Donirajte

Kako podstaknuti kreativnost kod dece

by , 17. Feb 2016.

Kreativnost kod dece ne može da se razvije na silu. Potrebno je dati im slobodu da budu drugačiji i da na drugačiji način vide svet oko sebe…

Oni uče da čitaju već u drugoj godini, sviraju Baha u četvrtoj, lako savladavaju složene aritmetičke operacije u šestoj i tečno govore nekoliko stranih jezika u osmoj godini života. Drugari iz razreda im zavide, a njihovi roditelji se raduju kao da su osvojili džekpot. Ipak ova izuzetno talentovana i nadarena deca retko postaju geniji koji će promeniti svet. Kako Adam Grant, profesor menadžmenta i psihologije na Wharton School Univerzitetu u Pensilvaniji i pisac kritičar koji je i sam bio čudo od deteta, navodi u svojoj najnovijoj knjizi „Originalnost: Kako nonkonformisti pokreću svet“, problem se krije u nedostatku kreativnosti.

Drugim rečima, decu genijalce koči činjenica da ne uče da budu originalna. Ona nastoje da zadobiju odobravanje roditelja i divljenje svojih nastavnika. Međutim, dok nastupaju u Karnegi holu ili se takmiče na šampionatima kao šahovski velemajstori, dešava se nešto neočekivano: dugogodišnji naporan rad i vežba čine da stvari budu savršene, ali one nisu originalne.

Reč je zapravo o tome da se nadarena i kreativna deca usmeravaju ka tome da svoju energiju iskoriste za konzumiranje već postojećeg znanja, a ne da proizvedu neko novo, i radije slede postojeća pravila umesto da izmišljaju sopstvena. Istraživanja pokazuju da najkreativnija deca imaju najmanje šansi da postanu miljenici nastavnika, pa shodno tome mnogi nauče da zadržavaju svoje kreativne ideje za sebe.

kreativnost kod dece

Copyright: bonzodog

U odraslom dobu mnoga čuda od dece postanu stručnjaci u svojim oblastima i lideri u svojim organizacijama. Ipak, psiholog Elen Viner navodi:

Samo deo nadarene dece na kraju postanu revolucionarni, odrasli stvaraoci i prolaze kroz zahtevnu transformaciju do odrasle osobe koja na kraju pravi razliku.

Većina nadarene dece nikad ne napravi taj iskorak. Oni primenjuju svoje izuzetne sposobnosti da zablistaju u svojim karijerama bez želje da se dodatno angažuju kako bi neke stvari promenili nabolje. Postaju lekari koji leče svoje pacijente bez težnje da unaprede trenutni zdravstveni sistem, ili advokati koji brane svoje klijente od nepravednih optužbi, bez pokušaja da promene zakon. U današnjem izuzetno konkurentnom svetu, biti stručan u određenoj oblasti više nije garant uspešne karijere; za to je potrebna kreativnost.

Kako da odgajite kreativno dete

Roditelji ne mogu da isprogramiraju dete da bude kreativno. Ne postoji recept ili saveti kojih se treba pridržavati kako bi se osiguralo da deca budu fokusirana na to da razvijaju svoju maštu i kreativnost. Ipak, istraživanja su pokazala da većina dece koja odraste u kreativne pojedince, u oblasti muzike, umetnosti i nauke, nisu bila primorana da prate striktna pravila i smernice svojih roditelja. Osim toga, roditelji su podržavali njihova interesovanja, umesto što su ih primoravali da rade ono što je po njihovom mišljenju bilo najbolje za mališane, i tako gušili njihove kreativne impulse pretvarajući ih u „ambiciozne robote“.

Ograničavajući pravila, roditelji ohrabruju decu da misle svojom glavom. Kada postoji previše pravila i ograničenja, deca uče kako da se drže u njihovim granicama, a ne da stvaraju. Jedna studija je otkrila da deca koja su označena kao veoma kreativna imaju jedno ili dva pravila koja poštuju kod kuće, dok ostali njihovi vršnjaci imaju oko šest, kao što je tačno određeno vreme kada rade domaće zadatke ili idu na spavanje. Deca koju roditelji podstiču da samostalno misle i donose odluke na osnovu svojih razmišljanja i interesovanja imaju veće šanse da odrastu u kreativne pojedince.

Zato je od izuzetnog značaja da se deca od najranijeg uzrasta stimulišu da razmišljaju drugačije, da im se ostavi prostora da u tim razmišljanjima pokažu svoju maštovitost i kreativnost, i da na taj način dolaze do rešenja. Ta rešenja neće uvek biti tačna, ali će ih osloboditi u komunikaciji sa svetom oko sebe i otvoriti im mogućnost da kasnije do rešenja ne dolaze uvek po ustaljenim šemama.

kreativnost kod dece

Copyright: ISchmidt

Sloboda uma je ključna komponenta ne samo za razvijanje karaktera već i kao podrška uspostavljanju osećaja individualnosti i jedinstvenosti kod deteta u ranom uzrastu. Osećaj individualnosti ne samo da pomaže deci da otkriju svoja lična interesovanja i pasije u ranom detinjstvu već i da odgovore na životne izazove i mogućnosti na sebi svojstven način. Iako su pravila i disciplina važan aspekt u odgajanju dece i ne treba da se zanemare, takođe ne moraju revnosno da se sprovode od strane roditelja, kako dete ne bi ostalo bez mogućnosti da slobodno razmišlja.

Ukoliko želite da vaša deca doprinesu svetu sa originalnim idejama, dozvolite im da slede sopstvene a ne vaše želje i ambicije.

Kako biste na najbolji način odgajili malog kreativca, potrebno je i da ga ohrabrite da pronađe „zabavu“ u stvarima koje ga privlače. Jedan od faktora koji guše kreativnost kod dece je sve veći pritisak sa kojim se dete suočava na putu ka uspehu, što umanjuje njegove izglede da uživa i da svoj maksimum u datoj aktivnosti. Motivisanost mališana da nastave da se trude i budu posvećeni nečemu počiva na tome da uživaju u onome što rade, odnosno na pasiji koju otkrivaju kroz prirodnu znatiželju i koja se neguje kroz prethodna prijatna iskustva u određenim aktivnostima. Tako se gradi prava osnova da se deca razviju u kreativne odrasle osobe.

Poznat je primer Ajnštajna, koga je majka upisala na časove violine kada je imao pet godina, ali on nije bio zainteresovan. Njegova ljubav prema muzici procvetala je u tinejdžerskom dobu, nakon što je prestao da pohađa časove violine i kada je slučajno naleteo na Mocartove sonate. Po njegovim rečima „ljubav je bolji učitelj nego dužnost“.

Copyright: gorillaimages

Copyright: gorillaimages

Najuspešniji i najkreativniji ljudi često imaju po nekoliko pasija. Tako je veća verovatnoća da će se dobitnici Nobelove nagrade posvetiti hobiju kao što je gluma, poezija, muzika nego tipični naučnici. Grant navodi:

Niko ne primorava ove vrsne stručnjake da se posvete nekoj vrsti umetnosti iz hobija. To je odraz njihove radoznalosti.

Svaki roditelj želi samo najbolje za svoje dete: da bude uspešno, ambiciozno i da ne odustaje lako kad se suoči sa problemima i izazovima. Ovakva želja za dobrobit deteta može često da nadjača razumevanje da dete, iako je malo, ima sposobnost da otkriva svoja interesovanja i želje. Čak i u ranom uzrastu, deca su neverovatno radoznala i stalno istražuju različite stvari i aktivnosti koje ih zanimaju.

Kreativnost ne može da se razvije na silu. Roditelji mogu da je podstaknu kada uoče da dete pokazuje određena interesovanja, ali primoravati ga da se istakne u nečemu do čega mu nije nimalo stalo znači samo gubitak vremena i novca. Najbolje rešenje je omogućiti detetu da istraži svoja interesovanja tempom koji njemu odgovara, i ohrabriti njegovu želju da se posveti određenim stvarima.

Roditelji deci lako mogu da nametnu da prihvate njihove želje i ambicije. Ipak, to će mališane samo naučiti da prate već zacrtan put i sprečiti ih da razviju osećaj kontrole i liderstva u životu. Potrebno je detetu dati slobodu da bude drugačije i da na drugačiji način vidi svet oko sebe, umesto da se navikne da funkcioniše po određenim pravilima. Sve što od toga bude odstupalo delovaće mu neodgovarajuće ili neprimereno i činiće ga nesigurnim da ispolji svoju osobenost i kreativnost.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE