili dobiju sportske stipendije, mladi sportisti ignorišu povrede glave koje bi mogle da imaju trajne posledice. Američka akademija za pedijatriju smatra da postoji “kultura otpora” u Sjedinjenim državama, gde roditelji i igrači ignorišu znake upozorenja. Kao posledica toga, broj ljudi od 19 godina i mlađih koji su lečeni zbog potresa mozga i drugih sportskih povreda se povećao sa 150, 000 (2001) na 250,000 (2009). [4]
Sport može doprineti zdravlju i samopouzdanju adolescenata. Roditelji i treneri zbog toga imaju odgovornost da ozbiljno shvate potres mozga, a istovremeno sačuvaju pozitivne aspekte igre. Treneri bi trebalo da nauče decu kako pravilno da obore druge igrače na zemlju i dočekaju loptu glavom. Mladi igrači takođe moraju da nose odgovarajuću kacigu i zaštitnu opremu. Važno je da roditelji često govore da je sport “samo igra” i da odmaranje nije znak slabosti. Roditelji bi takođe trebalo da procene fizičke aspekte sporta pre nego što upišu dete. Mnogi roditelji sad čekaju da im deca postanu tinejdžeri pre nego što im dozvole da budu u fudbalskom ili hokejaškom timu. Omladinske lige takođe formiraju “beskontaktne” grupe gde deca mogu da nauče osnove sportova bez rizika da će doći do sudara glavama.
Potres mozga – simptomi
Roditelji i treneri bi trebalo da budu sposobni da prepoznaju znake potresa mozga. Gubitak svesti nije jedina indikacija povrede. Potres mozga uzrokuje promene u mentalnom stanju usled povrede. Roditelji bi trebalo da potraže lekarsku pomoć ukoliko njihovo dete ima glavobolju, oseća umor, ima gubitak pamćenja, oseća mučninu ili povraća. Ovi simptomi mogu da traju deset dana i više. [5] Ako mlad sportista dobije više puta potres mozga, on ili ona su sa svakom narednom povredom sve skloniji dugoročnom oštećenju mozga. Roditelji bi trebalo da pričaju sa svojom decom o rizicima u sportu i da vode računa o pretrpljenim povredama. [6] U budućnosti će timski rad roditelja, funkcionera liga i zdravstvenih radnika biti taj koji će obezbediti da mladi sportisti ostanu zdravi na terenu, kao i van njega.
