Donirajte

Neki od znakova dobre prakse proslave praznika u programima ranog obrazovanja

by , 11. јан 2018.

Čarolija praznika! Predeli sjaja kojima se označava posebno raspoloženje. U tom oblaku sjaja potrebno je ostati realan, napustiti nebeske kočije i pogled usmeriti ka onim ukrasima kojima naše oči daju najjednostavniji i najvredniji smisao.

Imajući u vidu da deca uče da prihvataju i vrednuju ljudsku raznolikost razvijajući time fleksibilan pristup životu, koji je posebno potreban u današnjem svetu, potrebno je da u vreme proslave praznika osmislimo pravi program, koji deci još u ranom detinjstvu pomaže da uče i nauče kulturne raznolikosti. Time ih uključujemo u izradu jednog umetničkog dela sačinjenog od tradicija i vrednosti kojima su ispunjeni delovi ljudskih života.

Ostati realan u tom svetu beskonačnog sjaja i ushićenja podrazumeva unapred osmišljene programe proslave praznika, koji se realizuju sa decom najranijeg uzrasta u učionici u kojoj oni sa određenom grupom vršnjaka borave. Tada se pred mnogim profesionalcima koji se bave obrazovanjem i razvojem dece najranijeg uzrasta javljaju pitanja i dileme koji su to praznici koje je potrebno predstaviti u programima, a pri tome ostati veran i poštovati kulturu i običaje svakog deteta.

Nacionalna asocijacija za obrazovanje male dece vodi se time da odluku o tome koje praznike treba uvrstiti u programe obrazovanja i vaspitanja dece mlađeg uzrasta najbolje mogu doneti zajedničim radom nastavnici, roditelji i deca. Time se stvara jedna zdrava interaktivna sredina u kojoj su sve strane iznele svoje stavove i omogućile ugodno sprovođenje programa. Važno je imati na umu da osmišljavanje svakog programa, pa i programa sprovođenja prazničnih aktivnosti sa sobom nosi i potrebu za primenjivanjem pravila ranije dobre prakse.

Uvek je potrebno imati na umu sledeća pitanja:

  • Da li su određene aktivnosti značajne za decu?
  • Da li se tim aktivnostima ispunjavaju njihove potrebe i interesi?
  • Da li te aktivnosti predstavljaju korisnu upotrebu vremena za decu?

Dobru praksu predstavlja i prethodno nastavnikovo dobro upoznavanje porodice početkom godine, kako bi se time utvrdilo koji su to praznici koje u programima proslave treba istaći. Nastavnik može, na primer, i da od dece zatraži da ona sama naprave svoj vlastiti program proslave praznika, odnosno program odmora i time ih dodatno uključi u saznavanje osnovnih vrednosti tradicije i kulture.

U svakom slučaju, ono što je u osmišljavanju programa proslave praznika posebno važno jeste to da nastavnici i roditelji zajedno rade kako bi stvorili razvojno i kulturno odgovarajuće iskustvo u učenju.

Copyright: Producer

Neki znakovi dobre prakse u proslavi praznika

Zajedničkim radom roditelji i nastavnici uvek treba da imaju na umu činjenicu šta deca treba da saznaju i nauče o određenom prazniku. Da li je odabrani praznik koji će se uvrstiti u program proslave razvojno pogodan za svu decu u grupi? Zašto je važan za određenu decu i porodice?

  • Potrebno je da planirane aktivnosti u proslavi praznika budu povezane sa određenom decom i porodicama u grupi. Time se i deci pomaže da razumeju pojam odmora koji sa sobom nose određeni praznici kao sastavni deo svakodnevnog ljudskog života. Otuda deca treba da imaju priliku da sama istraže i otkriju značenje i značaj svakog odmora.
  • Takođe je potrebno decu ohrabrujemo da dele osećanja i informacije o praznicima koje oni slave. Ovo će im posebno pomoći da nauče razliku između učenja o ritualima praznika druge osobe i proslave sopstvenih praznika. Nastavnici i roditelji mogu doprineti oraganizaciji odmora i proslave određenog praznika u kome bi deca koja taj praznik ne slave bili „gosti“ u aktivnostima proslave onih koji nisu deo njihovih kultura.
  • Fokus je na svim grupama u učionici (i deca i nastavnici). To svakako ne znači da se svaki praznik svakog člana grupe mora proslaviti ili da deca sve vreme slave sve praznike, već da je onaj praznik koji su nastavnici, roditelji i deca unapred istakli u programu proslave ne treba da bude „neobičan“ za one koji taj praznik ne slave. Time deca treba da shvate i nauče da je svaki praznik druge osobe kulturno značajan i nosi sa sobom određeni smisao i tradiciju onih koji ga proslavljaju. Aktivnosti pokazuju da nisu svi u istoj etničkoj grupi slavili praznike na isti način. Porodice su takođe te koje bi trebalo da deci obezbede primer jedinstvene tradicije.
  • Program proslave praznika, koji sadrži obrazovne ciljeve, odgovarajuće sadržaje, kao i metode kojima se program može uspešno savladati a željeni cilj ostvariti, treba da pokazuje poštovanje svih običaja. Ako deca proslavljaju različite praznike u isto vreme, vrednosti i tradiciju kulture svakog deteta treba priznati.
  • U svemu je jako važno da fokus bude na najznačajnijim praznicima čija bi proslava bila bez velike potrošnje novca. Svesni smo činjenice, posebno u vremenu u kome živimo, da su porodice pod velikim stresom komercijalizacije i pritiska medija za kupovinu poklona. Upravo u tome važnu ulogu imaju nastavnici, koji mogu deci pomoći da sami osmisle kostime ili naprave kreativne i maštovite poklone bez velike potrošnje novca, jer proslava može biti radosna bez glamuroznih poklona, čime se još više ističe značaj praznika i vrednovanja običaja i tradicije koju on sa sobom nosi.

 

Proslave praznika su svakako deo društvenog i kulturnog razvoja svakog deteta putem kojih oni uče o sebi, svojoj porodici, svojoj zajednici. Kako i šta deca uče, važno je za njihovo obrazovanje, dalji razvoj i oblikovanje pravih vrednosti.


Da li i kako vaša deca slave praznike u svojim školama i koliko su svesna različitih običaja?

Podelite vaša iskustva i mišljenja u komentarima ispod. Radujemo se da ih pročitamo.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE