Plaćeno porodiljsko odsustvo – san roditelja u Americi

Istraživanja pokazuju da plaćeno porodiljsko odsustvo donosi mnogobrojne zdravstvene i ekonomske prednosti, kao i da primoravanje roditelja da se ubrzo do dolasku bebe na svet vrate na posao uzima ozbiljan danak porodicama.

 

Dolazak novog člana porodice osim neizmerne sreće i radosti za roditelje nosi sa sobom veliku odgovornost i mnogobrojne obaveze: opremanje dečje sobe, kupovina benkica, flašica, cucli i ostale opreme neophodne za novorođenče, menjanje pelena, hranjenje i presvlačenje bebe, kao i postavljanje zaštita na oštre ivice i utičnice kako bi se stvorilo što bezbednije okruženje za mališana. Ipak, osim neprospavanih noći i ostalih „slatkih“ muka, mame i tate u Americi suočavaju se i sa drugim problemima u vezi sa novcem, napredovanjem u karijeri i povratkom na posao posle rođenja deteta. Iako mnoge evropske zemlje već dugi niz godina primenjuju razne mere u cilju povećanja nataliteta i unapređenja zdravlja majke i deteta, SAD i Papua Nova Gvineja jedne su od retkih država gde ne postoji obavezno plaćeno porodiljsko odsustvo.

Porodiljsko odsustvo: Amerika napram Evrope

Zakon o porodičnom i zdravstvenom bolovanju omogućava zaposlenima u Americi da uzmu 12 nedelja neplaćenog odsustva sa posla zbog rođenja ili usvajanja deteta, uz radno mesto koje ih čeka po isteku tog perioda. Ipak, manje od 60% žena ispunjava veoma zahtevne kriterijume kako bi ostvarile pravo na porodiljsko odsustvo po ovom zakonu, što znači da je preko 40% novih majki prepušteno da se same snalaze. Osim toga, statistika pokazuje da samo 12% Amerikanki ima pristup plaćenom porodiljskom odsustvu, kao i da samo 5% radnica sa malim platama prima novčanu nadoknadu dok su kod kuće sa bebom.

Sa druge strane, uobičajeno trajanje plaćenog porodiljskog odsustva u Evropi iznosi od 14 do 18 meseci (Nemačka, Belgija, Danska, Austrija, Španija, Francuska, Slovenija, Poljska), dok je u Češkoj, Mađarskoj, Finskoj i Slovačkoj predviđeno porodiljsko odsustvo u trajanju od 18 meseci. Osim toga, zemlje poput Švedske zahvaljujući izuzetno darežljivom Zakonu o roditeljstvu obezbeđuju brojne pogodnosti za mlade roditelje: socijalno osiguranje omogućava majkama da uzmu 18 nedelja, a očevima dve nedelje odsustva zbog rođenja ili usvajanja deteta, kada primaju 80% plate. Nakon toga, roditelji mogu da se dogovore kako da podele dodatnih 80 nedelja delimično plaćenog odsustva. U Srbiji, posle rođenja deteta, zaposleni roditelji imaju pravo na plaćeno odsustvo, odnosno porodiljsko bolovanje  i odsustvo radi nege deteta. Porodiljsko bolovanje traje tri meseca, od datuma otvaranja do navršena bebina tri meseca, a zatim se nastavlja bolovanje radi nege deteta. Zajedno traju 365 dana, za prvo i drugo dete. Takođe, porodilja koja je neprekidno i neposredno bila zaposlena kod poslodavca duže od šest meseci tokom odsustva dobija 100% plate. Čak i Oman, koji je tek odnedavno počeo da primenjuje uredbe koje regulišu različite vrste porodiljskog odsustva, sada garantuje ženama 14 nedelja porodiljskog odsustva uz puni iznos zarade.

Zašto su sve ove države zakonski regulisale obavezno porodiljsko odsustvo dok Amerika po tom pitanju nije preduzela potrebne korake?

Prednosti plaćenog porodiljskog odsustva

Istraživanja pokazuju da plaćeno porodiljsko odsustvo donosi mnogobrojne zdravstvene i ekonomske prednosti, kao i da primoravanje roditelja da se ubrzo po dolasku bebe na svet vrate na posao uzima ozbiljan danak porodicama.

Porodiljsko odsustvo koje žene uzimaju pre i posle rođenja deteta pozitivno utiče na majku i bebu. Žene koje nisu otišle na bolovanje pre porođaja imale su četiri puta veće šanse da se porode carskim rezom u poređenju sa onima koje nisu radile, što takođe ukazuje na potencijalno mnogo ozbiljnije komplikacije tokom porođaja. Prekid rada u kasnijim fazama trudnoće povezano je i sa većim brojem prevremenih porođaja i rođenjem beba male telesne težine, što može da dovede do zdravstvenih problema deteta kasnije u životu u rasponu od razvojnih poremećaja do sindroma iznenadne smrti odojčeta.

Veza između dužeg porodiljskog odsustva i boljeg zdravstvenog stanja majke i deteta potkrepljena je brojnim naučnim dokazima. Duže porodiljsko odsustvo smanjuje učestalost postporođajne depresije i anksioznost kod porodilja za 5–10%. Takođe uočeno je da su mlade majke koje su na porodiljskom odsustvu provele više od 12 nedelja bile pune elana i manje su se osećale umorno, odnosno lakše su se nosile sa stresnim situacijama, što je sve ukupno povećalo njihovu produktivnost na radnom mestu po povratku sa bolovanja.

Tokom porodiljskog odsustva, bliski kontakt sa majkom pozitivno se odražava na novorođenče. Mame koje ostaju kod kuće sa bebom duže od šest nedelja imaju četiri puta veće šanse da uspostave i održe rutinu dojenja. Veliki broj studija je potvrdilo univerzalnu prednost redovnog dojenja za novorođenče. Držanje bebe u naručju tokom dojenja je način na koji je priroda obezbedila ostvarivanje kontakta kože na kožu, kao i interakciju između majke i bebe (pričanje bebi, kontakt očima i ljuljuškanje). Ova bliskost pruža bebi utehu i toplinu, a istovremeno stimuliše njeno čulo dodira, vida, mirisa, sluha i ukusa.

Majčino mleko ne samo da sadrži savršenu kombinaciju hranljivih sastojaka, vitamina i minerala koji su potrebni bebi već takođe obezbeđuje nezamenljivu imunološku zaštitu deteta od mnogih oboljenja. Bebe koje su odrastale na formuli umesto na majčinom mleku imaju značajno veće šanse da dožive infekciju uha, ekcem, dijareju i povraćanje, kao i da završe u bolnici usled infekcija nižeg respiratornog trakta. Kasnije u životu, takva deca su takođe podložnija ozbiljnim zdravstvenim problemima opasnim po život, uključujući astmu, gojaznost, dijabetes tipa II i leukemiju. Istovremeno, dojenje je veoma zdravo i za majku. Dojenje novorođenčeta umanjuje rizik od pojave raka jajnika za 27%, odnosno raka dojke za 8%.

Politika porodiljskog odustva uspešnijih kompanija

Osim važnosti zaštite zdravlja roditelja i dece, podrška novim porodicama promoviše pozitivne ekonomske promene. Tako novi roditelji mogu značajno da rasterete porodični budžet dužim boravkom mame i tate kod kuće sa bebom. Dojenjem umesto kupovinom formule porodice mogu da uštede oko 2.000 dolara samo u prvoj godini po rođenju deteta. U Kaliforniji, jednoj od četiri savezne države koja finansira plaćeno porodiljsko odsustvo, 91% poslodavaca kaže da ne postoje dokazi da plaćeno odsustvo unapređuje poslovanje, ali ne postoje dokazi ni da ga ugrožava na bilo koji način. Bez plaćenog porodiljskog odsustva 43% žena sa decom dobrovoljno će dati otkaz, što vodi do manje produktivnosti i samim tim smanjenja profita za kompanije. Sprečavanjem žena sa porodicama da napuste radno mesto, kompanije zadržavaju strukturu zaposlenih i ostvaruju veći profit.

Iz tog razloga mnoge velike i uspešne kompanije preuzimaju politiku porodiljskog odsustva u svoje ruke, kako bi privukle i zadržale zaposlene. Tako mame zaposlene u Guglu dobijaju minimum 18 nedelja potpuno plaćenog porodiljskog odsustva, dok tate imaju pravo na 12 nedelja plaćenog odsustva kako bi porodica duže mogla da uživa u zajedničkim trenucima. Kao vid dodatne podrške novih porodicama, Gugl takođe obezbeđuje bonuse za roditelje u vrednosti od 500 dolara za kupovinu pelena, adaptiranog mleka i ostalih potrebnih stvari, kao i druge benefite poput prioritetnog upisa dece u izabrane vrtiće. Slično tome, Fejsbuk svojim radnicima isplaćuje bonus od 4.000 dolara za svako rođeno ili usvojeno dete.

Iako su mnogi od ovih naprednih stavova o porodiljskom odsustvu još uvek u povoju u Americi, postoji nada da će trend većeg razumevanja važnosti pružanja podrške mladim roditeljima nastaviti da se širi i da će obuhvatiti porodice širom sveta.