Kada je u maju 2021. godine Novak Аoković Fondacija potpisala sporazum o partnerskoj saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na Projektu „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“, najavljeno je da će do kraja 2022. godine biti otvoreno najmanje 120 radnih soba za mališane širom Srbije. Manje od godinu i po dana kasnije, zajedničkim snagama smo prevazišli prvobitno zacrtane ciljeve i sa još više entuzijazma nastavljamo da implementiramo Projekat. Radujemo se novim osmesima na licima dece koja će ovim projektom biti uključena u programe ranog razvoja.

Gradovi i opštine u kojim su mališani dobili priliku da se razvijaju na najbolji način su sledeće:

• Opština Svilajnac, PU „Dečja radost“, vrtić u Kušiljevu (85 mesta)
• Grad Beograd, Opština Vračar, PU „Vračar“, vrtić „Vračarac“ (200 mesta)
• Grad Beograd, Opština Stari grad, PU „Dečji dani“, vrtići „Lola“ i „Leptirić“ (75 mesta)
• Opština Obrenovac, PU „Perka Vićentijević“ (186 mesta)
• Opština Nova Varoš, PU „Paša i Nataša“ (80 mesta)
• Opština Doljevac, PU „Lane“ (105 mesta)
• Opština Vladičin Han, PU „Pčelica“ (75 mesta)
• Opština Rača, PU „Naša radost“ (240 mesta)
• Grad Beograd, Opština Čukarica, PU „Čukarica“ (270 mesta)
• Opština Apatin, PU „Pčelica“ (15 mesta)
• Opština Čajetina, PU „Radost“ (100 mesta)
• Opština Batočina, PU „Poletarac“ (25 mesta)
• Opština Pećinci, PU „Vlada Obradović Kameni“ (300 mesta)
• Grad Beograd, Opština Zemun, PU „Dr Sima Milošević“ (75 mesta)
• Opština Žagubica, PU „Poletarac“ (50 mesta)
• Grad Pančevo, PU „Dečja radost“, vrtić „Ljiljan“ (40 mesta)
• Grad Pančevo, selo Dolovo, OŠ „Aksentije Maksimović“ (65 mesta)
• Opština Sjenica, PU „Maslačak“ (190 mesta)
• Opština Sremska Mitrovica, PU „Pčelica“ (100 mesta)
• Opština Vlasotince, PU „Milka Dimanić“ (75 mesta)
• Opština Velika Plana, PU „Dečje carstvo“, selo Bresje (25 mesta)
• Opština Velika Plana, PU „Dečje carstvo“, selo Veliko Orašje (50 mesta)
• Opština Dimitrovgrad, PU „8. septembar“, vrtić „Pčelica“ (50 mesta)
• Grad Niš, naselje Novo selo, JPU „Pčelica“ (120 mesta) 
• Opština Raška, PU „Veselo detinjstvo“, selo Milatkoviće (60 mesta)
• Opština Brus, PU „Pahuljice“, selo Zlatari (25 mesta)
• Opština Opovo, PU „Bambi“ (50 mesta)
• Opština Vladimirci, PU „Suncokreti“, selo Debrc (65 mesta)
• Opština Bač, PU „Kolibri“, selo Bođani (25 mesta)
• Opština Požega, PU „Olga Jovičić Rita“, selo Zdravčići (40 mesta)
• Grad Beograd, Opština Bežanijska kosa, PU „11. april“ (270 mesta)

The post Projekat Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje: Ispunili smo obećanje dato prošle godine appeared first on Novak Djokovic Foundation.

U ovom blog tekstu predstavićemo vam MOI (Monilukutaitoa opitaan ilolla), Program za istraživanje i razvoj radosti učenja višestruke pismenosti, koji organizuje Playful Learnig Center – istraživački centar univerziteta u Helsinkiju.

„Višestruka pismenost je pitanje ljudskosti i sposobnosti da živimo u svetu rastuće raznovrsnosti. Višestruka pismenost je umeće da razumeš i da te razumeju.

To je otvoren i zdravo-kritički pristup svetu.“

Šta je MOI?

Program za istraživanje i razvoj radosti učenja višestruke pismenosti (MOI) organizuje Playful Learnig Center – istraživački centar univerziteta u Helsinkiju. Program je usmeren na promovisanje višestruke pismenosti dece uzrasta od 0 do 8 godina, a kroz rad sa decom i kroz umrežavanje istraživača i profesionalaca koji rade u polju predškolskog vaspitanja i obrazovanja, prvih razreda osnovne škole i u kulturnim institucijama koje razvijaju programe za decu. Kako sam naziv sugeriše, ovim programom ujedno se nastoji promovisanju i razvijanju višestruke pismenosti kod dece, ali i aktivnom istraživanju i promišljanju pitanja šta višestruke pismenosti za decu jesu, znače i rade, a na osnovu čega se sam program dalje rekonstituiše i grade preporuke za nova angažovanja.

Višestruka pismenost shvaćena je holistički, kao skup svih onih umenja kojima se dete služi kako bi sagledalo i saosećalo se sa svojim okruženjem, a koja su u samom programu podeljena u oblasti: Bogatstvo jezika, Istraživanje i uticanje, Rast i razvoj, Ja i moja zajednica, Različiti načini izražavanja.

Program MOI spaja nauku, umetnost i pripovedanje kao kontekst za razvoj višestruke pismenosti, oslanjajući se na prirodnu radoznalost deteta i stvaranje prilika za maštovito i analitičko angažovanje sa okruženjem u kom se nalazi. Nauka, umetnost i pripovedanje služe kao osnova za stvaranje bogatog okruženja u kom dete može uspostaviti vezu sa različitim vrstama „tekstova“, kao njihov korisnik, stvaralac i interpretator.

Načini rada

Aktivnosti koje se realizuju u sklopu projekta MOI doinantno su zasnovane na principima mejkerspejsa. Pravljenje, konstruisanje, rešavanje konkretnih problema kroz različite medije i materijale procenjeno je kao način rada kojim se podstiče vršnjačka saradnja, veštine komunikacije, kreativno i kritičko mišljenje, ali i interesovanje i osećaj kompetentnosti u odnosu na nauku, te spremnost da se u kasnijem životu deca uključuju u naučne aktivnosti. Posebno usmerenje programa MOI je želja da odrasli kroz višestruke pismenosti i principe mejkerspejsa bliže upoznaju igrovnost dečjeg pristupa učenju i naučnom radu – a o čemu izostaju istraživački uvidi.

Projektom MOI pripremljeno je više setova fleksibilnih aktivnosti kojima odrasli nastoje da zajedno sa decom uspostave kontakt i zaigraju se sa različitim vrstama „tekstova“, nalazeći nova, svoja, originalna rešenja. Neki od primera su sledeći:

Poetika Nauke

Poetika Nauke polazi od seta kartica koje kombinuju kratke pesme i provokacije za analitičko i kreativno promišljanje problema koje pesme izlažu. Posebna vrednost kartica leži u njihovom bogatom dizajnu koji motiviše decu da ih istraže i da poznate fenomene sagledaju na drugačiji način. Ključni deo rada nastupa nakon zajedničkog čitanja i pripovedanja predloženih pesama, kroz njihovo rekreiranje i kroz proces konstruisanja rešenja u kom deca angažuju sva čula.

Poetika Nauke polazi od seta kartica koje kombinuju kratke pesme i provokacije za analitičko i kreativno promišljanje problema koje pesme izlažu.

Šapat duhova

Šapat duhova nastao je kao težnja da se istovremeno razvija višestruka pismenost, ali i promoviše finska kultura i mitologija i ljubav i osetljivost prema prirodi koja je u nju usađena. Kako su šume i šumski duhovi igrali naročito važnu ulogu u finskom folkloru, poslužili su kao inspiracija za set kartica i aktivnosti koje one pokreću. Kartice imaju sličnu primenu poput Poetike Nauke – služe kao podsticaj za „mejkerske“ aktivnosti kojima deca dočaravaju fenomene koje upoznaju ili odgovaraju na probleme sa kojima se suočavaju, te podstiču decu da maštaju, posmatraju, sarađuju, reflektuju, eksperimentišu i stvaraju na višestruke načine.

Šapat duhova nastao je kao težnja da se istovremeno razvija višestruka pismenost, ali i promoviše finska kultura i mitologija i ljubav i osetljivost prema prirodi koja je u nju usađena.

MyARJulle

Kao podsticaj deci da stvaraju i dele svoje priče, kreirana je aplikacija po imenu MyARJulle, kojom se podstiče multimodalno pripovedanje – kreativnost deteta, građenje smisla, upotreba tehnologije i stvaranje različitih vrsta tekstova. Aplikacija se može koristiti kroz kurikulum na različitim uzrastima i za različita pitanja za koja su deca zainteresovana, ali i kao alat kojim deca dokumentuju svoja iskustva i dele ih sa drugima.

MyARJulle podstiče multimodalno pripovedanje – kreativnost deteta, građenje smisla, upotreba tehnologije i stvaranje različitih vrsta tekstova.

Zašto MOI?

Problematika višestruke pismenosti, kojoj je program MOI posvećen, univerzalno je relevantna, a u našem kontekstu – u kontekstu ustaljene prakse „opismenjavanja“ dece kroz radne listove i mehaničko učenje slova i u kontekstu nedovoljne „pismenosti“ odraslih u različitim načinima izražavanja – možda čak i goruća. Upotreba različitih tehnologija u tome ujedno je popularno rešenje kojim se promovišu „kompetencije za budućnost“, ali je i neophodna kako bi se i kod dece i kod odraslih razvijao etički, kreativan i kritički odnos prema njihovom korišćenju.

Već po samim principima rada koje MOI postavlja – po oblastima učenja koje ističe i načinima rada koje povezuje – prepoznaje se usmerenost na holistički razvoj i obrazovanje kao etičko i društveno angažovano učešće, te na dete kao kompetentno da promišlja svoje okruženje i stvara nove načine življenja u njemu. Ovakav pristup koliko god se činio kao univerzalno promovisan i ni na koji način za pedagogiju nov, u praksi se najčešće suočava sa izazovom nemogućnosti napuštanja pozicije odraslog kao onog ko dete „podučava“ i prelaska u poziciju onog ko zajedno sa detetom ulazi u neizvesno i stvara nešto novo.

Iz raspoloživih resursa čini se da se praktično razvijanje pomenutog pristupa programom MOI obezbeđuje, s jedne strane, aktivnim učešćem istraživača u programu i povezivanjem istraživača i profesionalaca iz različitih oblasti, a s druge strane uspostavljanjem alata i platformi koji omogućuju stvaranje zajedničke fleksibilne osnove za promišljanje, istraživanje, maštanje i stvaralaštvo odraslih i dece. Ulaganjem u dizajn ističe se značaj materijalnosti sa kojom se deca angažuju – odnosno, važnost estetike kao otvaranja drugačijeg „stila“ učenja i istraživanja i provokacije na zajedničko angažovanje i stvaranje.

Iz dostupnih materijala teško je sagledati program MOI u njegovoj celosti i u procesu kojim se odvija, ali već sami materijali ukazuju na fleksibilnost, kreativnost i procesualnost načina rada, te na značaj otvorenosti odraslog da kao ko-istraživač i saigrač gradi proces zajedno sa decom.

Korišćeni izvori: 
 http://www.monilukutaito.com/en/
 https://plchelsinki.fi/research-development/projects/
 https://www.researchgate.net/publication/304785000_Finnish_media_education_projects_-_Study_of_the_project_applications_funded_in_the_administrative_sector_of_the_Ministry_of_Education_and_Culture

The post MOI – Program za istraživanje i razvoj radosti učenja višestruke pismenosti appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Poznavanje stranog jezika je jako vredna veština. Ljudi koji govore više jezika napreduju i na profesionalnom i na ličnom planu. Zbog toga deca treba da počnu da uče neki strani jezik dok su još mala. U tom periodu imaju sposobnost da brže i lakše usvajaju jezik nego u kasnijim godinama.

1. Igre pamćenja

Igre pamćenja su omiljene deci, posebno kada se igraju u većim grupama. Sjajne su za učenje stranog jezika.

Evo zabavne igre pamćenja za grupu dece u razredu ili rođendanskoj zabavi:

• svi sede u krug
• odlučite se za temu, npr. kupovina namirnica
• osoba koja prva počne kaže: „Moram da kupim jaja.“
• sledeća osoba ponavlja ovu namirnicu i dodaje još jednu „Moram da kupim jaja i sladoled.“

Ovo se nastavlja u krug, pri čemu svi dodaju po jednu namirnicu na listu. U slučaju da neko nije upoznat sa rečnikom koji se koristi, igra se može pauzirati da bi nastavnik ili roditelj objasnili značenje.

2. Pripovedanje 

Deca imaju bujnu maštu. Koristite je da učenje jezika učinite produktivnim i zabavnim kroz pripovedanje.

Sve što vam treba je nekoliko slika ili ilustracija. Pokažite ih deci, a zatim ih zamolite da smisle priču iza tih slika.

Na primer, dajte im portret starca koji gleda u nebo i neka izmisle njegovu životnu priču. Zabavno je, kreativno i doprineće savladavanju stranog jezika.

Oni će uživati u ovom zadatku. Ko zna, to bi moglo čak i da ih inspiriše da jednog dana postanu pisci koji će podsticati nove generacije da maštaju.

Igre pamćenja su omiljene deci, posebno kada se igraju u većim grupama. Sjajne su za učenje stranog jezika.

3. Formiranje brojeva

Ako tražite jednostavnu početničku aktivnost za decu, ovo bi moglo biti savršeno rešenje. Većina dece uživa u aktivnostima koje su dizajnirane za kinestetičko učenje.

Za ovu aktivnost, neka deca rade u malim grupama od troje ili četvoro. Pređite preko brojeva koje želite da naučite – usmeno ili pismeno. Zatim započnite aktivnost:

• recite broj koji deca uče
• neka oblikuju ovaj broj koristeći svoja tela
• dodeli poen grupi koja je uradila najbolji posao ili je najbrže uspela

Ova aktivnost uključuje fizički napor, timski rad i takmičenje – sve što deca vole. Isto možete da uradite i sa rečima i predmetima!

4. Dodirni me 

Igra dodira je sjajan način da stidljiviji učenici, kojima je potrebno malo više vremena da se opuste kada govore strani jezik, probiju led.

Igra je jednostavna. Nastavnik ili roditelj zadaje komandu. Zadatak je da učenik pronađe i dodirne ono što je opisano. Evo nekoliko primera:

• Dodirnite nešto zarđalo.
• Dodirnite nešto hladno.
• Dodirnite nešto od drveta.

Učenici treba da potraže najbliži predmet koji odgovara opisu i dodirnu ga. Osim toga, ako nisu sigurni šta komanda predstavlja, mogu pogledati okolo i videti šta drugi dodiruju.

Dajte svakom detetu po jedan šešir i zamolite ga da se ponaša kao osoba koja bi najverovatnije nosila takav šešir.

5. Pronalaženje nečeg zajedničkog

Ova aktivnost učenja jezika je odlična za zbližavanje dece i sklapanje prijateljstava. 

Cilj igre je da deca uče jedni o drugima. Evo kako to funkcioniše:

• zapišite neka pitanja na tabli ili na komadiću papira
• neka svako pojedinačno zapiše odgovore na pitanja
• neka učenici šetaju po učionici, upoređuju odgovore i pronalaze nešto zajedničko

Pitanja mogu varirati od jednostavnih poput „Koja je tvoja omiljena boja“ do složenijih poput „Kada si se najbolje proveo na godišnjem odmoru?“ Odlično utiče na veštine pisanja i govora kod dece. Vežbaće strani jezik kroz improvizaciju dok razgovaraju jedni s drugima.

6. Igra šešira

Ovo je zaista zabavna igra koju deca vole da igraju. Sve što je potrebno je nekoliko različitih šešira. Dajte svakom detetu po jedan šešir i zamolite ga da se ponaša kao osoba koja bi najverovatnije nosila takav šešir.

Na primer, student stavlja otrcanu staru zimsku kapu. Dakle, počinju da se ponašaju kao starica koja polako hoda po hladnom zimskom danu, govoreći: „U moje dane, zime su bile mnogo hladnije!“.

Zaključak

Učenje jezika kroz zabavne igre i aktivnosti je odlična ideja. Možete učiti decu stranom jeziku koristeći gore navedene aktivnosti u kojima će svi učestvovati i uživati.

Izaberite svoju omiljenu aktivnost i igrajte se sa mališanima već danas!

O autoru: Džesika Fender je profesionalna spisateljica i blogerka u Valuable Writers. Voli da deli svoje ideje kako bi pisanje i učenje učinila zabavnijim.

The post Kako da deca nauče strani jezik kroz aktivnosti appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Kriva sam za pristrasnost i tvrdoglavost što se tiče ove teme. Pošto sam živela u Kini 15 godina, podučavala u kineskom obrazovnom okruženju, pošto imam ćerku koja je provela neko vreme u tom sistemu (pre nego što se premestila u međunarodni sistem), meni je lako da pronalazim mane i kritikujem taj sistem. Ali, da bih pružila uravnoteženiji pogled, morala sam da odstupim od svojih preduverenja i idealističkog mišljenja o tome šta bi obrazovanje trebalo da bude, da ne gledam samo na svoja i iskustva i moje ćerke, i da gledam na širu sliku. Tako da se zaista nadam da sam pravedna prema ovom sistemu u ovoj kratkoj analizi karakteristika obrazovanja u Kini.

1. „Gaokao“

Ono prvo što bi svako trebalo da zna o sistemu obrazovanja u Kini i stvar koja ga definiše i određuje smer mnogih drugih karakteristika, je definitivno prijemni ispit za fakultet, koji se zove „gaokao“. Rezultati ovog testa određuju ne samo koji univerzitet studenti mogu da upišu i koje studije mogu da odaberu, nego i njihove buduće prilike za zapošljavanje, platu i bračne opcije. Pritisak da se dobro uradi ovaj ispit je ogroman, jer u velikoj meri određuje nečiju budućnost. Čak i sa određenim reformama i pojednostavljenjem testa, koje je vlada skoro sprovela, to je i dalje težak test, koji traje 2 dana, iz matematije, kineskog, stranog jezika i par drugih odabranih predmeta.

Ispit je uveden 1952. godine, ali je u osnovi ostatak starih carskih ispita koji su postojali još od dinastije Tang. Iako i dalje postoje mnogi pokušaji hakovanja, varanja ili upisivanja fakulteta zahvaljujući „guanxi“ (vezama), ispit ostaje većinom nekorumpiran.

Mišljenja o „gaokao“ ispitu su veoma podeljena, što sam saznala od svojih kolega nastavnika i učenika koje sam podučavala.

Oni koji dolaze iz velikih razvijenih gradova većinom veruju da je pretežak i nepotreban, dok ljudi koji dolaze iz siromašnijih provincija i sela veruju da je to jedina stvar koja im pruža fer šansu da poboljšaju svoje živote i izađu iz siromaštva.

Bilo kako bilo, takav je sistem, i celo školovanje, od ranog doba pa nadalje, mora da igra kako on svira. Da biste uspeli, morate mnogo da učite, budete disciplinovani, slušate savete nastavnika i da dobijate što više podrške od roditelja i dodatnih časova.

2. Radna navika

Čak i uz neke izuzetke, nije pogrešno reći da kineski đaci vredno uče, ulažu mnogo truda, savesno rade domaći i zaista im je stalo do učenja. Kineski đaci provode većinu svog vremena učeći, bilo na časovima (od jutra do popodneva, ili čak i uveče za one koji se spremaju za „gaokao“), rade domaći (jedna od država sa najvećom količinom domaćeg na svetu), ili idu na dodatnu nastavu, poput časova klavira, violine, latinskog, plivanja ili nečeg drugog. Sve ovo počinje veoma rano, čak u obdaništu, gde deca često imaju dodatne časove baleta ili kung-fua u školi, i imaju dodatne časove posle škole i vikendima.

Deca se vaspitavaju putem priča i legenda o vrednim i posvećenim ljudima koji im služe kao uzori kroz njihovo školovanje.

Radna navika se rano usađuje deci, i iako je to delimično zbog nadolazećeg „gaokao“ ispita, to je takođe nasleđe Konfučijanizma, koje zagovara trud umesto sposobnosti, služenje porodici i društvu i da se postane dobar građanin (što se postiže tako što se postaje dobar đak). Tu je takođe i kompleksnost kineskog pisma, koje zahteva mnogo vežbe i pamćenja, i potrebno je par godina učenja da bi đak postao pismen i bio sposoban da adekvatno čita i piše.

Neke odlike kineskih učenika su za poželeti na Zapadu, i odražavaju način razmišljanja u istraživanju Karol Dvek, i istraživanju istrajnosti Andžele Dakvort, a obe sam pominjala u svojim prethodnim člancima. Učiti vredno je vrlina a ne manjak sposobnosti, greške se smatraju delom procesa i učenja, a pritisak od strane roditelja i nastavnika se vidi kao briga a ne dosađivanje.

Deca u Kini se vaspitavaju putem priča i legenda o vrednim i posvećenim ljudima koji im služe kao uzori kroz njihovo školovanje.

3. Visoka očekivanja, stres i uključenost svakoga

Ukoliko pitate bilo kog roditelja, nastavnika ili učenika, svi će vam reći da ima previše stresa u obrazovanju. Slučajevi depresije, anksioznosti i čak samoubistava zbog toga su, nažalost, vrlo česti.

Roditelji očekuju od svoje dece da budu izvrsna, ne prihvataju ništa manje od najboljeg, i potrudiće se da njihova deca dobiju pomoć i podršku (i pritisak) koji su im potrebni da to postignu.

Isto važi i za bake i deke, koji su često bitan deo vaspitanja dece, a sa politikom jednog deteta, to je često 2 bake i 2 deke plus roditelji koji guraju jedno dete ka zvezdama (čitaj „gaokao“). Isto važi i za nastavnike, koji će ne samo pritiskati učenike, nego i slati poruke i mejlove roditeljima, pozivati ih na sastanke da pitaju o njihovoj deci, ili da nadziru njihov domaći.

Evo primera gorenavedenog. U jednom trenutku sam razmišjala da upišem ćerku na časove violine, pa sam po preporuci prijatelja, želela da vidim jedan čas koji je držao poznati nastavnik u Šangaju. Učionica je bila puna dece od 5 do 9 godina u pratnji roditelja i/ili baki i deka, koji svu sve postavljali, davali banane i vodu, otvarali kutije sa violinama itd. Kada je čas zvanično počeo, odrasli su i dalje učestvovali – stajali su pored dece, držali sveske sa notama, pomagali im da naštimaju instrumente… Deca su malo vežala, a čas se završio sa uputstvima za roditelje da unaprede svoje veštine da bi mogli da pomažu deci da vežbaju kod kuće!

Iako je ovo definitivno bio ekstreman slučaj, sasvim je uobičajeno da članovi porodice imaju veoma aktivnu ulogu u obrazovanju svoje dece.

Kada sam pričala o ovim stvarima sa roditeljima, saznala sam da su preopterećeni, da ih pritiskaju nastavnici, koje pritiska škola, da se brinu za svoju decu i žele da je sve lakše, ALI su svesni konteksta u kojem žive i osim ako imaju finansijskih sredstava da pošalju svoju decu da se obrazuju u inostranstvu, moraju to da prihvate i prate sistem.

4. Uzan ali dubok nastavni program i intuitivno znanje

Nadaleko je poznato su kineski đaci dobri u matematici. Moja ćerka tvrdi da joj je matematika jedino bila jasna i išla joj dobro kada je bila u kineskoj državnoj školi. Kada sam je pitala „Zašto?“ rekla mi je da je bilo puno vežbi i ponavljanja dok svako ne razume sve. Nastavnici su ispravljali domaće i često analizirali greške. Do dan danas, ona i dalje radi sve matematičke operacije na kineskom jeziku.

Nastavni program u Kini pokriva manje tema, ali idu mnogo dublje i pokrivaju različite uglove, gurajući svakog đaka da ovlada materijalom i pohrani ga u duboku memoriju, kada znanje postaje intuitivno i rešavanje zadataka postaje brže i lakše.ž

Kineski metod podučavanja matematike, posebno u Šangaju, čak dobija i međunarodnu priznatost, i trenutno postoji masivan program razmene između Šangaja i Ujedinjenog Kraljevstva.

Slično je i za kineski jezik, koje baš zahteva vežbe, pamćenje i ponavljanje. Štaviše, većina časova funkcioniše na sličan način: ima mnogo čitanja, pitanja koja zahtevaju razumevanje, sa nastavnikom u središtu, sa izuzetkom časova prirodnih nauka koji uključuju eksperimente i projekte.

Sa svim svojim „manama“, poput previše pamćenja, manjak kreativnosti, poslušnost, stroga disciplina, malo autonomije u učenju, previše domaćeg, pritisak itd., ova vrsta učenja je uspela da podrži Kinu u njenom razvoju do današnjeg dana, kada svi svedočimo usponu i važnoj ulozi Kine u svetu. Da li i kako će zemlja da se pozabavi aktuelnim brigama roditelja i naučnika u vezi veština 21. veka, poput kritičkog razmišljanja, timskog rada, kreativnosti, samoupravljanja, itd., ostaje da se vidi.

Sistem obrazovanja u svakoj državi je usko povezan sa njenom istorijom, filozofijom, stanovništvom, politikom itd., i nije moguće razumeti ga bez uzimanja u obzir svih ovih faktora. Takođe nije moguće oceniti jedan sistem lošim ili dobrim, jer je veoma kompleksan i postoji previše perspektiva koje bi se morale uzeti u obzir. Jedina sigurna stvar je da se od svakog sistema obrazovanja možemo naučiti par stvari, koji, ukoliko se primene na naš sistem, mogu biti od koristi našim đacima i poboljšati naš sistem obrazovanja.

The post Prednosti i mane školskog sistema u Kini appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Sutra moj sin polazi u prvi razred. Ne mogu da verujem da je tako brzo porastao. Kao da je juče bilo kada je došao do mene i ponosno uzviknuo „Mama, mama vidi! Moj prvi zub!“. Napokon se uspavao. Nije mogao da prestane da priča o tome kako će sutradan, baš kao Hari Poter, otkriti neki potouno nov magičan svet. I ja sam planirala da odem da spavam, ali neki čudan osećaj anksioznosti i nestrpljivosti me nije napuštao. Glava mi je bila puna briga, i imala sam potrebu da ih se sve rešim.

Zato sam sela i napisala jedno pismo svom sinu. Za njegov polazak u školu.

Draga moja mala radosti,

Već nekoliko meseci se spremam za ovaj dan. Toliko puno stvari me je noćima držalo budnom – od biranja škole, spremanja tvoje nove sobe, kupovine školskog pribora do biranja odeće za taj poseban dan. Možda si i primetio da smo baka, deka i ja oko nečega baš uzbuđeni. Svi ti već danima čestitaju, a bilo je i poklona, muzike i posebne torte. Deluješ tako srećno i bezbrižno.

Međutim, onda si mi jednom rekao da se brineš da se ne uspavamo i da bi trebalo da kupimo poseban sat sa alarmom za taj dan. Rekao si mi i da se nadaš da će tvoji novi prijatelji biti fini baš kao i tvoji prijatelji iz vrtića. Tada sam shvatila da se i ti brineš.

Možda ti zapravo nisi ni svestan koliko je ovaj momenat značajan, ali moj mališan se ipak brine. I ja moram da priznam da se mnogo brinem.

Nadam se i ja da će te drugovi iz razreda voleti i da ćete se brzo združiti. Takođe, nadam se da će tvoji učitelji biti fini i puni podrške kao i tvoje vaspitačice. Brinem se zbog svih stepenica u školi i da li sam izabrala dobre cipele za školu. I da li je tvoja školska torba previše velika ili previše teška. Brinem se i da li ćeš voleti da radiš domaći i da ispunjavaš sve školske obaveze.

Šta ako ti nisam pričala dovoljno o tome koliko je škola važna? Da li sam dovoljno čitala, pisala, učila brojeve, crtala i bojala sa tobom? Ne znam šta da ti spakujem za užinu. Šta ako ne pripremim dobru hranu?

Šta ako bude bilo nekih školskih događaja, a ja ne budem imala vremena da volontiram i da učestvujem? Znaš da mama puno radi i da to malo slobodnog vremena koje imam – je samo za mene i tebe.

Brinem se da li ću te previše forsirati. Ja sam volela školu i mnogo volim da čitam. Šta ako te preopteretim svojim očekivanjima? Želim da pored škole još nešto treniraš i da te upišem na časove šaha. Možda je to malo previše? Međutim, šta ako ti se na kraju svi ti časovi svide, a ja ne budem više imala vremena da te vodim na sve te dodatne aktivnosti?

Mislim da večeras nema ništa od mog spavanja. Celo veče ću gledati tvoje slike kad si bio beba i naše slike sa mora. Ustaću već u 6 ujutru kako bismo stigli da se sve lepo pripremimo do 9. Toliko briga, pitanja i nesigurnosti.

Baš sam ponosna na tebe. Moj mali slatki dečak je pametan, komunikativan, dobroćudan i saosećajan. Toliko si me toga puno naučio. Nadam se da će ti moja ljubav i podrška olakšati ovako bitan dan za tebe. 

The post Moj sin polazi u školu – a mene hvata panika! appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Neka deca imaju prirodnu tendenciju da prihvate promene brzo, da se njima prilagode i da poskoče od sreće čim se spomene domaći. Druga deca postanu ekspresivnija, osećaju različite nalete emocija i zaziru od ideje da moraju da rade domaći. Od različitih osećanja ne može se pobeći – i roditelji i deca treba da ih budu svesni. Samo na taj način se te emocije mogu zapravo prebroditi.

Predstavljamo Vam pet načina kako da se izborite sa tranzicijom iz letnje sezone u početak školske godine kao pravi stručnjak.

1. Prvo razumite svoje emocije kao roditelj kako biste onda razumeli emocije Vašeg deteta.

Kao roditelj, verovatno imate milion briga – od svakodnevnih obaveza preko stresa na poslu do toga da pazite da vam dete bude srećno i zdravo. Te brige su toliko prirodne da ih svako ima u nekom trenutku. A obično te brige porastu baš pred početak školske godine i imate strah da će postati stvarne. Svaki put kada osetite teret na svojim ramenima, udahnite duboko deset puta, protegnite se, nasmejte se i podsetite sebe da je u okviru šire slike života to samo još jedna briga koja čak nije ni važna.

Isto pravilo važi za vašu decu. Kada vidite da su napeti, udahnite duboko deset puta, setite se da su oni odvojena ličnost od vas i dozvolite sebi da razumete njihove emocije. Jedan od najzdravijih načina da se izborite sa time emocijama je kroz fizičku aktivnost – idite u šetnju po prirodi, bavite se sportom, ili idite na igralište. Još jedan zdrav način da se izborite sa negativnim emocijama je kroz kreativnost – pravite nešto od Lego kocki, rešite slagalicu, ili crtajte. Mogućnosti su beskrajne – ideja je da pretvorite negativnost u pozitivnost što je pre moguće, i da se zbližite sa svojom decom pomoću zabavnih aktivnosti koje će pomoći obema stranama da se oslobode od stresa.

2. Usvojite dobre navike ishrane.

Verujem da je ovo jedna od ključnih tajni za uspeh svakoga. Pre nego što školska godina počne, možete da napravite plan obroka. Ja sam napravila moju sopstvenu i sada nosim kopiju svaki put kada idem u nabavku namirnica. Uvođenje strukture i reda u moj raspored mi daje osećaj kontrole i pomaže mi da se držim zdravih navika ishrane. Ako nemate vremena da sami napravite plan obroka, možete da koristite neke od mnogih resursa dostupnih na internetu. Ako ste zaboravni, baš kao ja, to može da bude koristan alat koji će vam pomoći da uštedite vreme i više pazite kada kupujete namirnice.

Nadalje, iako nisam nutricionista, shvatila sam vrednost zdrave ishrane za naša tela pomoću zdrave i ukusne hrane. Jedini savet koji mogu da vam dam je da posmatrate ponašenje vaše dece u zavisnosti od hrane koju ste uveli u njihovu ishranu. Ako primetite da postanu nervoznija ili promenljivog raspoloženja, napravite promene i pokušajte da pronađete uzrok. Kako biste uradili to, možete da istražite knjige o ishrani a pre nego što kupite bilo koju knjigu, obavezno pročitajte kritike i upoznajte se sa oblasti stručnosti autora. Ako imate malo slobodnog vremena, možete da probate aplikaciju Audible koja nudi audio knjige. Možete slušati audio knjige na putu na posao, pre spavanja ili u drugim prilikama kad imate vremena.

Pre nego što školska godina počne, možete da napravite plan obroka. Copyright: Lana K

3. Upostavite zdrav raspored spavanja.

Zamislite ovo: „Žurite s posla da pokupite dete iz škole. Čim stignite kući, zatrpani ste raznim obavezama. Morate da počistite sobu vašeg deteta – igračke su svuda, i ponovo ste nagazili na Lego kocku. Spremni ste da počnete da vrištite. Kada odete u dnevnu sobu, dete je napravilo još jedan nered i morate da počistite ponovo. Dok pogledate na sat, već je 6 sati i još uvek niste počeli da spremate večeru. Dok spremite večeru, shvatite da je odlazak u krevet rano čista fatamorgana.“

Poznato mi je kako je napraviti plan da odete rano u krevet, i onda ga ne pratiti, ili kada odvlačim sebi pažnju sa mislima i idejama jer uvek ima toliko toga da se uradi ili napravi. Na kraju, ovo nesvesno kretanje dovodi do stresa i zamara telo.

Deci je potreban dodatan san kako bi pripremila svoja tela za stres nove školske godine.

Umešto da pokušate da napravite promene u vremenu spavanja od jednom, možete da unesete male promene svake nedelje. Na primer, možete da pokušate da šaljete decu u krevet dvadeset minuta ranije svake nedelje dok ne dostignete željeni plan spavanja, da bi se organizam deteta navikao na zdrav način. Kako bi vam tranzicija odlaska u krevet ranije bila lakša, možete da im puštate opuštajuću muziku i da pričate sa svojom decom. Umesto čitanja priča za laku noć, možete da iskoristite aplikaciju Calm koja nudi audio priče za laku noć.

4. Uvedite svesnost u rutinu vaše dece

Verujem da svi izgube osećaj svrhe s vremena na vreme tokom života. Često klizimo kroz naše živote, tražeći neku vrstu spoljašnje potvrde, zasluga i podrške, ne shvatajući da je sve to zapravno unutrašnja stvar. Naše rutine nas nateraju da zaboravimo da vidimo širu sliku. Kako bismo se povratili i vratili osećaj svrhe, potrebno je da imamo „sidro“ i pitanje „zašto“. Kada se zapitamo zašto težimo konkretnom cilju, moramo da odmah odgovorimo sebi zašto želimo da postignemo taj cilj. A ako nemamo odgovor odmah, onda to verovatno nije put kojim treba da idemo.

Kada smo svesni sebe, naše okoline i drugih, to nam pomaže da primetimo „zašto“ i svaki dan se probudimo sa pozitivnim načinom razmišljanja o tome kako će se naše „zašto“ ostvariti. Roditelji su ta „sidra“ koja nam uvek pomažu da se vratimo našem „zašto“ i vode nas na putu kojim treba da idemo.

Kako biste uveli svesnost u rutine vaše dece, možete da napravite listu postignuća na koju ste i vi i vaša deca ponosni. Možete je zakačiti na frižider i dopunjavati je tokom školske godine. Takođe možete da pohvalite decu za najmanje pobede – male pobede se računaju i važne su. Pored toga, stvaranje predstave o prethodnim postignućima i budućim ciljevima će omogućiti vama i vašoj deci da se zbližite i podsetiće vas da ste u istom timu. Možete da pitate decu zašto vole neku aktivnost ili predmet, i zapišite to, kako bi deca mogla da ga vide i podsete se zašto su uopšte počeli s tim. Deca mogu dalje da navedu svoje ciljeve u vezi sa tom aktivnošću i/ili predmetom i da se podsete smera koji su odabrali kada skrenu.

Neka deca imaju prirodnu tendenciju da prihvate promene brzo, da se njima prilagode i da poskoče od sreće čim se spomene domaći. Druga deca postanu ekspresivnija, osećaju različite nalete emocija i zaziru od ideje da moraju da rade domaći.

5. Pribavite kreativne stvari za početak školske godine.

Naša okolina hrani naša čula i gaji našu kreativnost. Slika prelepog izlaska ili zalaska sunca, zvuk pevajućih ptica ujutru, dodir leptira koji sleće na naše ruke, ili miris i ukus izvrsnog domaćeg obroka nam omogućavaju da pronađemo zahvalnost u sebi i pokreću našu kreativnost kako bismo postigli svoje ciljeve. Ovi naizgled mali detalji iz naše okoline, koje često ne primetimo kad žurimo negde drugde, čine različite boje naših života. Život je mnogo više od crnog i belog, ili dobrog i lošeg – život je mešavina svih boja.

Kako bi podsetili decu na ovu činjenicu, roditelji mogu da nabave neke kul i kreativne stvari, kao što su olovke sa Å ekspirovim solilokvijima, gumice sa solarnim sistemom, sveske sa floralnim motivima i logoima, i drvene dnevnike. Još jedna ideja je da pripremite tablu aktivnosti u skladu sa Montesori obrazovnim metodom. Tabla aktivnosti može da sadrži azbuku, kalkulator, muzičke instrumente, naprave, i mini tablu za crtanje. Pravljenje same table aktivnosti će biti izazov, ali može da pokaže deci kako da se nešto napravi od početka, ili možete da je kupite.

Kada prihvatite osnovnu prirodu vaše dece, možete da oblikujete svoj stil tako da odgovara njihovom temperamentu. Da biste to uradili, to znači da se oslobodite fantazija o tome da ste jedna vrsta roditelja, i da umesto toga prerastete u roditelja koji treba da budete za to dete ispred vas – Å efali Tsabari

Ovaj citat iz knjige Å efali Tsabari „Osvešćeni roditelj“ podseća nas da moramo da prihvatimo našu decu i njihove emocije. Moramo da zapamtima da ih ne kritikujemo i ne ućutkujemo pre nego što pokušamo da vidimo stvari njihovim očima. Mi smo svi odrasla deca kojoj je takođe teško da se prepustimo, ali moramo da podsetimo sebe i svoju decu da postoji pesma za svaku priliku. Uvođenje svesnosti, podrške i ljubavi u svakodnevnu rutinu stvara mirniji i srećniji svet. Nema boljeg vremena da krenete ispočetka početak školske godine.

The post Roditelji, čuvajte se – početak školske godine je odmah iza ćoška appeared first on Novak Djokovic Foundation.