Donirajte

Džef Malgan: Kratak uvod u Studio škole

by , 13. јан 2016.

Džef Malgan, izvršni direktor humanitarne organizacije za obrazovanje NESTA iz Velike Britanije, pokrenuo je novi sistem školovanja pod nazivom Studio škole, sa ciljem da se svaki učenik motiviše da razvije ljubav prema učenju.

Savremeni svet obrazovanja se menja, napreduje neverovatnom brzinom i izuzetno je konkurentan. Ipak, postoji prepreka u obrazovanju učenika koji ne mogu da održe korak sa tako visokim nivoom konkurentnosti – reč je o učenicima kojima nedostaje motivacija i inspiracija da nastave sa školovanjem.

Šta može da se preduzme kako bi se takvi učenici motivisali? Kakve mere škole treba da sprovedu kako bi se svi đaci podstakli da razviju ljubav prema učenju, umesto da nastave da pohađaju nastavu uz minimalan trud i zalaganje?

Džef Malgan, izvršni direktor humanitarne organizacije za obrazovanje NESTA iz Velike Britanije, pronašao je rešenje za to i pokrenuo je novi sistem školovanja pod nazivom – Studio škole.

Studio škole – mesto gde praktična primena znanja i učenje čine jednu celinu

Copyright: Goodluz

Copyright: Goodluz

Naziv Studio škola izveden je iz renesansne definicije pojma studija, kao mesta gde „praktična primena znanja i učenje čine jednu celinu“. U opisu Studio škola, na njihovom zvaničnom sajtu, navodi se da je krajnji cilj ovakvog sistema obrazovanja:

Skretanje pažnje na sve veći jaz između veština i znanja koji su mladim ljudima potrebni kako bi bili uspešni u poslu, i onih koje im pruža trenutni obrazovni sistem.

Sigurno ste i sami doživeli, ili ste čuli za primere, da posle gimnazije ili fakulteta student nije dovoljno spreman da „uskoči u vatru“ na nekom poslu, jer ima teoretsko, a ne i praktično znanje. Poslodavcima, međutim, često treba neko ko odmah može da se prihvati posla i krene da obavlja odgovorne zadatke. Malgan se bavi ovim pitanjem u svom govoru na TED konferenciji, i podrobno priča zašto je pokrenuo prvu Studio školu.

Kako se povećavaju stresne situacije i napori koje zahtevaju obrazovni programi, mnogi učenici se sve više pitaju da li će od obrazovanja u koje ulažu značajan trud imati neke koristi na duže staze. Kako tokom srednje škole većina ovih učenika počinje da gubi motivaciju da diplomira jer već u tim godinama shvataju da nemaju neku veliku korist od tog parčeta papira, ovaj „jaz“ postaje još stvarniji i ima još veću težinu.

Živimo u vremenu kada ne smemo da dozvolimo gubitak obrazovanih ljudi. Konflikti i problemi sa kojima se nove generacije suočavaju ne mogu da se reše ukoliko se novi naraštaji ne pripremaju i obrazuju na najbolji način.

Kada su neki učenici nedovoljno motivisani da idu u školu, šta možemo da preduzmemo kako bismo ih ohrabrili? Studio škole pokrenule su rešavanje ovog pitanja:

  • Studio škole su posebna vrsta srednje škole za manji broj učenika (oko 300 polaznika), dok su im ciljna grupa pre svega tinejdžeri od 14 do 19 godina.
  • Ono po čemu se Studio škole razlikuju od ostalih obrazovnih sistema jeste to što „se većina nastavnog plana i programa sprovodi kroz realizaciju različitih projekata“, dok se u školi neguje atmosfera koja vlada na radnom mestu. Tako se umesto rasporeda časova koristi biznis plan.
  • Osim toga, svaki učenik ima svog „trenera“ koji mu pruža podršku i dodatno učestvuje u njegovoj edukaciji zajedno sa nastavnicima koji inače čine deo njihovog školovanja.
Copyright: Monkey Business Images

Copyright: Monkey Business Images

Kako su se Studio škole pokazale u praksi?

Koncept Studio škola baziran je na ideji modela obrazovanja koje najviše može da koristi učenicima u njihovim potencijalnim daljim karijerama. Kreiranjem obrazovanja koje je direktno usmereno na veštine i znanje koji će učenicima biti potrebni u budućnosti, pokretači Studio škola su otkrili da učenici imaju veću želju za učenjem, i da im je manje „dosadno“ gradivo koje se u školi obrađuje.

Rezultati probnog rada Studio škole, iako nesavršeni, pokazuju veliki napredak u pogledu poboljšanja uspeha učenika u školi, gde su se pre toga suočavali sa mnogobrojnim problemima. Upravo je to ideologija ove škole – da đaci otkrivaju ljubav prema učenju kroz praktičan rad sa sadržajima koji su im zanimljivi i koji imaju veze sa onim čime žele da se bave u životu.

Ovakav novoformirani osećaj nezavisnosti i tolerantnosti u vezi sa nastavnim planom i programom motivisao je učenike da unesu više entuzijazma u svoj rad. Učenici tako shvataju da će, ukoliko izostanu rezultati, izneveriti direktno sebe, svoje ambicije, planove i ciljeve, a ne školski sistem, kao što je bio slučaj ranije. Veći osećaj odgovornosti verovatno je dodatno doprineo njihovom uspehu, pošto bi čitava realizacija projekata bila dovedena u pitanje da se učenici tome nisu maksimalno posvetili, umesto da su se samo borili za što bolju ocenu.

Copyright: SpeedKingz

Copyright: SpeedKingz

Svako dete uči na drugačiji načinnekome je potrebna vizuelna stimulacija, dok drugi uče samo slušajući. Veliki broj učenika stiče znanje kroz praksu koja se direktno odnosi na posao kojim bi želeli da se bave u budućnosti. Za učenike koji ne uviđaju koliko je značajno da steknu široko, temeljno obrazovanje iz različitih predmeta u srednjoj školi možda bi bolja opcija bila da im se uvede uskostručno obrazovanje iz njihove sfere interesovanja. 

To učenicima možda neće pružiti najkvalitetnije ili raznoliko obrazovanje, ali s obzirom na to da je alternativa da se uopšte ne obrazuju, ovaj sistem je mnogo korisniji – posebno za učenike koji su se već pretežno opredelili za karijeru kojoj žele profesionalno da se posvete. 

Šta vi mislite o ovakom modelu obrazovanja? Da li se slažete sa ovakvim pristupom edukaciji, i jos važnije, da postoji ovakva škola i kod nas, da li biste je preporučili vašem detetu?

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE