Donirajte

Fudži, japanski vrtić budućnosti i slobode

by , 15. јан 2016.

Filozofija Fudži vrtića svodi se na geslo „ne držite decu pod staklenim zvonom“. Deca uče iz grešaka, u okruženju bez rigoroznih pravila.

Kao ćerka kineskih imigranata, često sam razmišljala o azijskom i zapadnom modelu obrazovanja, upoređivala različite metode vaspitavanja i odgajanja dece, i čitala o njima. Tako sam shvatila da se za azijsko školstvo obično misli da je reč o sistemu u kojem ključnu ulogu ima disciplina, dok se za zapadno obrazovanje veruje da je napravljeno tako da podstiče razvoj kreativnosti kod dece i da im pruža veliku slobodu. Iako prisutna generalizacija nije bez osnova, nije ni u potpunosti tačna. Postoje izuzeci, i o jednom od njih možete pročitati više u tekstu ispod.

U zapadnoj kulturi često pokušavamo da izolujemo dete, trudimo se da buku i sve što može da ga ometa na času svedemo na minimum. Fraza „uvođenje reda u učionici“ odnosi se na sposobnost nastavnika da kontroliše svoje učenike: pokušavamo da disciplinujemo decu i obuzdamo ono što je u njihovoj prirodi, a to je da budu glasna, trče unaokolo, igraju se i budu aktivna. Dajemo im da se igraju sa već napravljenim igračkama i uvodimo ih u igre sa uspostavljenim pravilima kako bi njihova energija i nestašluci mogli da se ograniče i ukalupe, umesto da im omogućimo da koriste maštu i sami osmisle svoj način zabave. Zato se kasnije pitamo zašto naši učenici nisu energični, pasionirano posvećeni i radoznali.

Sa druge strane, iako se većina istočnjačkih školskih sistema bazira na strogoj disciplini, postoje određene institucije koje daju novo značenje pojma azijskog ranog obrazovanja. Među njima je Fudži vrtić u Tachikawa, delu Tokija.

Photographs: Katsuhisa Kida/FOTOTECA Source: www.ideas.ted.com

Photographs: Katsuhisa Kida/FOTOTECA
Source: www.ideas.ted.com

Fudži vrtić: Nema zidova između učionica

Fudži vrtić smešten je u dvospratnoj zgradi sa otvorenim krovom, kružnog oblika. Učionice se nalaze u prizemlju, poređane prstenasto ispod blago nakošenog krova, koji služi i kao mesto za igru. U sredini tog svojevrsnog prstena je lepo uređeno dvorište.

Ipak, da se vratimo na termin „učionice“ – one praktično ne postoje kao zasebne prostorije u ovom vrtiću, ali svaki vaspitač ima određeni kutak u zgradi gde može da se posveti radu sa svojom grupom. Vrtić, zapravo, briše svaki pojam granica: učionice nisu razdvojene zidovima i ne postoji granica između unutra i spolja.

Krov služi kao glavno dečje igralište, nema penjalica, ljuljaški ili nekih drugih sprava za igru na otvorenom, a koje smo navikli da viđamo po parkovima. Umesto toga, tu su samo tri drveta koja rastu kroz krov, na koja deca mogu slobodno da se penju i na kojima mogu da se igraju. Kao mera bezbednosti, sigurnosne mreže popunjavaju prostor između drveća i krova kako se mališani ne bi povredili ako padnu sa drveta (što često čine, i to namerno!)

Deca vole i što je krov toliko prostran i slobodan za kretanje, igru, trčanje. Osim drveća, krovnih prozora i jednog tobogana koji povezuje krov sa podom, tu ne postoji ništa više. Ipak, deci u takvom okruženju nikada nije dosadno. Ona smišljaju svoje igre ili često samo trče unaokolo na kružnom igralištu. Odmah pored centralne zgrade dograđen je poseban prsten oko stabla gde mališani takođe mogu da se igraju. Visoka pet metara sa sedam nivoa, konstrukcija je osmišljena tako da podstakne prirodni dečji instinkt za istraživanjem i penjanjem. Napravljen je minimalan broj rukohvata, bez mekanih zaštitnih delova.

fuji_kindergarten_ring_around_a_tree_t290911_k4

Photographs: Katsuhisa Kida Source: www.e-architect.co.uk

Mnogi ljudi koji nisu upoznati sa dizajnom vrtića bi se verovatno pitali da li je takvo mesto idealno za decu. Na koji način vaspitači mogu da održe mališanima pažnju? Kako ih kontrolišu? Šta se dešava ako dete samo odluta u drugi deo vrtića, jer nema učionica? Kako se deca zabavljaju tokom slobodnih aktivnosti?

U Fudži vrtiću deci je dozvoljeno da prave buku

Zgrada sama po sebi daje jasne odgovore na ovakva pitanja. Arhitekta Takaharu Tezuka i direktor Fudži vrtića veruju da je buka koja dopire sa igrališta na vrhu krova i otvorenih učionica korisna za decu. Kada mališan postane nemiran ili mu je dosadno, dozvoljeno mu je da radi ono što želi u nekom drugom delu vrtića. Pokazalo se i da ovakvo okruženje pozitivno deluje na autističnu decu. Umesto da se skrivaju po ćoškovima, što inače rade u tradicionalnim vrtićima, deca sa autizmom u Fudžiju se slobodno kreću po učionicama. Ujedno, poboljšava se i sposobnost koncentracije svakog deteta. Deca vremenom nauče da dobro funkcionišu uprkos buci i galami drugih mališana, i uspešno se prilagođavaju slobodi koja im je data.

Igralište na krovu takođe podstiče zdrav način života. Deca treba da budu slobodna – svako ko ima iskustva u radu sa decom zna da većina mališana obožava da trči unaokolo, igra se i istražuje kada im se za to pruži prilika. Dizajn Fudži vrtića ne kontroliše i ne obuzdava decu, već podstiče njihovu ogromnu energiju. Deca vole da trče po ovom krovu – u proseku pretrče oko četiri kilometra dnevno. Tezuka kaže da je projektovao vrtić kružnog oblika upravo zbog prirodnog instinkta deteta da trči ukrug. Osim toga, pokazalo se da deca koja pohađaju Fudži vrtić imaju bolje atletske sposobnosti nego predškolci u ostalim vrtićima.

fuji_kindergarten_ring_around_a_tree_t290911_k1

Source: www.mymodernmet.com

Dizajn vrtića takođe je osmišljen tako da deca nisu prezaštićena. Dok je uobičajen stav kako deca treba da budu zaštićena od svega što može imalo da ih ugrozi, u Fudži vrtiću je to drugačije. Tamo se mališani ne sklanjaju od ivica, ne ukazuje im se konstantno da mogu da se udare u ćošak ako ne paze, ne upozoravaju se da će pasti i povrediti se. Manjak tog pritiska i ovakav slobodniji pristup im navodno omogućava da samostalno uče neke stvari i brže se prilagođavaju uslovima haotičnog i često opasnog okruženja. U isto vreme omogućava im da shvate kako je neophodno da pomažu jedni drugima tokom tog procesa. Deca uče da sarađuju kako bi prevazišla prepreke, i tako postaju jača i otpornija.

Filozofija Fudži vrtića svodi se na geslo „ne držite decu pod staklenim zvonom“

Sklonite to zvono, i pustite ih da izađu napolje. Da trče. Da padnu. Da ustanu i opet trče. Onda će znati sama kada da pripaze.

Deci je ovde pružena daleko veća sloboda nego u zapadnim vrtićima, i zbog toga su rezultati koje postižu izuzetni. Mališani uče kako da samostalno donose odluke, kreativniji su i aktivniji, često pomažu jedni drugima i međusobno komuniciraju. Deca uče iz grešaka, kako da ostanu koncentrisana uprkos okruženju bez rigoroznih pravila.

Photographs: Katsuhisa Kida Source: www.e-architect.co.uk

Photographs: Katsuhisa Kida
Source: www.e-architect.co.uk

Ukoliko bismo preuzeli ovakav model ranog obrazovanja i primenili ga na obrazovne institucije širom sveta, možda bi naša deca bila bolje opremljena za izazove sa kojima će se suočavati u budućnosti. Šta vi mislite o tome?

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE