Donirajte

Božić i božićne tradicije širom sveta

by , 25. дец 2016.

Upoznati decu sa raznovrsnim božićnim običajima i tradicijama odličan je način da se prošire njihovi vidici kako bi stekli bolje razumevanje za bogatstvo kultura ljudi koji žive u različitim delovima sveta

Od Njujorka do Berlina, preko Bogote i Atine, poslednji mesec po Gregorijanskom kalendaru je vreme koje ljudi širom planete provode u krugu porodice i prijatelja, uživajući u prazničnoj atmosferi. Naravno, deca sa najvećim nestrpljenjem iščekuju Božićne praznike. Ne mogu da sakriju radost i uzbuđenje zbog blještavih sijalica na jelki, svetlucavih dekoracija, ukusnih kolača i drugih poslastica, a posebno zbog šareno upakovanih poklona sa igračkama koje su maštali da dobiju. Zato Božić za sve ljude sveta predstavlja najlepše doba godine.

Ipak, uprkos eri globalizacije, narodi i kulture širom planete i dalje na različite načine nastavljaju da proslavljaju predstojeći Božić. Upoznati decu sa raznovrsnim božićnim običajima i tradicijama odličan je način da se prošire njihovi vidici. Time stiču bolje razumevanje za kulture i ljude koji žive u različitim delovima sveta. Roditelji, vaspitači i nastavnici zato treba da iskoriste ovu priliku kako bi kod dece razvili globalnu i kulturološku svest.

Božić u Francuskoj

Božić u Francuskoj, kao i mnoga druga iskustva u ovoj zemlji, odiše svečanom atmosferom. Božična tradicija u Francuskoj protiče u znaku adventa –predbožićnog vremena i običaja. Sama reč advent potiče iz latinskog jezika i znači „dolazak“, čime se misli na rođenje Isusa Hrista. Tako se najmlađi od 1. decembra do Božića svaki dan raduju sitnim darovima sa čokoladicama. Skoro u svakom domu nalaze se „jasle“ – kutak u kojem se različitim figurama oživljava sećanje na rođenje Hrista. Ovakva tradicionalna bozićna dekoracija uobičajen je prizor u većini francuskih katoličkih domova.

Drugi važan obićaj u Francuskoj je velika božićna večera za 24. decembar – Badnje veče. Posle večere, porodice se okupljaju oko božićne jelke i otvaraju poklone, za razliku od Amerike gde se pokloni otvaraju na sam dan Božića. Sledećeg dana, porodica se sastaje na svečanom ručku. Tradicionalna trpeza se sastoji od jagnjetine, piletine ili pačetine u sosu, kao i neizostavne “Buche de Noel” – čokoladne torte ukrašene kremom od putera.

U nekim delovima Francuske, deca ostavljaju svoje cipele ispred kamina (nalik na čarape u Americi)  5. decembra uveče, na dan kada proslavljaju svetog Nikolu. Pre odlaska na spavanje mališani pevaju tradicionalne pesmice, kako bi im sveti Nikola tokom noći napunio cipele slatkišima.

Copyright: Monkey Business Images

Copyright: Monkey Business Images

Nemački Božić

U Nemačkoj su božićna jelka i vašar glavni simboli praznika. Skoro svaki grad ima veliku, prelepo ukrašenu božićnu jelku „Tannenbaum“ koja se nalazi na centralnom gradskom trgu. Sam vašar se sastoji od malih koliba, ukrašenih svetiljkama i scenama koje simbolizuju Hristovo rođenje sa jaslama. Tu mogu da se kupe razne ukusne poslastice, kuvano vino i umetnički predmeti.

Poput Francuza i Nemci tradicionalno organizuju veliku božićnu večeru 24. decembra, dok se trpeza uglavnom sastoji od lososa i guščijeg pečenja. Posle večere deca pored jelke otvaraju poklone. Na Božić vernici obično odlaze u crkvu, što je slično američkoj tradiciji.

Copyright: Photobac

Copyright: Photobac

Božić u Grčkoj

U Grčkoj tradicija nalaže da deca, posebno dečaci, noseći bubnjeve i triangl, na Badnje veče idu od kuće do kuće gde domaćinima žele sve najbolje i pevaju božićnu pesmu (na grčkom „kalanda“), a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Neki od njih takođe nose makete lađi koje su ukrašene zlatno oslikanim jajima. Ovaj običaj datira iz davnih vremena i još uvek se često praktikuje. U današnje vreme, uz sve popularniju božićnu jelku, u mnogim domovima božićna lađa predstavlja neizostavan deo dekoracije.

U grčkoj kulturi takođe postoji verovanje vezano za „Kalikancarose“, jednu vrstu zlih duhova, vilenjaka, koji se pojavljuju u periodu od Božića do Bogojavljenja, 6. januara. Priča kaže da izlaze iz centra zemlje i ulaze u kuću preko dimnjaka. Kilakancarosi su više prkosni nego zli: gase vatru, penju se ljudima na ramena, vuku konje za rep i kvare mleko. Da bi se zli duhovi oterali, vatra u peći tih 12 dana i noći ne sme da bude ugašena. Tokom ovog perioda Deda Mraz deci donosi poklone 1. januara, za razliku od Amerike gde mališani dobijaju poklone za Božić.

Editorial Credit: 1000 Words / Shutterstock.com

Editorial Credit: 1000 Words / Shutterstock.com

Španski Božić

Španci, kao Francuzi i Nemci, spremaju božićnu večeru 24. decembra, posle koje u ponoć odlaze do obližnje crkve da prisustvuju misi, poznatoj kao „La Misa del Gallo“ ili Petlova misa, koja je dobila ime po verovanju da je petao prva životinja koja je svojom pesmom najavila Hristovo rođenje. Tradicionalnu špansku božićnu večeru simboliše “Pavo Trufado de Navidad”, odnosno ćurka punjena tartufima. Ipak, u Galiciji, regiji na severozapadu Španije koja je okružena morem, božićna večera umesto toga sadrži različite vrste morskih plodova, od školjki do rakova.

U Španiji je običaj da deca otvaraju poklone, kako za Božić tako i za Bogojavljenje. Većina poklona otvara se 6. januara, na praznik Sveta Tri Kralja, i veruje se da mudraci tog dana deci donose poklone.

little-cute-girl-having-fun-with-wrapped-presents-under-the-christmas-tree

Kolumbijci i Božić

Kolumbijci takođe imaju brojne i raznovrsne božićne običaje, koje obeležavaju vatrometom, “Dia de la Velitas” („Dan sveća“), molitvom za Novenu, i „al borada“. U Kolumbiji, božićna sezona zvanično počinje 7. decembra, odnosno na “Dia de la Velitas”. Tog dana, porodice pale sveće na trotoaru ispred svojih domova i zamisle želju, verujući da tako osvetljavaju put Devici Mariji da blagoslovi njihove porodice tokom narednog dana, koji se u skladu sa tom tradicijom naziva Dan Bogorodice.

Od 7. decembra do 6. januara, koji označava kraj zvanične božićne sezone, porodice ukrašavaju svoje domove scenama Hristovog rođenja od kojih neke čak zauzimaju čitavu prostoriju u kući! Deca aktivno učestvuju u postavljanju dekoracija i pomažu roditeljima i ostalim članovima porodice oko svih detalja koji čine božićnu tradiciju tako posebnom u Kolumbiji.

Osim ovih običaja, Kolumbijci vole da proslavljaju Božić organizujući razne proslave i vatromet! Jedna od glavnih tradicija je „al borada“, celodnevna proslava koja se organizuje u bilo koje vreme pre kraja Novena de Aguinaldos. Novena je period od devet dana, od 19. decembra do Badnje večeri. Tokom ovog perioda, porodice i prijatelji okupljaju se u zajedničkoj molitvi pre gozbe koja se sastoji od tradicionalnih kolumbijskih jela, kao što su „natilla“, gusti mlečni specijalitet koji se pravi od mleka, cimeta, ponekad od suvog grožda i alkohola, i „buñuelos“, uštipci koji se prave od sira i brašna. Poslednji dan Novene je posebno svečan, i posle večere u ponoć se otvaraju pokloni. Proslava se nastavlja čak i posle Božića, sve do Bogojavljanja, kada se završava božićna sezona.

Copyright: Africa Studio

Copyright: Africa Studio

Širom sveta, ljudi se okupljaju kako bi u krugu porodice i prijatelja proslavili Božić na autentičan i lep način. Od uživanja u tradicionalnoj svečanoj trpezi koja od davnina postoji u njihovoj kulturi, do ukrašavanja domova i učestvovanja u različitim prazničnim ritualima, božićna sezona je posebno doba godine za hrišćane. Iako se možda čini da nas naši različiti običaji i tradicije razdvajaju,  svi proslavljamo isti praznik, Božić. Zato moramo da iskoristimo priliku da smanjimo geografske razdaljine između zemalja, otvorimo deci nove vidike i obogatimo njihovo iskustvo. Božić je savršeni trenutak da decu upoznamo sa kulturama širom sveta i naša obaveza je da ih naučimo da cene različitosti, dok istovremeno ističemo sličnosti među ljudima.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE