Da li se sećate vaspitačice koja vam je svojom blagovremenom sugestijom ili savetom promenila život? Možda je umela pažljivo da vas sasluša bez osuđivanja, ili da vas uteši i podrži onda kada stvari nisu išle onako kako ste zamislili. Ili je mogla da sagleda širu sliku vaše ličnosti i verovala je da vaše „najbolje ja„, može da izađe na videlo ako vam se pruži prilika i pravi podsticaj.
Vaspitači imaju izuzetnu sposobnost da usmeravaju i doprinose učenju mališana. Onda možete pretpostaviti koliko je važno da edukatori koji rade sa malom decom budu dobro informisani, stručni, kao i da uvek mogu da računaju na kvalitetnu podršku. Izuzetno važno.
Jedan od naših redovnih donatora i podržavaoca naše misije, je poželeo da podeli svoje iskustvo iz vrtića.
Ispričao nam je priču o svojoj vaspitačici koja i dalje zauzima posebno mesto u njegovom srcu:
Obzirom da sam imao tek pet godina, i da pre toga nikada nisam bio u školi, teško sam se razdvajao i pozdravljao sa majkom i starijom sestrom tokom prvih odlazaka u vrtić . Bio sam zainteresovan za vrtić i za druženje sa drugom decom, ali činjenica da je sve za mene bilo novo me je sprečavala da se oslobodim i uživam u igri.
A nešto mi je posebno privuklo pažnju – sto za crtanje. Ipak, nisam imao hrabrosti da mu priđem. Samo sam nastavio neprekidno da gledam u njega, dok sam se tresao od straha i radoznalosti.
Iznenada mi je prišla vaspitačica i upitala me je da li bih želeo nešto da nacrtam. Međutim, ja sam samo odmahnuo glavom i povukao se u sebe. Još jednom me je pogledala misleći da ću se predomisliti. Ali, ja sam se ipak okrenuo i otišao. Ostatak dana sam proveo igrajući se sam i radoznalo posmatrajući šta druga deca rade.
Sledećeg dana ja sam i dalje, onako povučen, posmatrao sto za crtanje. Vaspitačica mi je ponovo prišla. Međutim, ovog puta me ništa nije pitala. Uzela je bojice, papir, tempere, četkice, makaze i lepak i bez reči ih stavila na sto za kojim sam sedeo.
Ne mogu da vam opišem koliko sam ja u tom trenutku bio srećan. Vaspitačica mi je otkrila potpuno novi svet pun čuda.
Sećam se kako sam pogledao u makaze i pomislio kako izgledaju smešno. Nikada ih pre nisam video i nisam znao čemu služe. Pošto smo već u tom trenutku vaspitačica i ja postali jako dobri prijatelji, ja sam njoj potpuno verovao. Tako da sam bez straha podigao makaze i uzviknuo: „Šta je ovo?!“
Vaspitačica se na trenutak zbunila i nekako se čudno namešila. A onda mi je naravno pokazala kako da ih koristim. Sada shvatam da je taj trenutak i za nju bio poseban. Verovatno je i za nju to bilo čudno – da pokazuje nekome ko po prvi put vidi makaze u svom životu.
I tako sam tog dana naučio kako da sečem papir makazama. Naravno, nekima od nas takva „veština“ možda deluje kao sasvim obična stvar. Ipak, samo zamislite kako je to izgledalo malom dečaku koji do tada nije znao da postoji predmet sa kojim može da izreže neverovatne oblike od papira kao da je zamahnuo čarobnim stapićem. Da svojim rukama može brzo i spretno da napravi prelepe stvari kao što su zvezde koje će krasiti noćno nebo, ili avione u letu.
Nakon tog dana, svaki put bih došao u vrtić i prvo seo za sto za crtanje kako bih se posvetio svom „ozbiljnom poslu“ – kako sam ga zvao. Ponekad bih čak budio majku u sred noći da je podsetim da me odvede u vrtić ujutru.
Zato danas ulažem u rani razvoj dece u Srbiji u saradnji sa Fondacijom.
Želim i ostaloj deci da pružim jedno takvo značajno iskustvo. Želim da steknu taj osećaj – da je vrtić mesto gde mogu da steknu nove veštine koje im pružaju samopouzdanje za dalji rast. Gde vaspitači navijaju za njihov uspeh i pomažu im da dostignu svoj puni potencijal.
Da li ste znali da samo 50 posto dece u Srbiji ima pristup predškolskom obrazovanju? Za ostale mališane, na žalost, ili nema mesta ili nema takvog objekta u sredini u kojoj žive. Hajde da promenimo to zajedno. Ukoliko želite da i drugi mališani u Srbiji dožive ovako važno iskustvo, pošaljite SMS na broj 2205* ili donirajte putem PayPal-a: paypal.me/novakfdn
