Kako boje u vrtiću deluju na decu

Poznato je da su predmeti jarkih boja prvo na šta mala deca obrate pažnju. Zato su igračke namenjene mališanima mlađim od šest godina obično šarenog i veselog kolorita.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ne treba preterivati sa bojama, jer to može da dovede do prevelike stimulacije deteta. Izbalansiran odabir boja važan je faktor kako bi se na adekvatan način osmislio prostor za boravak najmlađih u vrtiću.

Boje dobrodošlice

Kada se dete prvi put nađe u učionici u vrtiću, nije poželjno da ga preplavi talas senzornih stimulusa. Boje, zajedno sa prizorima, zvucima i mirisima, čine temelj na osnovu kog dete stvara svoje prve utiske o novoj sredini. Učionica koja je svetla (i dobro osvetljena), sa dobrim razmeštajem, pruža osećaj dobrodošlice, i u velikoj meri pomaže mališanu da se oseća kao kod kuće.

Koje boje odaju utisak dobrodošlice? U pitanju su sveže nijanse, kao što su svetlonarandžasta, žuta i zelena. Zidovi koji su u učionici u vrtiću okrečeni u ovakve nijanse stvaraju topao i prijatan prostor.

Smirujuće boje

Upotreba jarkoplave i zelene boje u učionicama za malu decu daje prostoru notu mirnoće i spokoja.

Ne iznenađuje podatak da je plava većini ljudi omiljena boja. Boja neba i mora, plava tradicionalno simbolizuje mir, harmoniju i slobodu.

Zelena, sa druge strane, asocira ljude na prirodu. Drveće, cveće i biljke su zelene boje. Sobe obojene u zeleno takođe deluju umirujuće. Zelena simbolizuje harmoniju i rast.

Kreativne boje

Ukoliko je cilj da učionica stimuliše razvoj kreativnosti kod dece, tamna kraljevskoplava nije loš izbor. Ova boja se često može naći u mnogim ateljeima. Njena prednost je u tome što predstavlja odličnu pozadinu za plakate, fotografije i umetnička dela.

Ne eksperimentišite sa previše boja

Najveća greška koju ljudi prave kada koriste boje kako bi stimulisali decu jeste ta što dodaju previše kolorita. Plavi zidovi u kombinaciji sa zelenim tepihom, žutim stolovima i crvenim policama na kojima su igračke, kockice i kutije za odlaganje stvari raznih boja šalju previše signala do dečjeg mozga. Čak i veoma samouvereno dete ima problem da ostane koncentrisano kada se u njegovom vidokrugu nađe toliko šarenila.

Drugi problem je što mnoge škole i predškolske ustanove ne dozvoljavaju zaposlenima da sami odrede kakve će boje biti njihova učionica. Vaspitač ili nastavnik tako može da bude osuđen da sa decom boravi u prostoriji čiji su zidovi okrečeni u boje koje se najčešće koriste, kao što su bela ili bež. Ipak, nije sve beznadežno kako se možda na prvi pogled čini, jer i te kako postoje načini kako da se u takav pomalo bezličan prostor unese malo kolorita.

Ukoliko imate bele zidove, napravite interesantan kontrast koristeći druge boje. Tako možete da obojite sve ramove slika u istu boju ili da okačite veliku tapiseriju u nijansama jedne boje, na primer različitim nijansama plave ili žute. Takođe, razmislite o kupovini velikog jednobojnog tepiha koji ćete da postavite na sredini prostorije i na kojem će deca da sede dok budu slušala priče ili učestvovala u određenoj aktivnosti.

Neka kolorit bude sveden sa dobrim razmeštajem u prostoriji. Još jedan predlog je da na kutije iste boje (svetložuta, plava ili zelena) stavite nalepnice sa nazivom sadržaja ispisanim velikim slovima (KOCKICE, LEGO, SLAGALICE itd.) i postavite ih na police. Tako će ne samo stvari biti na svom mestu već će takav raspored pomoći deci da prepoznaju reči.

Psihologija boja

Doktor Alexander G. Schauss predstavio je 1979. godine svoja zapažanja o tome kako boje utiču na ljude.

Boje su određene talasne dužine elektromagnetne energije koje vidimo. Svaka boja ima svoju talasnu dužinu koja stimuliše hemijske procese u oku, i šalje impulse do hipofize i pinealne žlezde u blizini mozga. One su glavne endokrine žlezde koje regulišu hormone i ostale fiziološke sisteme u organizmu. Stimulisane odgovorom na boju, žlezdane aktivnosti mogu da izmene raspoloženje, ubrzaju srčani ritam i povećaju aktivnost mozga.

U svom istraživanju on je otkrio da zatvorske ćelije okrečene u roze odvraćaju zatvorenike od nasilničkog ponašanja. Boje, prema navodima doktora Schauss, stimulišu hipofizu i pinealnu žlezdu, čime se stimuliše tiroidna žlezda, koja onda utiče na proizvodnju hormona. Proizvodnja hormona drži psihičke kao i fiziološke sisteme organizma u ravnoteži. Iz tog razloga boje utiču na naše raspoloženje i ponašanje.

Kako boje deluju na decu

U članku čiji je autor Julia Barrett (Odbor za obrazovanje u Kaliforniji), ona prenosi zaključke serije različitih istraživanja sprovedenih na temu kako boje utiču na ljude. U članku se navode sledeća otkrića do kojih su naučnici došli na temu kako boje deluju na decu:

• Boja može da se koristi kako bi mozgu dala „signale“ gde da pronađe informaciju ili predmet u učionici.
• Prekrivanje u boji: 80% dece disleksičara unapredilo je svoju sposobnost da pročita i razume tekst kada je na stranici stavljen papirić plave ili sive boje koji je prekrivao slova.
• Upotreba crne i bele, kao šeme boja, može da smanji koeficijent inteligencije ili da „zatupi“ decu.
• Rose H. Alschuler i La Berta Weiss Hattwick, autorke studije „Slikarstvo i ličnost“ (1947), navode da „mala deca po prirodi više vole ”™svetle”™ boje, kao što su crvena, narandžasta, žuta i roze“.
• Crvena, kao i narandžasta, korisne su za skretanje pažnje deci na posebne tačke gradiva ili nove koncepte.
• Boje pomažu deci da izraze svoju kreativnost i maštu.
• Zbog činjenice da boje mogu da utiču na raspoloženje i ponašanje dece, izuzetno je važno da je u učionicama u vrtićima prisutan adekvatan kolorit u odgovarajućoj meri.