Donirajte

Da li vaše dete pati od ARFID poremećaja?

by , 10. дец 2014.

ARFID je poremećaj u ishrani, koji podrazumeva izbirljivost ili konzumiranje isključivo određenih namirnica. Postoji više razloga za njegov nastanak.

Jedi povrće. To je dobro za tebe. Tako ćeš da porasteš veliki i jak kao tata. Ljudi koji negde daleko gladuju voleli bi da imaju ovu hranu. Jedi, dopašće ti se. Uzmi samo zalogaj i daću ti bombonu za desert…

Ovo su samo su neki od načina na koji tate i mame pokušavaju da privole svoje klince i klinceze da pojedu sve iz tanjira. Ishrana dece, posebno kada postanu izbirljiva, jedan je od najčešćih problema sa kojima se roditelji suočavaju. Mnogi sa zavišću gledaju majke koje ponosno izjavljuju da njihovo dete pojede sve što se pred njega stavi, dok oni kod kuće vode pravi mali rat sa svojim mališanom oko svakog komada povrća.

girl-eating-watermelon

Problemi sa ishranom mogu da počnu još u najranijem uzrastu, kada su vezani za dojenje ili hranjenje bebe na flašicu. Kada malo porastu, klinci prvo traže da jedu uvek u određeno vreme, a zatim je potrebno i mnogo ubeđivanja da bi pojeli ono što je mama danas spremila za ručak. U tinejdžerskom dobu, pak, postaju klasični probirači. Deca su sklona da izmišljaju najneverovatnije izgovore zašto odbijaju da probaju ili pojedu ono što im se servira. Tako se nekima ne sviđa boja ili tekstura određene hrane, neki kažu da pojedine namirnice imaju ružan i gorak ukus, i slično. To, naravno, izvodi roditelje iz takta, dok najboljom mogućom ishranom pokušavaju da osiguraju pravilan fizički i mentalni rast i razvoj deteta.

Šta prouzrokuje dečiju probirljivost u ishrani, pitanje je na koje malo koji roditelj zna odgovor. Da li je problem u samoj hrani? Ili u tome kako deca jedu? Da li mališani pokušavaju da testiraju granice autoriteta, koji im je nametnut, da privuku pažnju roditelja ili se radi o nečem ozbiljnijem od konstatacije da su „samo malo probirljivi“?

mom-daughter-ice-cream

Ukoliko nije bilo problema sa ishranom u detinjstvu, deca postaju probirljiva u ishrani oko prve godine života. U tom uzrastu većina mališana počinje sama da jede, a odbijanjem određene vrste hrane pokazuju želju za nezavisnošću. Takođe, sami biraju šta će i koliko pojesti. U ovom uzrastu dete prestaje da raste tako intenzivno kao u prvoj godini i zbog toga nema više tu instinktivnu potrebu za hranom, pa će možda i jesti manje nego što roditelji očekuju. U isto vreme, ono ubrzano stiče različite sposobnosti, kao što je hodanje i govor. Uprkos svim tim promenama i novim stvarima koje znaju da im odvuku pažnju od jela, deca su u ovom uzrastu dosledna u svom izboru hrane.

Elin Sater, istraživač i stručnjak iz oblasti ishrane dece, na odličan način ilustruje podelu uloga između roditelja i mališana u vezi sa izborom hrane i vremenom kada se jede:

Roditelji su zaduženi za zdravu ishranu svoje dece, bilo da se radi o doručku, ručku, večeri ili užini. Deca su ta koja vrše izbor hrane i veličinu porcije koju pojedu. To im pomaže da prepoznaju osećaj gladi i sitosti – i kako da usvoje zdrave navike u ishrani na osnovu toga, odnosno da jedu kada su gladna, a da ustanu od stola kada su sita.

girl-eating-hamburgers

Međutim, što su deca starija, dešava se da se pojavljuju znaci da dete možda ima ozbiljniji problem sa ishranom. Nekada je u pitanju ARFID (Avoidant Restrictive Food Intake Disorder) poremećaj. Reč je o poremećaju u ishrani koji podrazumeva izbirljivost ili konzumiranje samo određenih namirnica. Ovaj poremećaj sprečava dete, tinejdžera ili odraslu osobu da zadovolji svoje potrebe za hranom. Tako oni često imaju manju težinu od prosečne ili njihov rast i razvoj nije u skladu sa očekivanim vrednostima, zbog čega koriste dodatke u ishrani. Uzroci zbog kojih nastaje ovaj poremečaj su različiti. To može da bude dete koje konstatno ima problem sa slabim apetitom i koje veoma sporo jede, ili mališan koji je doživeo traumatično iskustvo za stolom usled straha od gušenja koje ga sprečava da konzumira čvrstu hranu. Ova psihološka barijera ponekad je toliko jaka da dete može da pati od teške anksioznosti, da bude sklono povraćanju ili da drži usta čvrsto zatvorena kada roditelji pokušaju da ga nahrane, da ga na silu nateraju da ubrza sa jelom ili da proba drugu vrstu hranu. Neki od primera ARFID poremećaja su netolerantnost na određenu boju ili teksturu namirnica ili problemi sa varenjem neke hrane. Veoma neugodno iskustvo može da bude odlazak na užinu za vreme školskog odmora kada deca često nemaju dovoljno vremena da pojedu koliko im je potrebno, kao i neke posebne prilike i okupljanja kada hrana koju bi deca pojela možda nije dostupna, uz često prekidanje obroka usled komunikacije sa ljudima iz okruženja.

boy-waiting-for-desert

Deca često prolaze kroz različite faze u ishrani. Tako se dešava da dete odjednom više ne želi ni da okusi nešto što je do tada rado jelo. Većina mališana ovakve stvari prevaziđu sami, bez potrebe da roditelji ili bake i deke intervenišu. Ukoliko se, međutim, siptomi pogoršaju to može da bude znak da problem postoji. Takođe, potrebno je da se roditelji uvere da deca nemaju poteškoće sa gutanjem i žvakanjem hrane ili varenjem što može da pojasni uočene siptome.

Dok roditelji tinejdžera često traže znake poremećaja u ishrani za koje su već čuli, kao sto su anoreksija ili bulimija, deca koja imaju ARFID nemaju preterano veliki problem sa telesnom težinom i izgledom svog tela. Međutim, ARFID poremećaj može kao posledicu kasnije da razvije anksioznost i depresiju kod osoba koje su od njega patile u detinjstvu. Zato je veoma važno da ga roditelji uoče na vreme, razgovaraju prvo sa detetom, pa onda i sa stručnim licem i pronađu najpogodnije rešenje.

Na koji način roditelji mogu da pomognu svom detetu koje pati od ARFID poremećaja?

boy-with-a-lolipop

Deca koja pate od ARFID poremećaja na neki način imaju strah od hrane. Ubeđivanje ili prisiljavanje mališana da nešto pojedu ne daje baš dobre rezultate i često je kontraproduktivno jer povećava njihovu anksioznost za stolom. AFRID, nažalost, uopšte nije toliko retka pojava, ali roditelji često ne žele da prihvate da možda postoji problem i svoju decu jednostavno karakterišu kao izbirljivce i pokušavaju da im ugađaju. Ipak, svest o ovom poremećaju raste, kao i dostupnost nekih odličnih oblika lečenja kao što su terapija izlaganjem, i pojedine vrste hipnoze. Jednom kad se postavi prava dijagnoza, dete će verovatno morati da prođe kroz mnoga savetovanja sa nutricionistima i psiholozima sve dok ne prevaziđe strah od hrane i počne da isprobava nove namirnice. Samim tim, nestaće i svi simptomi depresije i anksioznosti, čak u nekim slučajevima i znaci opsesivno kompulzivnog poremećaja.

Da li ste imali iskustva sa ARFID poremećajem? Na koji način se uspeli da ga rešite?

14 komentara

Napiši odgovor
  • ivanivanovicico@gmail.com' Ivan каже:

    Poštovani,

    Moje dete od 10 godina verovatno pati od ovog sindroma. Da li postoji neki kontak telefon na koji mogu da se javim?

    Hvala najlepše
    Ivan

  • snave100@hotmail.com' VESNA STOJANOVIĆ каже:

    Moje dete ima 10. godina ,nisam prepoznala znake ovog poremećaja prihvatila sam da je izbirljiva i spremala sam ono sto ona voli da jede.Pre pet dana u skoli je ostala bez daha ,učiteljica se uplasila i taj strah prenela na nju.Sada ima stah od gušenja hranom i odbija da jede,uzima samo sokove i čorbe i to u malim količinama.BILI SMO KOD LEKARA ORGANSKI JE SVE U REDU,POSLALI SU NAS KOD PSIHOLOGA .Posle posete je bila malo bolje ,ali neznatno.Molim vas za savet sta da radim.
    HVALA

    • NDFAdmin каже:

      Draga Vesna

      Jako nam je žao zbog stanja Vašeg deteta. Ovaj članak služi samo da pruži neke početne informacije, da pomogne roditeljima da prepoznaju neke prve naznake oboljenja i da započne konverzaciju na ovu temu. Međutim, za svaki individualni slučaj potrebno je stručno mišljenje i pomoć lekara i psihologa. Nadamo se da će se zdravlje Vašeg deteta poboljšati ?

  • mezinci@gmail.com' Aleksandr каже:

    Postovani,
    moja divna sestricina od 11 gosina poslwdnjih meaec dana ima problem kada je gutanje hrane u pitanju. Naime, uglavnom ne bila punacka, ne preterano, uzivala je u hrani i zdravoj a i onoj nezdravoj. Pre meaex dana je svog deku videla kako se gusio hranom i povracao nakon toga..ona je to prokomentarisala „da je izbegnuta tragedija“. Nakkn toga je uzela jednu rafaelo kuglicu koja joj se zalepila za nepce i uplasila se toga. Od tada imamo problem sa njom kada je hrana u pitanju. Vrlo slabo jede, pije mleko, vodu, jedva pojede zumance, plazmu..cvrstu hranu nikako..strah je da guta. Uradje e su pretrage kod lekara, brisevi uha, grla, nosa, sa grlom je sve u redu, krvne analize takodje ali ona i dalje ne jede…molim Vas za neki savet. I apred zahvalna, zabrinuta tetka

    • NDFAdmin каже:

      Draga Aleksandra

      Jako nam je žao zbog stanja Vaše sestričine. Ovaj članak služi samo da pruži neke početne informacije, da pomogne roditeljima da prepoznaju neke prve naznake oboljenja i da započne konverzaciju na ovu temu. Međutim, za svaki individualni slučaj potrebno je stručno mišljenje i pomoć lekara. Nadamo se da će se zdravlje Vaše sestričine poboljšati ?

      • marefreerolling@gmail.com' Marko каже:

        Moj sin ima cetiri godine i isti problem, nekoliko stvari vrti svaki dan…Kifla,palenta,mix-griz, banana i plazma i mleko uvece popije. Nikad meso pojeo nije, od voca samo bananu.Nekad provede ceo dan da ne jede nista do vecernjeg mleka.Reakcija na novo je pljuvanje, grcanje hoce da povrati… histerija. Na sve to kasni sa govorom, pa nema mogućnosti da se kroz pricu ubedi. Lekar nam preporucivao izgladnjivanje, provede dan pored pet jela ispred sebe.Bas teska situacija.

  • saric.radmila80@gmail.com' Radmila Saric каже:

    Postovani, moj sin od 5,5 godina jako slabo jede, veliki je probirac, u stvari jede samo nekoliko namirnica i to vrti vec nekoliko godina. Od svoje druge godine poceo je da izbacije jednu po jednu namirnicu, svi mu ugadjamo, spremamo posebno njemu nadajuci se da ce se to promeniti. Godine prolaze a nista se ne menja. Citajuci ovaj clanak , zakljucila sam da on ima ovaj poremecaj. Glavni problem je sto on nece da proba nista novo a ono sto je nekad jeo je izbacio. Inace je zdrav, retko je bolestan, krvna slika mu je dobra.. Molim vas za kontakt nekog psihologa koji bi nam pomogao u resavanju ovog simptoma jer smo nemocni i ocajni.

    • dagi6852@gmail.com' Dragana каже:

      Postovana imamo identičan problem,imate li neki kontakt da se cujemo?

      • caleablanca@gmail.com' Savka каже:

        isti problem imam i ja …moj sin ima 5,5 god jede samo nekoliko namirnica, suprug i ja ne znamo šta da radimo a on sve manje i manje jede svi mi pričaju kako je to neka faza da će proći evo godinu dana samo par stvari jede uglavnom hleb ostalo sve odbija novo nece ni za živu glavu da proba ,mi mu ugadjamo uglavnom jer je jedinac kažu mi kako je razmažen a on neće da jede a mi ne znamo šta da radimo…molim vas da mi se javite da čujem od vas jeste li uspeli sta da uradite po tom pitanju..jesu li deca počela normalno da jedu

  • cilagrujiccila@gmail.com' Smiljana Grujić каже:

    Poštovana Radmila,

    Svaki roditelj se brine da njegovo dete ne ostane gladno, želi da dete unosi dovoljno hrane i da bude zdravo. Sa druge strane, svako dete će u nekom trenutku razvoja biti izbirljivo u vezi sa hranom i odbiti da jede neku hranu ili neće hteti uopšte da jede.
    Treba da znamo da je stomak deteta otprilike veličine njegove pesnice i da je detetu dovoljno da pojede količinu hrane koja je te veličine.
    Kada deca jedu poznatu hranu, zadovoljavaju potrebu za sigurnošću, jer sve znaju o toj hrani, ukus, miris, doživljaj.
    Nepoznata hrana može da izazove nesigurnost kod dece.
    Nekoj deci je potrebno ponuditi nešto 10-15 puta pre nego što se osete dovoljno prijatno i to im postane dovoljno poznato da probaju.
    Deca veoma dobro osećaju i izražavaju glad i sitost.
    Kada je dete gladno ono će jesti – neće umreti od gladi. Ako dete terate da jede, biće sve više izbirljivo u vezi sa hranom i primoravanje u ranom detinjstvu može biti povezano sa problemima u ishrani i kada deca odrastu.
    Evo nekih strategija za izgrađivanje zdravih navika u ishrani:
    Umesto da terate dete da jede, što dovodi do rasprava i otpora, i prati neprijatna osećanja, dogovorite pravila.
    Kada imaju zdrave navike, ne propustite da to pohvalite.
    Dobri izbori treba da budu na dohvat ruke. Na primer, držite činiju sa voćem na stolu tako da uvek bude vidljiva.
    Izbegavajte da koristite hranu, naročite deserte za podmićivanje ili nagrađivanje. To znači da ne bi trebalo govoriti „ako pojedeš povrće, možeš dobiti slatkiš“ ili „dobićeš ovaj slatkiš ako budeš miran/na“.
    Istraživanja pokazuju da, ako se hrana koristi kao nagrada, deca razvijaju očekivanja u vezi sa hranom kojom su nagrađena, i povećavaju svoju želju za manje zdravim opcijama poput slatkiša, češće se prejedavaju.
    Takođe, ne treba oduzimati hranu i na taj način kažnjavati dete, jer ovo može da uplaši dete, da pomisli da će ostati gladno i onda počinje da se prejeda tokom obroka.
    Važna je zajednička razmena energije tokom obroka. Jedite zajedno kao porodica, to je jako važno za razvijanje zdravih navika u ishrani. Bez ometanja, elektronskih uređaja ili igračaka. Nipošto ne treba jesti dok gledate u ekran.
    Učite vaše dete da se fokusira na hranu kako bi postalo svesno hrane koju unosi i osetilo sitost.
    Uključite decu u kupovinu hrane i pripremanje obroka. Uvodite novu hranu kada su deca gladna i dobro raspoložena. Ako se vama neka hrana ne sviđa, nemojte to pokazivati, dete je sklono da imitira roditelje.
    Ispunite vreme obroka smehom i izbegavajte nesporazume oko toga šta i koliko dete jede.
    Imajte na umu da dete retko hoće i može dugo da sedi, a roditelji vole da se to dešava za vreme obroka i znaju burno da reguju ako dete odstupa od onoga što oni misle da treba da se radi.
    Na kraju, roditelj odlučuje šta će ponuditi detetu da jede, kada će ponuditi i gde će ponuditi da se to desi.
    Dete odlučuje da li će jesti ono što je ponuđeno i koliko će pojesti.
    Nadam se da će vam ovo biti od koristi, a što se tiče preporuke za psihologa, predlažemo da se o tome raspitate u vašem neposrednom okruženju. Želim vam svako dobro i hvala vam na poverenju.

  • Stanoja70@web.de' Mihajlovic Stanoje каже:

    Ja imam sina od sedam godina i mali ne jede dovoljno sve je mrsaviji sve manje jede i sada sam vec jako zabrinut imam samo to dete i on je sam pa nema sa kime da se igra i onda je za tabletom ili kompjuterom tako mu slabi apetit a i izlazi mu sa jedne strane zub na drugoj strani ga povremeno boli zub pa izbegava jesti jel ga boli kada zvace trdju hranu zato sto je sam trazi zabavu na internetu a inace i izbegava setnje sa mnom i mamom jel mu je to dosadno . plasim se za njega jel cini mi sedanje sve mrsavijiiz dana u dan a inace nije bled i zivahan je . sejedno sam zabrinut kao otac pomozite ima li neko neki dobar savet .

  • tatjanasretenovic7@gmail.com' Tatjana каже:

    ARFID se u svetu tek izučava a kod nas se skoro ništa ne zna. Nema zainteresovanosti jer se obično pripisuje razmaženosti. Sve su to još uvek nagadjanja, stranputice. Arfid se ne rešava tradicionalnim i već poznatim metodama. Ovde treba uključiti mozak a ne samo primenjivati naučeno. Nedostaju nam zainteresovani stručnjaci koji bi prvo izučili poremećaj, osmislili metode za rešavanje problema i tek onda počeli da primenjuju. To bi naravno bio dug put ali i pun izazova.

    • Armananeca@gmail.com' Mima каже:

      Ja sam razgovarala sa 3 pedijatra,neurologom,psihologom,psihijatrom,logopedom i defektologom.Svaki od njih me je bledo gledao i savetovao da izgladnjujem dete dok ne pocne da jede sta mj spremim.Zakljucak je da nasi “ strucnjaci“ pojma nemaju o ovoj temi i da bi mi verovatno rekli da ne verujem svemu sto procitam na internetu.Inace moje dete od 4 godine zivi samo na dorucku koji se sastoji od griza ,plazme i banane.

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE