U prošlosti, a nažalost i danas, u mnogim zemljama širom sveta, deca sa smetnjama u razvoju, cerebralnom paralizom, autizmom, Daunovim sindromom, sindromom smanjene pažnje i hiperaktivnosti, poteškoćama u učenju, disleksijom i drugim sličnim smetnjama, stavljena su na jednu tužnu listu – listu “izgubljenih slučajeva”.
Zvuči jako grubo, bolno. Ali, surova realnost zatvorenih društava je da ti mališani zaista neretko jesu na marginama. Nezasluženo.
Srećom, istina je da sva ta deca uopšte nisu beznadežna, niti se za njih može reći da su “izgubljen slučaj”. Baš suprotno. Ona imaju izuzetan potencijal da ostvare sve kapacitete, bilo na fizičkom planu, intelektualnom, mentalnom ili društvenom.
Kako?
Pre oko pedeset godina, još nije bilo efikasne metode da se pomogne deci sa neurološkim smetnjama. Umesto toga, često su im davani lekovi, držana su u kući, iza zatvorenih vrata, daleko od javnosti, društva, druge dece. Prosto, bila su ZABORAVLJENA. Takvih slučajeva ima i sada, u moderno doba.
Glen Doman, zajedno sa stručnjacima sa Instituta za ostvarivanje ljudskih potencijala (IAHP), pronašao je način da priđe ovoj deci i njihovim roditeljima, i pomogne im i pruži šansu da budu ispunjena i ostvarena, bez obzira na to kakvu su povredu mozga pretrpela.
U početku rada Instituta, deca, koja su primljena da borave u ovoj ustanovi, živela su tu jedno vreme i učestvovala u programima oporavka i razvoja zajedno sa stručnim osobljem. Međutim, ljudi sa IAHP su ubrzo shvatili da roditelji vrlo lako mogu da postanu deo programa, tako što će naučiti metode rada i potom ih primeniti na svoje mališane kod kuće, u okruženju u kom se deca najbolje i najlepše osećaju.
Takav pristup je bio prekretnica u tretmanu dece sa povredama mozga. Porodično okruženje, ispunjeno ljubavlju, pomoglo je ovim mališanima da veoma brzo ostvare rezultate, a samim tim i da napreduju.
Na ovom linku možete da pročitate lepe i uspešne primere kako se pomoglo deci koja su bila uključena u programe IAHP.
Zašto uopšte dolazi do povreda i oštećenja mozga?
Naučnicima je poznato najmanje stotinak faktora koji mogu da dovedu do povrede zdravog mozga. Međutim, sasvim je izvesno da postoji mnogo više onih koji još nisu otkriveni.
Sledi nekoliko razloga zbog kojih nastaju povrede i oštećenja mozga, pre svega kod beba. Primetićete da se one ne dešavaju isključivo kao posledice traumatskih povreda:
1. Kod deteta čiji roditelji imaju inkompatibilan Rezus faktor (kada je majčina krvna grupa Rh negativna, a očeva Rh pozitivna), velika je verovatnoća da će dete naslediti očevu krvnu grupu i tako dolazi do inkompatibilnosti između majke i fetusa, što može da ugrozi njegov osetljiv mozak.
2. Rizik od povrede mozga imaju deca čije su majke u prva tri meseca trudnoće, ili čak kasnije, preležale rubeole ili drugu sličnu zaraznu bolest.
3. Ukoliko se u toku trudnoće dešavalo da majka nije imala dovoljno kiseonika kako bi zadovoljila svoje i bebine potrebe, to može negativno da utiče na mozak fetusa.
4. Beba koje je prevremeno rođena i koja se nije dovoljno razvila u trenutku dolaska na svet. Retke su bebe koje uspevaju da prežive ako su rođene pre sedmog meseca trudnoće. Od sedmog meseca trudnoće pa do porođaja, svaki naredni dan uvećava bebine šanse da preživi. Od svih faktora koji mogu da budu vezani za povrede mozga, faktor prevremeno rođene dece najčešće se javlja u IAHP istraživanjima – u stvari, ovaj faktor se javlja tri puta češće od pretpostavke da je upravo on doveo do povrede mozga. Ovo ne znači da će kod prevremeno rođene dece nužno doći do povreda ili oštećenja mozga jer tada bi većina imala takve povrede.
5. Ukoliko je beba rođena posle termina za porođaj. Izvesno je da su se ovakva deca, i više nego dovoljno, razvila pre samog trenutka rođenja, s tim što se i ovde javlja pitanje šta je uzrok tome i kakve posledice to može imati na dete, na šta nije lako pružiti adekvatan odgovor. Tako je moguće da su upravo povrede mozga prouzrokovale da se bebe rađaju posle termina ili prevremeno, a ne obratno. Ipak, ovakvi faktori se veoma često viđaju i povezuju sa decom sa različitim smetnjama u razvoju.
6. Bebe čije su majke bile previše izložene X-zracima tokom trudnoće mogu da se rode sa povredama mozga. Čak i mala količina ovakvog zračenja u prvim danima trudnoće može da bude štetna za fetus. Zbog toga većina radioloških odeljenja ne obavlja rendgenske preglede na ženama u toku trudnoće, posebno tokom prvih nedelja, iako se to ponekad dešava zato što majka i ne zna da je u drugom stanju.
Ukoliko želite više da se informišete o potencijalnim rizicima i uzrocima koji dovode do rađanja beba sa povredama mozga, posetite sajt Instituta za ostvarivanje ljudskih potencijala.
Traumatske povrede mozga posle rođenja
Do povreda mozga može da dođe i POSLE ROĐENJA. To može da se desi svakom detetu, bilo kome od nas, kasnije tokom života, bez obzira na to što se mozak do tada normalno razvijao i funkcionisao.
Povrede koje mogu da izazovu oštećenja mozga uključuju:
- udarce u glavu,
- nedostatak kiseonika kao posledica gušenja,
- udisanje dima,
- trovanje ili davljenje,
- krvarenje usled povrede glave,
- tumor mozga,
- infekcije,
- otvorene povrede glave,
- moždane udare i slično.
S obzirom na to da je ljudski mozak složeni mehanizam, povrede mozga se razlikuju jedna od druge.
Za više informacija o vrstama povreda mozga, pročitajte tekst “Sve što niste znali o traumatskim povredama mozga”.
Kao što ste do sada imali prilike da saznate, povrede mozga mogu da se dese svakome od nas iz više razloga. To ne znači da tada ne možemo da dobijemo odgovarajući medicinsku pomoć i negu, da naši životi postaju beskorisni ili da deca rođena sa povredama mozga ne mogu da se odgajaju i vaspitavaju tako da postanu nezavisni i inteligentni mladi ljudi.
Mnogi često pogrešno misle da osobe sa povredama mozga imaju malu ili nikakvu inteligenciju. Povrede mozga nisu povezane sa koeficijentom inteligencije, iako postoji značajna veza između povrede ili oštećenja mozga i sposobnosti izražavanja inteligencije.
Svakome može da se pomogne. Način na koji pokušavamo da pomognemo je ono što pravi razliku.
[divider]
Fondacija Novak Đoković imaće tu čast da ugosti direktora Instituta za ostvarivanje ljudskih potencijala, Daglasa Domana, koji će održati predavanje o deci sa povredama mozga 22. februara u hotelu Crowne Plaza, u Beogradu.
Mesta su ograničena, pa obaveštavamo sve roditelje koji su zainteresovani da prisustvuju Domanovom predavanju da ćemo u narednih nekoliko dana objaviti poziv i početi sa prijavljivanjem učesnika. Predavanje će za prijavljene učesnike biti potpuno besplatno.
[divider]
Ko je Daglas Doman i šta je IAHP
Daglas Doman je zamenik direktora Instituta za ostvarivanje ljudskih potencijala. Kao predsednik Instituta za Evropu, zadužen je za njegov rad i decu koja borave na Institutima zajedno sa porodicama.
Institute čine grupa manjih, neprofitnih instituta, koje je osnovao Glen Doman 1955. godine. Instituti su postali poznati širom sveta po svojim pionirskim istraživanjima razvoja mozga kod dece, čiji cilj je bio da se pomogne deci da postignu intelektualnu, fizičku i društvenu izvrsnost.
Kada su, pre više od pola veka, Instituti počeli sa radom, smatralo se da mozak veoma male dece nije u stanju da primi i usvoji veliki broj novih informacija. U to vreme, mnogi su verovali da je inteligencija genetski određena i da u suštini ne može da se promeni. Glen Doman i njegov tim osporili su ovakvu tezu. Smatrali su da mozak ima ogroman potencijal koji nije u potpunosti iskorišten. Želeli su da deci pruže priliku da budu sve ono što žele i da ostvare sve svoje potencijale.
Tokom godina stručnjaci sa Instituta bili su u prilici da edukuju i roditelje, i otkrili su da deca apsolutno mogu sve da nauče ukoliko ih roditelji i ostali predavači uče sa puno ljubavi, pažnje i razumevanja.
Kao sin Kejti i Glena Donama, Daglas je odrastao u kampusu Instituta gde se svakodnevno susretao sa decom sa povredama mozga koja su na Institutima boravila u okviru stručnih programa. Daglas je prve godine svog profesionalnog rada proveo u osnivanju Å kole za ljudski razvoj, obrazovne ustanove namenjene mladima sa povredama mozga. Njegov tim i on pokrenuli su svojevrstan Kurs ljudskog razvoja, prvi takve vrste u svetu. Reč je o nizu praktičnih fizičkih aktivnosti koje promovišu razvoj mozga i njegovu funkcionalnu organizaciju.
