Donirajte

Da li su šarene učionice u vrtićima dobre za vašu decu?

by , 18. нов 2015.

Ukrašavanje učionica je uobičajena praksa u većini predškolskih ustanova. Postavlja se pitanje kakav efekat šarene učionice u vrtićima ostavljaju na mališane.

Zamislite učionicu u vrtiću gde su zidovi dekorisani „živim” bojama, razigranim slovima, uz crtež kravice, i velikim natpisom koji svima želi dobrodošlicu. Standardna slika u većini predškolskih ustanova, zar ne?

Ovakvo intenzivno ukrašavanje učionica uobičajen je deo enterijera u vrtićima širom Amerike, iako je reč o trendu koji je postao popularan tek u proteklih nekoliko decenija zahvaljujući velikom broju prodavnica sa didaktičkim materijalima, igračkama, dečjim nameštajem u raznim oblicima… Ipak, pitanje je kakav efekat takva dekoracija ostavlja na mališane.

Jedna od studija upravo se bavi ovom temom i analizira da li takve učionice podstiču ili odvlače deci pažnju od učenja i umanjuju im moć koncentracije. Reč je o jednom od prvih istraživanja na temu kako zidovi takvih učionica utiču na mališane. Rezultati su otkrili da su deca koja su učila u izrazito dekorisanim učionicama imala problem sa održavanjem pažnje, pogled bi češće znao da im odluta sa zadatka, i njihovi rezultati na testovima su bili slabiji nego kada su učili u prostoriji koja je bila relativno skromno ukrašena.

Istraživači sa Karnegi Melon univerziteta, ipak, nisu došli do zaključka da deca u vrtićima, koja veći deo dana provedu u jednoj prostoriji, treba da uče u skromnom okruženju. Apelovali su na vaspitače da uspostave određene kriterijume.

Copyright: Marko Poplasen

Copyright: Marko Poplasen

Ana V. Fišer, vanredni profesor psihologije na Karnegi Melon univerzitetu i vodeći autor studije koja je objavljena u „Psychological Science“ navodi:

Mnogo je faktora koji utiču na akademske rezultate koje ne možemo da kontrolišemo, ipak na vizuelno okruženje u učionici direktno utiču vaspitači. U nedostatku naučno dokaznih smernica, oni nastoje da deci boravak u vrtiću učine što lepšim i prijatnijim.

U prvim godinama školovanja deca moraju da nauče da usmere svoju pažnju i koncentrišu se na zadatak. Kako odrastaju, njihov fokus se razvija. Šestaci tako mogu da razgraniče bitno od nebitnog mnogo lakše nego predškolci, uočili su autori studije.  

Samim tim, neki stručnjaci smatraju da zidovi učionica pretrpani informacijama deluju preterano na decu, kao i da ovako složen dekor ometa njihovo učenje.

Patricija Tar, vanredni profesor na Univerzitetu Kalgari, koja se bavi istraživanjem ranog obrazovanja i umetničkog obrazovanja, i koja nije učestvovala u studiji kaže:

Poželim da rukama prekrijem takve bordure i ilustracije i uzviknem: ’Vaspitači, ne stavljajte ovo u učionice, to je vizuelno štetno za decu!’

Doktorka Tar dugo vremena iznosi negativne argumente protiv „ukrašavanja“ učionica. Godine 2004. u članku pod nazivom „Obratite pažnju na zidove“, koji je objavljen u Young Children, časopisu Nacionalnog udruženja za edukaciju male dece, ona tvrdi da učionice postaju toliko pretrpane komercijalnim plakatima i dekoracijama da zaklanjaju dečje crteže i literarne radove, što predstavlja problem naročito za mališane sa poremećajem pažnje.

Copyright: Poznyakov

Copyright: Poznyakov

U toj novoj studiji, 24 dece vrtićkog uzrasta učilo je u dve različito koncipirane učionice:

  • jedna je bila neugledna,
  • druga ukrašena komercijalnim materijalima kao što su posteri i mape, kao i dečjim umetničkim radovima.

Deca su sedela na tepisima u polukrugu okrenuta ka vaspitaču, koji im je čitao naglas slikovnicu. Ona su dve nedelje imala šest lekcija iz prirodnih nauka u trajanju od pet do sedam minuta o temama kao što su tektonske ploče, sunčev sistem i insekti. Posle svake lekcije mališani su radili testove u vidu ilustracija sa više ponuđenih rešenja. Lekcije su snimane kako bi se videlo koliko često deci pogled odluta.

U jednostavnoj učionici, deci – koja su u skladu sa svojim uzrastom bila nemirna i znatiželjna – često su pažnju odvraćali drugi mališani, ili su čak sami sebe dekoncentrisali. Ipak, u drugoj ukrašenoj učionici vizuali i vaspitači su vodili pravu malu bitku za njihovu pažnju. Deca su provela mnogo više vremena van zadatka u ukrašenoj učionici nego u onoj običnoj, i njihovi rezultati na testovima bili su lošiji.

Istraživači su priznali da se njihova studija bavila samo jednom malom grupom dece, i da njeni rezultati možda nisi primenljivi na decu starijeg uzrasta. Osim toga, deca su u učionicama imala jednu lekciju u datom trenutku, i u njima nisu provodila ceo školski dan.

Sledeći korak, po rečima Sare E. Rim-Kaufman, profesorke obrazovne psihologije na Univerzitetu Virdžinija, koja nije učestvovala u studiji, bio bi ponavljanje istog eksperimenta, ali ovog puta u učionicama u kojima deca borave ceo dan.

Ona je primetila da se relativno malo pisalo o tome kako da se efikasno iskoriste zidovi učionica. Ipak, navodi da ukoliko mala deca „vide mnogo stvari odjednom, ona nisu u stanju samostalno da razlikuju ono što je važno i mogu da prestanu da slušaju vaspitača“.

Vaspitači ponekad osećaju potrebu da ulepšaju zidove „zato što znaju da roditelji dolaze na sastanke ili ’otvorena vrata’ i očekuju da vide ukrašenu učionicu“. Neki vaspitači su, međutim, odoleli tom trendu. Montesori vrtići, na primer, stavljaju akcenat na mirniji, svedeniji izgled. Pojedini edukatori takođe izbegavaju trend skupih dekoracija.

„Zidove u našem vrtiću smo prekrivali isključivo tapetama“, kaže Ingrid Bojdston, vaspitačica u Bridžport osnovnoj školi u Santa Klariti, Kalifornija.

Copyright: Poznyakov

Copyright: Poznyakov

Danas Bojdstonova, koja je 1999. godine izabrana za najbolju vaspitačicu u Kaliforniji, savetuje ostale kolege da omoguće da se izgled zidova razvija iz dečjeg iskustva. Ona smatra da je dobro za decu da se  ostavi prazan prostor na zidu ispod znakova na kojima piše „Pogledaj ovde!“. Dok je držala lekciju o najpoznatijem impresionističkom slikaru Moneu, ona je stala ispred table, noseći slamnati šešir širokog oboda i bluzu, govoreći francuskim akcentom. Nakon toga, ispisala je na tabli ključne reči koje je njenih 27 učenika zapamtilo iz njene priče. Potom su deca otišla u kutak učionice namenjen za crtanje, i počela da rade sa štapićima za uši.

Na kraju, došlo je vreme da se ukrasi prazan zid. Ingrid ga je ispunila umetničkim delima: crtežima svojih malih Monea…

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE