Kako Gugl utiče na sposobnost dece da uče i pamte

Da li Gugl zaista podržava proces učenja, odnosno da li prevelika količina informacija deluje konfuzno na mozak na duže staze?

Kada bi vam neko postavio pitanje: „Kako je humanost prikazana u modernim romanima?“, koja bi bila vaša strategija za davanje odgovora? Da li biste pokušali da zapišete svoja razmišljanja i sami odgovorite na pitanje ili biste odgovor potražili na internetu? Teri Heik, nekadašnji profesor engleskog jezika u jednog srednjoj školi u Kentakiju, došao je do otkrića koje je potpuno u skladu sa vremenom u kojem živimo: svi njegovi učenici „izguglovali“ su odgovor.

Kako bi što pre odgovorili na postavljena pitanja, učenici se okreću veb pretraživačima. Ipak, konstantno korišćenje Gugla negativno utiče na njihov način učenja.

U poslednih deset godina pristup informacijama se drastično promenio. Dok smo u prošlosti morali da se konsultujemo sa nastavnikom ili otvorimo knjigu kako bismo došli do željenih odgovora, zahvaljujući veb pretraživačima kao što je Gugl sada su informacije koje tražimo udaljene na klik od nas. Međutim, iako su današnji tinejdžeri više nego zahvalni na opciji „znanje nadohvat ruke“, ostaje pitanje da li Gugl zaista podržava proces njihovog učenja, odnosno da li prevelika količina informacija deluje konfuzno na mozak na duže staze?

U potrazi za odgovorima

Uprkos činjenici da je tehnologija postala neizostavan deo našeg svakodnevnog života, postoji relativan nedostatak dostupnih istraživanja o tome kako upotreba internet pretraživača utiče na naše pamćenje i način na koji usvajamo nova znanja. Ipak, većina dostupnih studija ne govori u prilog takozvanoj „Gugl generaciji“.

Navodeći primer da iako smo potisnuli sposobnost usmenog pamćenja kada je pisanje izmišljeno, ali smo stekli druge veštine kao što su čitanje i analiziranje teksta, neki istraživači tvrde da je zahvaljujući lakom pristupu informacijama ostavljen veći prostor u mozgu za razvoj kreativnosti. Sa svakim novim izumom –uključujući novine i televiziju – vodile su se polemike o tome da li će se on negativno odraziti na sposobnosti našeg mozga, navodi profesor psihologije sa Harvarda Stiven Pinker u svojom kolumni iz 2010. godine objavljenoj u Njujork Tajmsu:

Umesto da umanjuju naše mentalne kapacitete, internet i tehnologija su jedine stvari koje nas zapravo čine pametnijima.

Da li ogromna količina informacija stvara konfuziju?

Nameće se pitanje da li pretraživači razvijaju poverenje svojih korisnika u informacije koje pružaju ili umanjuju njihovu sposobnost da se koncentrišu?

Dok ljudi mogu brzo da pronađu vrlo iscrpne podatke o gotovo bilo čemu na internetu, Metju Fišer sa Jejl univerziteta govori o tome da online pretraživanje razvija poverenje korisnika u dobijene informacije. On je zatražio od polovine učesnika u seriji svojih studija da prvo odgovore na postavljena pitanja, a onda da na Guglu provere da li su odgovori koje su dali tačni. Druga polovina učesnika nije imala pristup internetu i morali su sami da odgovore na pitanja posle isteka vremena za razmišljanje. U nekim situacijama Fišer je uspeo da navede učenike da direktno odgovore na pitanje bez korišćenja Gugla; u drugim je izmenio funkciju pretraživanja kako bi se pojavljivale samo nevažne informacije. Ipak, učenici su više verovali svom znanju o određenoj temi posle online pretrage nego kada su do informacija dolazili sami.

Osim toga, neka istraživanja ne dele stav da instant dostupnost informacija preko pretraživača pozitivno utiče na proces učenja. Naučni časopis objavio je 2011. godine studiju koja se bavila sposobnošću učenika da zapamte informacije. Rezultati su pokazali da kada učenici znaju da će imati pristup internetu, više se sećaju kako i gde će da pronađu informacije umesto da same informacije zapamte.

Slično tome, mnogi Fejsbuk korisnici ne pamte rođendane svojih prijatelja zato što znaju da takav podatak uvek mogu da pronađu na njihovim profilima. Zaključak istraživača je da učimo da se oslanjamo na Gugl pre nego na svoje pamćenje kada je reč o dugoročnom čuvanju informacija, odnosno da kada znamo da nam je neka informacija uvek dostupna, nismo motivisani da je zapamtimo.

Problem prevelike količine informacija

Gugl statistika pokazuje da je broj zahteva za pretraživanje enormno povećan u poslednjih dvadeset godina. Dok je Gugl odgovarao na oko 1000 upita svakog dana 1998. godine, kompanija sada dobija više od 3,5 milijardi zahteva za pretragu godišnje.

Izuzetan porast online pretraživanja otvara novu temu za razmatranje: na internetu postoji previše informacija. To znači da učenici moraju da obrade nepreglednu masu podataka kako bi pronašli odgovore na svoja pitanja na internetu. Ogromna količina informacija i gubitak dugoročnog pamčenja povećavaju rizik od negativnog uticaja Gugla na naš mozak. Istraživanje koje je sprovela Britanska biblioteka otkrilo je da iako mladi ljudi mogu da procesuiraju veliki broj online informacija u kratkom vremenskom roku, većini njih nedostaje sposobnost da provere tačnost takvih informacija, već ih prihvataju kao neopozive činjenice.

Umesto traganja za odgovorom na svako moguće pitanje na internetu bez procenjivanja sadržaja, učenici treba ponovo da razviju veštinu kritičkog razmišljanja. Tako su neki nastavnici u SAD došli na ideju da podstaknu kritičke i kreativne sposobnosti transformacije online informacija u značenja, znanje i ideje kod svojih učenika kroz pitanja koja su osmišljena tako da se Gugl koristi kao pomoćno sredstvo u procesu davanja odgovora umesto da bude jedini izvor informacija. Na taj način može da se podigne svest učenika o svim štetnim posledicama Gugla na njihove mentalne sposobnosti.

Å ta mislite o ulozi Gugla u procesu učenja? Koliko često „guglate“ kako biste brže došli do neke informacije? Podelite svoje mišljenje i stavove u komentarima ispod.