Donirajte

Deca izbeglice imaju pravo na obrazovanje

by , 16. сеп 2015.

Jedino kada neka država zaista veruje u dečje snove, može da dođe do najvećeg napretka u obrazovanju izbeglica.

Za letnji raspust, pre nego što sam krenuo u peti razred, otputovao sam u Indiju kako bih proveo neko vreme sa porodicom. Pamtim da smo posle dobrih dvadeset sati putovanja roditelji i ja bili veoma iscrpljeni. Ipak, umesto preko potrebnog odmora odlučili smo da prvo odemo u omiljeni mamin restoran i uživamo u tradicionalnim indijskim jelima. Kada smo se smestili, desetogodišnjak po imenu Ram prišao je našem stolu. Nasmejao sam se ugledavši dečaka približno istih godina kao ja. Pomislih na tren kako bi Ram mogao da bude moj novi najbolji prijatelj.

Međutim, planovi i ideje čega bismo sve mogli da se igramo raspršili su se u sekundi, jer je Ram u stvari bio naš konobar. Zauzet, zaposlen, ozbiljan, daleko od bezbrižnog lica dečaka koji uživa u čarima detinjstva. Nakon što smo naručili hranu, Ram se hitro zaputio u kuhinju. Vratio se nekoliko minuta kasnije sa pogrešnom porudžbinom. Kada su mu moji roditelji ljubazno skrenuli pažnju na to da je u pitanju neka greška, odmah je usledilo izvinjenje posle kojeg je otišao nazad u kuhinju. Sledeći put kada se vratio za naš sto, nosio je hranu koju smo poručili, ali su mu oči bile crvene od suza. Kada su ga moji roditelji upitali šta se desilo, promrmljao je da ga je menadžer restorana izgrdio zato što nije bio dovoljno koncentrisan.

Bilo mi je izuzetno neprijatno, i iako sam bio veoma gladan, nisam mogao ništa da okusim te večeri. Nakon što smo platili račun, pomalo naivno sam upitao Rama zašto radi kao konobar umesto da je u školi kao sva ostala deca. Rekao mi je da su njegovi roditelji izbeglice iz Kašmira i da zato nije u prilici da pohađa redovnu školu.

Tokom školovanja, moji nastavnici su uvek o obrazovanju govorili da je „to poklon koji niko ne može da vam oduzme“. Nažalost, deca izbeglica, kao što je Ram, često ne mogu da uživaju u tom dragocenom poklonu.

Šta znači biti dete izbeglica?

Editorial Credit: Alexandre Rotenberg / Shutterstock.com

Editorial Credit: Alexandre Rotenberg / Shutterstock.com

Pre nego što sam čak i pokušao da sagledam mnoge probleme sa kojima se izbeglice suočavaju, morao sam prvo da naučim šta znači termin izbeglica. Pretražujući internet, otkrio sam da Konvencija Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica iz 1951. godine definiše izbeglicu kao svakoga ko se usled „osnovanog straha od proganjanja zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili svojih političkih ubeđenja nalazi izvan zemlje svog državljanstva i ko ne može, ili zbog tog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te zemlje“. U skladu sa ovom definicijom, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice procenjuje da trenutno u svetu ima 60 miliona izbeglica. Većina njih putuje u zemlje Evropske unije iz Sirije i Libije.

Deca izbeglice ne idu u školu

Samo prošle nedelje, nakon što je makedonska policija ponovo otvorila granicu sa Grčkom, 7000 ljudi, žena i dece ušli su u Srbiju na svom putu ka EU. Očekuje se da će ukupno pet miliona izbeglica proći kroz Srbiju. Ne iznenađuje što se zemlje poput Jordana, Libana i Turske u kojima je smeštena većina izbeglica bore da im pruže najosnovnija sredstva za život kao što su smeštaj i hrana. Međutim, nemogućnost da se obezbedi školovanje za stotine hiljada dece izbeglica je sistemski problem koji će na kraju negativno da se odrazi na ekonomiju i dobrobit svih ovih naroda. Deca izbeglice ne idu u školu iz mnogo razloga. Usled praznina u obrazovanju zbog teškog života u zoni sukoba, oni često veoma zaostaju za svojim vršnjacima. Ukoliko žele da se priključe i nadoknade propušteno, dopunska nastava na njihovom maternjem jeziku nije dostupna. Nekolicina programa koji su pogodni su pak previše skupi.

To je dovelo do porasta dečjeg rada. Neretko se dešava da su mališani mlađi od 12 godina primorani da rade 16 sati dnevno na teškim fizičkim poslovima. Zbog toga kao tinejdžeri ne poseduju veštine i znanje koje pruža obrazovanje za profesionalno napredovanje i usavršavanje. Umesto toga, nose teret odgovornosti prema članovima svoje porodice. Na kraju, ovakve porodice tonu sve dublje u siromaštvo. Osim toga, kako se još uvek ne nazire prestanak sukoba u Siriji i Libiji, ovi narodi su u opasnosti da proizvedu celu generaciju nepismenih građana.

Editorial Credit: Kostas Koutsaftikis / Shutterstock.com

Editorial Credit: Kostas Koutsaftikis / Shutterstock.com

Strategija u tri tačke za unapređenje obrazovanja među izbeglicama:

Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) uvidela je značaj obrazovanja i osmislila strategiju u tri tačke u cilju unapređenja obrazovanja među izbeglicama:

  • Unaprediti pristup i akademska postignuća među decom izbeglicama fokusirajući se na obezbeđivanje adekvatne sredine za učenje, kvalitetnu nastavu, rani razvoj dece i ubrzane programe učenja
  • Povećati pristup daljem obrazovanju i usavršavanju posle završene osnovne škole
  • Proširiti tercijarne obrazovne mogućnosti za izbeglice preko stipendija za fakultete u zemljama

u koje su izbegle, i učenjem na daljinu

Mnoge nevladine i humanitarne organizacije, uključujući Novak Đoković fondaciju, pomažu ili utiču na svest ljudi povodom ovog pitanja, kako bi ciljevi UNHCR-a mogli da se ostvare. Međutim, od ključnog značaja, kako za svetske lidere tako i za izbeglice, jeste da shvate da je obrazovanje neophodnost,

a ne luksuz. Obrazovanje predstavlja izbor da li će Ram da nastavi da živi u siromaštvu do kraja svog života ili će imati mogućnost da napreduje u karijeri. Kao dečak, Ram to nije mogao da razume, dok mnogi političari i dalje ostaju ravnodušni na teškoće sa kojima se izbeglice svakodnevno suočavaju. Jedino kada neka država zaista veruje u dečje snove, može da dođe do najvećeg napretka u obrazovanju dece izbeglica.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE