Donirajte

Da li znate više od srednjoškolca?

by , 19. авг 2015.

Obrazovni sistem koji kod svakog srednjoškolca umrtvljuje radoznalost, favorizujući učenje napamet, ne može da pripremi učenike za brojne životne izazove.

Znate li više od srednjoškolca? U zavisnosti od toga šta za vas znači reč „znanje“, vrlo je moguće da je odgovor negativan. Još nisam upoznala srednjoškolce koji tvrde da roditelji mogu da im pomognu oko bilo kog dela školskog gradiva, osim ako nije reč o nekom ko pohađa napredne kurseve iz hemije, a da mu je mama hemičar, ili učenikom ekonomske škole kome je tata broker na berzi. U svakom slučaju, zaista smatram da roditelji danas nisu u stanju da pomognu svojoj deci srednjoškolcima oko raznih seminara, domaćih zadataka i silnih testova, što, složićete se, može da bude veliki problem.

U principu, niko se ne seća onoga što je učio u srednjoj školi

Možda nesposobnost roditelja da objasne svom detetu matematiku ili da mu pomognu da nauči geografiju nije toliki problem sam po sebi, ali je svakako jasan pokazatelj koliko je loš obrazovni sistem u Americi, posebno kada su državne škole u pitanju. U principu, niko se ne seća onog što je učio u srednjoj školi. Zašto je tako? Verovatno zato što su prestali da koriste stečeno znanje već od trenutka kada su im u dnevnik upisane zaključne ocene iz raznih predmeta.

Nastavni plan i program srednjih škola je pretrpan informacijama o stvarima kao što su tangente, epistrofe, nazivi glavnih gradova država, kovalentne veze… Svi ti pojmovi će biti stavljeni na prašnjave police u zadnjem uglu glave svakog od učenika odmah nakon završetka završnog testa. Zato i ne čudi podatak po kom učenici u najboljem slučaju iskoriste tek desetinu svog srednjoškolskog obrazovanja u stvarnom životu.

Učenici se ne obrazuju na način da misle svojom glavom, već kako da slušaju onoga ko stoji u prednjem delu učionice i deklamuje informacije, kao i kako da hvataju beleške sa predavanja kako bi mogli da dobiju što bolju ocenu na sledećem testu. Umesto da svoje školovanje završe naoružani suštinskim veštinama koje su im potrebne do kraja života, prosečan srednjoškolac završava školu sa ehom aritmetičkih teorema i gradiva iz biologije.

Copyright: michaeljung

Copyright: michaeljung

Osim toga, s obzirom na to da se svet u kojem živimo menja neverovatnom brzinom, veliki su izgledi da će znanje preneto na srednjoškolca postati zastarelo za jako kratko vreme. Nemoguće je da se nastavni plan i program svake godine menja kako bi održao korak sa svetom. Čak i da pretpostavimo da je gradivo aktuelno i pragmatično, to opet ne bi bilo dovoljno. Zbog beskrajnog ciklusa lekcija, domaćih zadataka, testova, i tako u krug, što čini srž srednjoškolskog iskustva, učenici nemaju priliku da upiju znanje na pravi način.

Propitivanje za propitivanjem, test za testom

Od nastavnika u državnim školama se traži da u skladu sa programom pokriju veliku količinu informacija, zbog čega je škola postala začarani krug propitivanja i testova. Učenici uče neku lekciju, ali je već sledeće nedelje zaboravljaju zbog novih informacija koje zahtevaju njihovu pažnju. Umesto inspiracije i obrazovanja koji bi trebalo da imaju svoje mesto unutar školskih učionica, ocene iz domaćeg i rezultati na testovima postali su suština svega. Ljubav prema učenju i želja da se što više sazna gotovo da ne postoje, jedino što je preostalo je učenje napamet za sledeći kontrolni. Čak i predmeti kao što su likovno i muzičko, koji žive i razvijaju se iz nečije mašte i kreativnosti, svedeni su samo na ocenjivanje i bubanje podataka iz istorije umetnosti koji „ispare“ iz glave desetak minuta posle časa. Sve to kao rezultat ima mlade koji nisu spremni da se na pravi način snalaze u današnjem svetu koji se stalno menja.

Znanje koje im je podareno skoro odmah postaje zastarelo, a maturanti ne poseduju veštine koje su im potrebne kako bi uspeli u životu. Obrazovni sistem (ne samo u Americi) mora da se reformiše kako bi bolje pripremio učenike na ono što ih čeka.

Copyright: michaeljung

Copyright: michaeljung

Nastavni plan i program srednjih škola treba da stavi akcenat na veštine koje će učenicima biti potrebne u životu

Umesto što se fokusira na zastarele informacije, nastavni plan i program srednjih škola trebalo bi da stavi akcenat na to da nauči učenike veštinama i praktičnim vrednostima koje će im biti važne kasnije u životu. Usredsređenost na ocene na testovima i prosek na kraju školske godine dovela je do toga da se tinejdžeri pretvaraju u ljude koji se plaše da istražuju i preuzmu rizike. Kada se naše celokupno srednjoškolsko obrazovanje meri isključivo brojevima, jasno je da niko nije ohrabren da misli i radi van sistema, jer to može skupo da ga košta. Pritom, takav sistem učenicima zarobljava maštu, kreativnost i želju za učenjem, jer je lakše da se razmišlja više o ocenama, a manje o samom učenju. Škola bi trebalo da bude mesto gde učenici mogu da pronađu i razumeju sebe, gde mogu da otkriju koje ih stvari interesuju i privlače, a zatim ih u najvećoj mogućoj meri istraže.

Umesto osuda zbog neuspeha, učenici treba da nauče da prihvate poraz, kao i da im se omogući da iz njega izvuku pouke. Umesto što se fokusira na sadržaj, plan i program, škola treba da nauči mlade ljude stvarima kao što su disciplina, samopouzdanje, marljivost, inovacija i fleksibilnost. To je nešto što će im zaista trebati, to su veštine i vrednosti koje će im koristiti kako bi se izborili sa svim što im se nađe na životnom putu. Samo takve stvari će nas odvesti napred, pomoći nam da napredujemo i pokrenemo naše društvo u boljem smeru.

Naš svet se brzo kreće, a promene su sve brže. Zato je važno za današnje učenike da steknu odgovarajuće obrazovanje, kako bi mogli da se nose sa problemima u budućnosti. Obrazovni sistem koji umrtvljuje radoznalost i umanjuje želju da se dođe do znanja (a pritom favorizuje učenje napamet) ne može ni da pripremi svoje učenike za izazove sa kojima će se sigurno suočavati.

Ne možemo svemu da ih naučimo; možemo samo da se nadamo da ćemo uspeti da im prenesemo principe i mudrost koji su im potrebni u budućnosti. Obrazovni sistem u Americi je loš i krajnje je vreme da ga promenimo nabolje.

Copyright: bikeriderlondon

Copyright: bikeriderlondon

Kakva je situacija sa obrazovnim sistemom u vašoj zemlji? Da li se vi sećate lekcija iz hemije tokom srednje škole? Znate li formule iz fizike? Pamtite li šta ste sve učili iz biologije?

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE