Zahvaljujući nesebičnoj podršci Novaka Đokovića, više od stotinu sportista iz Srbije, učesnika Specijalne olimpijade, mogli su da otputuju za Los Anđeles, pokažu svoj takmičarski duh i nadmeću se sa ostalim olimpijcima iz celog sveta u vodenim sportovima, atletici, košarci, boćanju, fudbalu, stonom tenisu i odbojci.
Svečanom i emotivnom ceremonijom zatvaranja u nedelju, spuštena je zavesa na Specijalnu olimpijadu 2015. Zajedno sa sportistima, organizatorima i 30.000 volontera koji su pomogli da se Igre održe, brojne poznate ličnosti iskoristile su svoj uticaj za promociju ovog jedinstvenog sportskog događaja i pomognu da on dobije što veći publicitet. Jedan od njih bio je najbolji teniser planete, Novak Đoković.
Đoković se i ranije trudio da pomogne sportistima i organizatorima Specijalne olimpijade. Tokom 2010. je posetio sportski centar Specijalne olimpijade u Monte Karlu i sponzorisao Evropsko prvenstvo Specijalne Olimpijade u fudbalu. U aprilu ove godine, tokom turnira Masters serije u Monte Karlu, koji je održan od 11. do 19. aprila, Đoković je na terenima tamošnjeg teniskog kluba odigrao egzibicioni meč, kako bi se prikupila sredstva za Specijalnu olimpijadu u Monaku.
Ipak, Đokovićev najveći doprinos vezan za ovaj sportski događaj bila je donacija od 3 miliona dinara koje je uplatio na račun srpskog tima Specijalne olimpijade i tako pomogao da naši sportisti otputuju u Los Anđeles (zbog manjka sredstava do poslednjeg časa se nije znalo hoće li olimpijci uopšte učestvovati na takmičenju). Srećom, više od stotinu specijalnih olimpijaca iz Srbije ipak se našlo u avionu za SAD, a oni su to znali da opravdaju sjajnim rezultatima. Na Svetskim letnjim igrama Specijalne olimpijade 2015, takmičili su se u vodenim sportovima, atletici, košarci, boćanju, fudbalu, stonom tenisu i odbojci, i bili su veoma uspešni.
Osvojene su medalje u svim kategorijama: Miloš Janjić (boćanje) – bronza, Jelena Vrućinić (bacanje kugle) – zlato; Ivan Živkov (stoni tenis) – srebro; odbojkašice na pesku – bronza; Đurica Đurica (trčanje, 100 metara ) – zlato; Andrijana Radojković (plivanje 25 metara) – zlato; Ivan i Borislav Živkov (stoni tenis, dubl) – zlato; Nataša Živkov/Valentina Manojlov (stoni tenis, dubl) – srebro; Aleksa Іirić (plivanje, 100 metara prsno) – srebro; fudbaleri – zlato; Marija Cvetković (boćanje) – srebro; Tanja Vasić (plivanje, 25 metara prsno) – srebro; Valentina Manojlov (stoni tenis) – bronza; odbojkaši – bronza; odbojkašice – bronza; košarkašice – srebro; Aleksa Іirić (plivanje, 200 metara prsno) – zlato.
Istorijat Specijalne olimpijade
Začeci pokreta Specijalne olimpijade datiraju od 1962. godine, kada je Junis Kenedi Šrajver započela sa jednodnevnim kampom za mlade sa intelektualnim teškoćama, koji je održan u njenom domu, kako bi mogli da se bave sportom, učestvuju u aktivnostima na otvorenom i budu fizički aktivni. Kao direktor Fondacije JPK (Joseph P. Kennedy Jr.) koja se bavila istraživanjem intelektualnog invaliditeta, Šrajver je uticala na svog brata, američkog predsednika Džona Kenedija, da se pitanja intelektualnih teškoća nađu na listi prioriteta njegove vlade. Tako je njen program jednodnevnog kampa prerastao u prve Letnje igre Specijalne olimpijade koje su održane u Čikagu 1968. godine. Od tada, pokret poprima međunarodni karakter koji danas obuhvata više od 4,5 miliona sportista iz 170 zemalja, a širom sveta svake godine održava se više od 94.000 različitih igara i takmičenja.
Svetske olimpijske igre predstavljaju vrhunac tih takmičenja. Ove godine Specijalna olimpijada imala je najveći broj disciplina i takmičara do sada. Na Igrama je učestvovalo 7.000 sportista sa intelektualnim teškoćama, iz 177 zemlje i 25 različitih disciplina. Istorijat Specijalne olimpijade, i izuzetan uspeh specijalnih olimpijaca, samo su potvrda izjave Novaka Đokovića da su
Mnoge stvari moguće samo ako verujemo u sebe i predano radimo na ostvarenju svojih snova.
Editorial Credit: Joseph Sohm / Shutterstock.com
Sportisti sa intelektualnim teškoćama ispunili su svoje dugo sanjane snove
Sportisti sa intelektualnim teškoćama koji se takmiče na Igrama, kako deca, tako i odrasli, možda nikada neće postati svetski poznate ličnosti, niti imati novca kao neki profesionalni sportisti. Međutim, misija Specijalne olimpijade je u nečem drugom – da se slave sposobnosti i uspesi svih onih sportista koji se u svakodnevnom životu bore da budu prihvaćeni kao punopravni članovi društva, da ih neko primeti. Učešće na ovakvim događajima im pomaže da ostvare svoje lične ciljeve i životne snove, i u svemu tome pronađu smisao.
Sportisti koji su učestvovali na Svetskim letnjim igrama specijalne olimpijade 2015. jasno su pokazali koliko im sve to znači. Sportista iz Sirije Anvar Smaka, koji je osvojio dve zlatne medalje u rolerijadi, izjavio je da se zbog aplauza kojim ga je publika nagradila osetio „kao da je svetski šampion”. Biciklista Patrik Jerman nazvao je Svetske igre „prilikom koja se pruža jednom u životu”, koja ga je motivisala da ne izgubi fokus kako bi „mogao da pruži najbolju verziju svojih sposobnosti, ne osećajući teret onoga što ne poseduje”. Teniser Džulijan Hol preneo je utiske sa takmičenja rečima: „Igre su nešto u čemu neizmerno uživam”.
U eri društvenih mreža, profesionalni sportisti kao što je Novak Đoković mogu u velikoj meri podsticajno da utiču na različita pitanja i događaje, i pomognu da se podigne svest o njima. Ipak, sa druge strane, kampanje poput uspešnog Ledenog izazova utihnule su delimično i zbog negativnog publiciteta pojedinih učesnika.
Novak Đoković je rekao da ga je ostvarenje sna iz detinjstva da postane najbolji teniser na svetu inspirisalo u želji da pomogne mališanima iz svoje domovine da učine isto. Samim tim, njegova podrška Specijalnoj olimpijadi neće iznenaditi sve one koji prate aktivnosti Fondacije. Fondacija Novak Đoković pomaže deci iz socijalno ugroženih sredina u Srbiji. Osim što je fokusirana na predškolsko obrazovanje, projekti koji su realizovani do sada obuhvatali su izgradnju škola i sportskih objekata, kao i donacije u vidu školskog nameštaja, knjiga, udžbenika i igračaka, dečje odeće i obuće za zimu, kao i podršku istraživanjima razvoja inteligencije u ranom razvoju.
Ove aktivnosti su usmerene ka tome da deci pruže mogućnosti i podršku sa jednakim šansama za sve. Uz ovakav vid inkluzije kao jedan od ključnih ciljeva, Fondacija podjednako brine o marginalizovanih ljudima zbog kojih je Specijalna olimpijada i nastala.
