Darovi poezije: Jezik, percepcija, komunikacija, saosećajnost

Pružanje prilike deci da rano zakorače u čaroban svet poezije kao i podsticanje učenja pesama napamet nosi sa sobom brojne prednosti.

Poezija je jedan od prvih oblika književnog i umetničkog stvaralaštva, kojoj pripadaju delovi Biblije, epovi i himne Vavilona i Mesopotamije, kao i radovi starogrčkog pesnika Homera, čija dela Ilijada i Odiseja važe za najstarije spomenike helenske književnosti. Uprkos tome što je proza atraktivnija, popularnija i više čitana, poezija živi i traje duže, zato što je bliža istini, životu i suštini. Smatra se da je stara koliko i sam jezik ili bar koliko i čovekova potreba da iskaže svoja najdublja osećanja i razmišljanja.

Istinska lepota poezije ogleda se u tome što nam ostavlja izbor načina na koji je tumačimo. Ne postoje striktna pravila kojih se treba pridržavati kako bi se poezija pisala i razumela. Ipak, u današnje vreme mnogi roditelji i vaspitači retko nastoje da približe poeziju predškolcima, smatrajući da takva edukativna aktivnost može da deluje prenaporno i neprimereno njihovom uzrastu. Istraživanja, međutim, pokazuju da pružanje prilike deci da rano zakorače u čaroban svet poezije kao i podsticanje učenja pesama napamet nosi sa sobom brojne prednosti.

Osim što će slušajući i recitujući pesme mališani vremenom naučiti da cene i uživaju u poeziji, ona se pozitivno odražava na njihov intelektualni razvoj. Jezik koji pesnik koristi kako bi preneo svoju poruku u umu čitaoca stvara živopisne slike i pejzaže i snaži njihovu kreativnost i maštu dok ujedno poznate stvari sagledavaju na novi način. Poezija unapređuje verbalnu inteligenciju mališana ne samo kroz učenje novih termina i pojmova već i kroz upoznavanje sa različitim značenjima reči koje su im već poznate. U stalnom susretu sa glasovima i ritmom jezika oblikovanih kroz stihove i rime gradi se dobra osnova za kasnije usvajanje veštine čitanja. Kroz poeziju se podstiče razvoj kritičkog razmišljanja kod dece, kao i vremensko-prostorno rezonovanje, koje se koristi prilikom učenja viših formi matematike.

Učenje pesama napamet stimuliše govorno-jezički razvoj dece, koja na taj način razvijaju slušnu pažnju i jezičko pamćenje. Zahvaljujući poeziji mališani stiču osećaj za ritam, pravilnije izgovaraju reči i fraze i bogate svoj rečnik, što značajno unapređuje njihovu sposobnost da se izraze i komuniciraju sa drugima. Osim toga, recitovanje poezije olakšava postizanje potrebne brzine u govoru. Poezija se takođe pokazala korisnom i prilikom učenja stranog jezika. Po rečima Suzan Vajs Bauer, autorke knjige „The Well-Educated Mind: A Guide to the Classical Education You Never Had“, memorisanje poezije pomaže deci da nauče da koriste složenu englesku sintaksu. O tome govori i Majkl Knoks Beran, koji navodi da će „učenici koji dela velikih pesnika uče napamet ovladati ritmičnim, lepim frazama engleskog jezika. Takve fraze postaju deo fonda reči koje koriste u svakodnevnom pisanju i govoru“.

Poezija takođe doprinosi razvoju socijalno-emocionalne inteligencije. Ona prenosi iskrene i duboke emocije do tada nepoznate čitaocima, uči ih da opišu vlastita osećanja i raspoloženja i omogućava im da sagledaju svet očima drugih ljudi iz drugih vremena, budeći u njima humanost i saosećajnost. U poeziji pronalazimo utehu jer znamo da nismo sami i da su suze, bol, sreća, nadanje, čekanje i rastanak prirodne i normalne stvari u životu koje je neko pre nas već proživeo. Poezija zbližava ljude različitih kultura, generacija i nacija; neguje poštovanje različitosti i osećaj jedinstva, što je ključno za stasavanje nove generacije mladih ljudi otvorenog uma i srca.

MensaForKids savetuje učenje pesama napamet u svega nekoliko jednostavnih koraka:

1.  Pročitajte pesmu polako i pažljivo, a zatim praktikujte čitanje pesme naglas. Važno je da izgovarate reči pesme kako biste stekli osećaj za njen ritam i tok.
2.  Prepišite pesmu i potrudite se da zadržite strukturu strofa i stihova originalne pesme.
3.  Još jednom naglas pročitajte pesmu.
4.  Pokrijte pesmu praznim listom papira tako da možete da vidite samo prvi stih. Pročitajte ga u sebi tri puta, a onda pokušajte da ga ponovite po sećanju.
5.  Primenite isti postupak sa ostalim stihovima prve strofe.
6.  Isto uradite i sa svakom narednom strofom pesme. Uvek izrecitujte poslednje dve strofe kako biste se uverili da ste ih zapamtili. Postupak ponavljajte sve dok ne dođete do kraja pesme.
7.  Sada kada se pesma nalazi u vašem kratkoročnom pamćenju, sledeći saveti mogu da vam pomognu da se naučenih stihova sećate dugo vremena:

• Zabeležite na mobilnom telefonu ili diktafonu vašu interpretaciju pesme i poslušajte snimak kad god ste u prilici. Takođe, možete da slušate i snimke recitovanja pesme nekog glumca ili književnika.
• Čitajte pesmu naglas svaki put dok se šetate.
• Pročitajte pesmu roditeljima ili ostalima koji bi želeli da je čuju.
• Izrecitujte pesmu svaki put kada ste sami (dok se tuširate, vežbate ili tokom neke druge dnevne aktivnosti).
• Što više puta prepišite pesmu; dokazano je da prepisanje pomaže da se podaci i informacije zapamte i uskladište u dugoročnu memoriju.
• Ponovite pesmu u sebi svaki put kada nemate drugih obaveza, kada vam odluta pažnja sa časa ili u nekim drugim situacijama.

Zato je poželjno da roditelji i vaspitači deci omoguće da što više uživaju u poeziji. Osim izuzetnog doživljaja, poezijom može da se podstakne intelektualni razvoj najmlađih, unaprede njihove sposobnosti komunikacije, uvećaju njihovi kapaciteti za učenje i na divan način obogati njihov život.