Donirajte

Dilema roditelja – vrtić sa akademskim programom ili programom baziranom na igri

by , 19. мај 2017.

Nekada mnoga deca nisu ni išla u vrtić, dok su ona koja su ga pohađala provodila vreme u crtanju, pravljenju kolaža i igranju kockicama. U današnje vreme, međutim, vrtić premošćava period prelaska mališana iz ranog detinjstva u razdoblje formalnog obrazovanja, a „akademska“ obdaništa koja garantuju pripremu dece za zahtevan predškolski svet postaju sve popularnija. Ipak, da li su ona zaista toliko dobra?

Svaki roditelj će drugačije izvagati kriterijume koji treba da čine dečje iskustvo u vrtiću. Za neke od njih je veoma važno osigurati da mališan stekne sposobnost da samostalno donosi odluke u učionici umesto da ga vaspitač usmerava. Za druge, muzičke i likovne radionice koje podstiču kreativni razvoj najmlađih predstavljaju nezaobilazan deo programa ranog obrazovanja. Takođe ima i onih koji smatraju da cilj obdaništa treba da bude dobra priprema dece za polazak u predškolsko, što podrazumeva poznavanje svih slova i praćenje instrukcija. Generalno posmatrano, iako svi vrtići nastoje da obuhvate sve pomenute aspekte, oni se razlikuju u fokusu svog pristupa. Neki su tako više „akademski“, dok se drugi više baziraju na igri. Zbog roditelja koji su pristalice jedne ili druge filozofije teško je sa sigurnošću znati koji pristup je najbolji za vaše dete. Da li će pohađanje vrtića koji se bazira na igri koštati mališana budućeg akademskog uspeha, odnosno, da li akademska obdaništa znače previše formalnog učenja prerano? Slede smernice koje mogu da pomognu mamama i tatama da razreše ovu dilemu.

Programi koji se baziraju na igri

Roditelji neće progrešiti ako „puste svoju decu da budu deca“. Vrtići koji nude programe bazirane na igri ostaju popularan izbor među mnogima od njih upravo zato što su usmereni na mališane. Deca tako imaju slobodu da izaberu aktivnosti u kojima žele da učestvuju na osnovu svojih trenutnih interesovanja. Učionica je obično podeljena na deo sa kuhinjicom, čitalački i kreativni kutak, prostor sa kockama i drugim igračkama, senzorni sto i dečji stočić za igru sa vodom i peskom. Iako se u prvi mah čini da se deca samo igraju, ona istovremeno usvajaju važne lekcije, kao što su razvijanje socijalnih veština i saradnja sa drugima, što je uostalom i glavni cilj ovakvog vrtića, uz inkorporirane određene akademske veštine, kao što su osnove matematike i prepoznavanje znakova i simbola, u okviru tematskih aktivnosti. Uloga vaspitača u takvom okruženju ogleda se u podsticanju dece da se igraju i olakšavanju njihovog učenja (kroz modeliranje) umesto usmeravanja (kroz davanje instrukcija). Pomisao da dete možda neće formalno da nauči slova i brojeve do pete ili šeste godine može da odvrati roditelje od odluke da upišu dete u takav vrtić. Ipak, u mnogim evropskim zemljama deca ne počinju sa akademskim učenjem do uzrasta od šest ili sedam godina, iz uverenja da je igra kontekst koji je najpogodniji za optimalno učenje mališana, dok razvijanje dobrih socijalnih veština stvara osnovu za srećniji i zdraviji život. Zato roditelji ne treba da brinu zbog sticanja akademskih veština u tom ranom uzrastu, kažu istraživači, jer deca iz vrtića baziranih na igri i te kako postižu uspeh kada krenu u predškolsko. Sa druge strane, preveliki fokus na akademskom učenju može negativno da se odrazi na njihovu mladu psihu.

Akademski programi

Za razliku od programa koji se baziraju na igri, akademske programe vodi vaspitač na strukturiran način kroz pažljivo osmišljene aktivnosti. Cilj ovakvih programa je da decu pripreme za predškolsko. Tako mališani u učionicama većinu vremena provode u učenju slova i brojeva, razlikovanju boja i oblika, određivanju tačnog vremena na satu i usvajanju ostalih veština. Ipak, iako boravak dece u akademskom okruženju njihovim roditeljima donosi olakšanje, stručnjaci za dečji razvoj ukazuju na to da takav pristup u ranom uzrastu često šteti socijalnim veštinama mališana. Osim toga, primoravanje deteta da uči zahtevnije stvari od malih nogu ne samo da može da izazove gubitak interesovanja i motivacije za kasnije učenje već takvi mališani često postaju anksiozni kada krenu u školu. Studije takođe pokazuju da deca koja su pohađala „akademske“ vrtiće imaju tendenciju da budu buntovna ili da se suoče sa drugim problemima u ponašanju za razliku od vršnjaka koji su išli u obdaništa čiji se programi baziraju na igri. Pobornici akademskih vrtića često ističu argument da su deca poput sunđera i da je zato važno omogućiti im da upiju što je moguće više znanja pre nego što odrastu. Ipak, ostaje pitanje zbog čega dete mora da počne akademski da uči sa dve ili tri godine kada je sposobnost osnovaca i srednjoškolaca da pamte nove informacije na sasvim zavidnom nivou.

Copyright: Pressmaster

Konačno, odluka koji vrtić je najbolji za dete ostaje isključivo na roditeljima uz savet da uzmu u obzir njegovu ličnost i interesovanja i njima se vode prilikom odabira okruženja za koje smatraju da će najviše omogućiti mališanu da napreduje. Ipak, ukoliko nisu sigurni koju od dve filozofije da slede, preporuka stručnjaka je da se opredele za vrtić koji nudi program baziran na igri. Po njihovim rečima, neće se pokajati.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE