Da li ono što mi doživljavamo tokom svog detinjstva utiče na naše šanse za uspeh u budućnosti? Koliko okruženje u kom neko raste utiče na to koliko će biti uspešan u životu? Kako da dete prevaziđe ograničenja siromaštva? .
Izazovi i teškoće sa kojima se deca suočavaju u ranom detinjstvu mogu ozbiljno da utiču na njih kada odrastu, čak i u meri da to znači li će imati uspeha na poslu, da li će imati srećan i skladan brak, i slično. Tako barem kažu rezultati brojnih istraživanja širom sveta na ovu temu. Međutim, u isto vreme, te studije pokazuju da deca ne ostvaruju uspehe u životu zato što nisu na vreme iskoristili svoje prilike, niti su zgrabili uspeh kada im se za to pružala šansa. Doduše, ova druga teza je predmet raznih polemika.
Studija Psychological Science sa Vorvik Univerziteta i Djuk Univerziteta iz 2013. godine pokazuje da maltretiranje u detinjstvu ima dugoročne negativne posledice na zdravlje, izglede za posao i veze. Najnegativnije posledice imaju deca koja maltretiraju druge, a koja su u isto vreme i žrtve maltretiranja: za njih je verovatnije da će imati manje prijatelja, da će biti problematična, i da će napustiti školu.
Ova studija je uključivala psihička, verbalna i fizička maltretiranja, i uzimala je u obzir faktore poput porodične stabilnosti i materijalnog stanja. Zaključak je da se maltretiranje ne može posmatrati kao “bezopasan ritual kroz koji deca prolaze tokom odrastanja“. Komentarišući ovu studiju, Ema Džejn Kros, osnivač dobrotvornog društva protiv maltretiranja Beat Bullying, rekla je za BBC:
To skreće pažnju na ono što su društvo i ekonomija zanemarivali. Rezultati prvi put pokazuju koliko posledice maltretiranja mogu biti dalekosežne i štetne.
Dakle, čini se da loše iskustvo iz detinjstva, poput maltretiranja, ima više izgleda da vodi u neuspeh kasnije u životu.
Studija iz 2008. sa Instituta The Heritage Foundation ističe da su brojne obrazovne reforme u nekoliko proteklih decenija u Sjedinjenim Američkim Državama imale malo ili nikakvog uticaja na postignuća učenika. Umesto toga, studija je pokazala da su stabilna porodica i jaki uticaji roditelja usko povezani sa pozitivnim rezultatima u obrazovanju, poput želje za učenjem i završavanjem koledža. Umesto da troši vreme i novac na neefikasne oblike obrazovanja, sistem, tako, trebalo bi da ima za cilj jačanje porodične strukture i da podstakne veće učešće roditelja u odrastanju njihove dece. Zaista, mnoga deca su odrasla u siromaštvu, bez obzira na to da li je reč o razvijenim industrijskim zemljama, ili o siromašnijim društvima. Na zapadu, mnoge majke moraju da rade više poslova prekovremeno da bi sastavile kraj s krajem, ili da bi napredovale u karijeri. Loša strana je da su one tada previše zauzete i umorne da bi deci poklonile pažnju koja im je potrebna. Kao rezultat, može se tvrditi da naše okruženje iz detinjstva, obrazovanje i uključivanje roditelja može odrediti nekognitivne sposobnosti i karakter.
Ove studije, zajedno sa velikim brojem drugih, ukazuju na činjenice da naše detinjstvo utiče na naše sposobnosti da kasnije uspemo: srećno, bogato i stabilno detinjstvo će dovesti do uspeha, a problematično će povećati naše šanse za neuspeh.
Prema drugom članku iz Annual Review of Psychology, društvene klase takođe imaju uticaj na kasniji razvoj karijere. Porodice sa višim prihodima često podstiču decu da slede svoje snove i vode brigu o okruženju svojih mališana. Oni mogu da im pruže podršku i sva neophodna sredstva da imaju različite interese, da kreativno misle, da samostalno rade i da preuzimaju inicijativu. Manje bogate porodice imaju tendenciju da u teškim situacijama budu ponosne, i puštaju svoju decu da sami uvide svoje granice. Njihova deca nisu svesna liderskih sposobnosti na isti način kao deca iz imućnijih sredina, imaju tendenciju da rade ono što im se kaže, bez rizikovanja, a možda se čak nikada ne bi ni suprotstavila nadređenima. Onda izgleda da materijalni uspeh u ranom detinjstvu ima pozitivan uticaj na uspeh, siromašni imaju, navodno, manje šanse da kasnije bolje prođu u životu.
Međutim, ovo je veoma diskutabilno, jer siromaštvo ne znači nesposobnost da se uspe!
Izgradnja i podrška stabilnog i brižnog porodičnog okruženja je ključ da se deca srećno razvijaju, i da žele da budu uspešna kasnije. Opet, definicija i tumačenje takvog okruženja za svakog od nas treba da se utvrdi. To će bez sumnje uticati na karakter mladih i njihove nekognitivne sposobnosti, kao što su kreativnost, kritičko mišljenje, spremnost da se preuzme rizik i osećaj za preduzetništvo. Zauzvrat, te veštine mogu biti moćno sredstvo i pokretači uspeha.
Za koje druge faktore iz našeg detinjstva biste rekli da utiču na naše buduće uspehe? Koliki uticaj imaju porodica, uključivanje roditelja u svakodnevicu njihove dece, školska sprema, društvo, okruženje, spoljni uticaju, karakter svakog od nas? Da li se slažete da naše detinjstvo može na bilo koji način dovesti do toga da budemo uspešni ili neuspešni kasnije u životu? Ili je sve to do sreće, pravog trenutka, preuzimanja rizika i pravih prilika?
