Međunarodni dan žena, koji je nedavno obeležen, podstakao me je na razmišljanje o novoj generaciji žena koje dolaze i na koji ih to način pripremamo za život.
Stiv Bidalf, dečiji psiholog i stručnjak za roditeljstvo, objavio je prošle godine knjigu pod nazivom „Kako odgajati ćerke“ gde je izneo tvrdnju da „se mlade devojke nikada pre nisu suočavale sa tako konstantnim napadom na svoju ličnost kao što je slučaj danas“. U 21. veku u kome živimo takve stvari sigurno ne bi trebalo da se dešavaju.
Ako je ženama i potrebno još vremena da se izbore za istinsku jednakost među polovima, ima onih koji misle da je devojkama i novim generacijama lakše da se nametnu, odnosno, da je samo pitanje dana kada će moći da se probiju u prvi plan. Sa druge strane, to neće biti moguće ukoliko i dalje budu žrtve seksizma. Svi oni koji imaju bilo kakve sumnje u trenutni nivo rodne ravnopravnosti, mogu da pogledaju ovaj video klip koji osporava stav po kom „su žene sada jednake sa muškarcima, u većoj ili manjoj meri“
U svojoj knjizi, Bidalf citira medije koji ističu seksualnost mladih devojaka u prvi plan, čime prenose poruku da je fizički izgled važniji od pameti. Sistem vrednosti po kom nikad „niste dovoljno dobri“ ulazi u umove mladih devojaka i nameće im sve veći pritisak da budu savršene.
Paradoks je što u današnjoj kulturi i dalje postoje pravila kako devojka treba da izgleda i da se ponaša. Dok se sa jedne strane velike nade polažu u mlade žene, i od njih se očekuje sve više (što ne mora da bude loše), od njih se isto tako traži da prvo ovladaju „ženskim“ stvarima, a sve ostalo je samo plus. Kako bi bile potpuno ravnopravne sa muškarcima, žene moraju da budu savršene. Ukoliko su uspešne, finansijski nezavisne, dovoljne same sebi, samouverene, od njih se takođe očekuje da budu i savršene domaćice, atraktivne, duhovite i vitke, da pružaju podršku u svakom trenutku, kao i da budu brižne i pune ljubavi. Međutim, ako njihove veštine spadaju samo u prvu kategoriju, one su manje ženstvene, a ako su vešte samo u drugoj kategoriji, onda ostaju „samo“ žene.
U svetu gde se identitet lako menja i preoblikuje, čini se da su pojedini stereotipi ostali duboko ukorenjeni. Danas, kad se dosta toga svodi na što lakšu prodaju robe, ili na efektne slogane koji se brzo pamte, razlike među polovima su pojednostavljene na skup suprotnosti: roze naspram plave, lutke naspram vozića, kućni poslovi naspram pozicije generalnog direktora, podrška naspram liderstva, porodica naspram karijere, profesionalni sportista naspram stanja dobre fizičke kondicije itd. Ovakve podele ne pomažu ni ženama ni muškarcima kako bi bolje razumeli i poštovali jedni druge. Takođe, one nikada pre nisu bile izraženije nego što je to slučaj danas, pogotovo u prodavnicama igračaka i bebi opreme. Međutim, nije reč samo o stvarima koje kupujemo. Postoji mnogo načina na koje možemo da utičemo i podstaknemo mlade devojke na to da imaju pravo na svoj izbor. One mogu da se bave sportom i uživaju u kuvanju; mogu istovremeno da budu brižne i pune samopouzdanja, kao deca mogu da uživaju u igri i sa lutkama i sa vozićima. Hajde da proširimo njihov svet i podstaknemo njihovo samopouzdanja u izborima koje prave:
Podstaknite njihovo samopouzdanje: Devojkama je potrebno da razviju samopouzdanje kako bi mogle da izraze svoje mišljenje ili neslaganje na konstruktivan način. Ove nedelje u jeku je kampanja na Tviteru o zabrani upotrebe reči „naređivati“, prema tezi po kojoj se muškarci koji se ponašaju na takav način često smatraju „liderima“. Iako su mišljenja o ovoj kampanji podeljena i uprkos raspravama o značenju ove reči, da li je ona vezana za muški ili za ženski rod, jedno je sigurno: potrebno je omogućiti devojkama da jasno izraze svoje mišljenje, ispirišu ostale kao lideri i osiguraju njihovu podršku.
Jedan od važnih aspekta samopouzdanja je razvoj sposobnosti prilagođavanja. U životu će biti razočarenja. Međutim, za svaki uspeh je važna upravo sposobnost da pokušate ponovo. Tipično, kada ostvare neuspeh devojke su sklone da sebe same krive, a kada ostvare uspehe, onda je to rezultat nekih spoljašnjih faktora1 kao što je „sreća“, a ne njihovog napornog rada i određenog plana. Internalizacija i kažnjavanje sebe za ovakve „greške“ neće pomoći devojkama da ustanu, otresu prašinu i nastave dalje ka novom izazovu koristeći kao prednost to što su do sada naučile. Ohrabrite decu da razmisle o stvarima koje im nisu pošle za rukom i upitajte ih: „Kako biste to uradili drugačije sledeći put?“ Imajte na umu da je deci potrebno da razviju procese kako bi bila u stanju da urade tako nešto. Zato se fokusirajte na proces i pohvalite ga, pre nego proizvod i krajni rezultat.
Budite im uzor. Jedno istraživanje je pokazalo da su novorođene bebe devojčice savršeni mimičari nekoliko sati po rođenju. U ovom eksperimentu, one su uspele bolje od dečaka da iskopiraju pokrete prstiju2. Dobro razmislite o tome šta mogu da iskopiraju od vas, kao roditelja i uzora. Na koji način diskutujete o temama kao što je gojaznost, u njihovom prisustvu? Kako iznosite svoje stavove o hrani? Da li im pokazujete kako da obavljaju niz kućnih poslova, počev od kuvanja i čišćenja, do fizićkih poslova i „uradi sam“ poslova? Ne možemo sve sami da uradimo (svesna sam da bi me zbog svojih „uradi sam“ veština verovatno udarila struja, a cela ulica ostala bez električnog napajanja!) ali budite oprezni šta i kako pokazujete svojim devojčicama.
Podstaknite njihove hobije i interesovanja. Ovo je potpuno drugačija stvar od planiranja svakog sata slobodnog vremena za vannastavne i ostale aktivnosti. Hobiji su takođe važni, jer vaše dete može da postane veoma zainteresovano za nešto, čime razvija svoju motivaciju, odlučnost i samopouzdanje. Hobi može da bude nešto što ih čini srećnim na kraju dana punog obaveza i može da im pomogne da prevaziđu poteškoće sa kojima su se susretali. Ne očekujte da će njihova interesovanja biti ista kao vaša. Međutim, neki hobiji mogu biti sjajan način da provedete vreme svi zajedno kao porodica. Iako je prošlo mnogo godina, i dalje uživam u nedeljnom ručku sa porodicom posle čega sledi pravo malo takmičenje u tome ko je od nas najbolji teniser!
Obezbedite devojkama pravo na izbor. Ne vodite se pretpostavkama da znate šta je to što devojčice vole i da im kupujete samo stereotipne igračke. Iako sve one manje-više postanu opsednute princezama, a roza boja im je omiljena, što može da bude i edukativno, to ne znači da neće voleti i da igraju fudbal ili slažu Lego kocke. Razmislite o podsticanju niza različitih aktivnosti od kojih svaka ima neku svoju edukativnu vrednost.
Razmislite o tome koliko su devojke izložene medijima i popularnoj kulturi i kako možete da kontrolišete poruke koje im se plasiraju. Kako odrastaju, deca su konstantno upućena na poruke iz sveta koji ih okružuje o tome kakva bi trebala da „budu“. Devojke su prosto bombardovane snažnim porukama o savršenstvu koje nikada neće moći da postignu. One postaju svesne sve veće objektivikacije, gde se njihov fizički izgled koristi u marketinške svrhe za prodaju određenih proizvoda i kako bi se privukla pažnja muškaraca. Podstaknite devojke da shvate i razumeju poruke i uvide kako je realnost izmanipulisana montažom i fotošopom. Nerealno je očekivati da ćete uspeti da ih držite podalje od svih tih stvari, i guranjem pod tepih neće ih naučiti kako da se nose sa tim stvarima. Ipak, ono što možete da učinite je da sve to svedete na jednu razumnu meru.
