Globalni direktor Novak Đoković fondacije, Alberto Liđi, razgovarao je sa stipendistima o istraživanjima na kojima trenutno rade, kao i o njihovim razmišljanjima i očekivanjima vezanim za fondacijski program stipendiranja mladih naučnika i inovatora. Upoznajte Džošuu Džonga.
Centar za razvoj deteta sa Univerziteta Harvard i Novak Đoković fondacija nedavno su predstavili prvu grupu od četvoro polaznika programa stipendiranja mladih naučnika i inovatora, koji je Fondacija pokrenula u saradnji sa Centrom krajem prošle godine. Sonia Alves, Džošua Džong, Rebeka Lebovic i Linda Džao, koji pohađaju doktorske studije na različitim odsecima Univerziteta Harvard, tokom akademske 2017/2018. godine dobiće finansijsku podršku kako bi nastavili sa samostalnim istraživanjima u okviru svojih doktorskih disertacija.
– Pre svega, čestitam vam na izboru za polaznika posebnog stipendijskog programa koji je pokrenula naša fondacija. Fantastičan je osećaj upoznati mlade, talentovane i uspešne studente koji su pasionirano posvećeni nauci i inovacijama i slušati o njihovim ciljevima koje žele da postignu u budućnosti. Voleli bismo da saznamo nešto više o vama i vašem istraživanju.
– Student sam treće godine doktorskih studija na Harvardovoj školi javnog zdravlja T.H. Čan i fokus mog istraživanja je rani razvoj dece u Pakistanu. Moja interesovanja kreću se ka razumevanju kako dinamika u okviru porodičnog sistema oblikuje dečji razvoj; konkretno, na koji način roditelji mališana utiču jedni na druge, bez obzira da li su u braku ili razvedeni, kako bi olakšali razvoj deteta, posebno u zemljama sa niskim i srednjim nacionalnim dohotkom.
Počastvovan sam što sam se našao u grupi prvih polaznika vašeg stipendijskog programa. Uveren sam da će mi program pomoći da proširim i detaljno razradim svoju doktorsku disertaciju, sa primarnim fokusom na ulogu oca i njegove prakse roditeljstva u okviru porodice.
– Kako se odabrali temu svojih istraživanja i šta vas je privuklo da se detaljnije bavite ranim dečjim razvojem?
– Diplomirao sam na smeru Ljudski razvoj i psihologija. Izvesno je da su moje rane akademske studije i interesovanje za primenu teorijskih saznanja na nacijama različitih socijalnih i kulturoloških aspekata širom sveta pokrenule moje trenutno istraživanje u vezi sa ranim razvojem dece na globalnom planu. Ipak, mislim da su moja porodična iskustva od kojih sve polazi na mene izvršila najveći uticaj. Moja starija sestra ima intelektualne poteškoće, dok mi je sa druge strane odrastanje u veoma privilegovanom kontekstu jakog porodičnog okruženja koje pruža konstantnu podršku pomoglo od ranog uzrasta da uvidim značaj jedinstva porodice za unapređenje dečjeg i ljudskog razvoja.
Roditeljske uloge mog oca i majke takođe nisu bile tako tradicionalne – u to vreme moja mama je bila pijanista na koncertnim turnejama dok je tata, po zanimanju profesor, predavao i radio kasno posle podne kako bi brinuo o nama preko dana. Odrastanje uz oca kao primarnog roditelja tokom ranog detinjstva definitivno je doprinelo mojom trenutnoj zainteresovanosti za razumevanje porodične dinamike i odnosa među roditeljima i rezultate svojih istraživanja želim praktično da primenim u različitim kulturološkim kontekstima širom sveta.
– Zbog čega ste izabrali ovaj program?
– Program me je zaista privukao zato što povezuje studente sa različitih naučnih smerova i fakulteta, i predstavlja most između domaćih i međunarodnih perspektiva i razmišljanja o dečjem razvoju. Osim toga, Centar istinski predvodi sprovođenje naučnih istraživanja na temu ranog razvoja dece i njihovo pretvaranje u praktične programe i politike ne samo ovde u Americi već i širom sveta. Drago mi je što ću biti u prilici da moje istraživanje podignem na viši nivo i naučim kako da ga na najefikasniji način učinim primenjivim za mališane i njihove porodice svuda u svetu. Nestrpljivo čekam da krenem sa programom i upoznam kolege stipendiste sa kojima ću sarađivati u narednom periodu.
– Kakvi su vaši planovi u budućnosti? U kom smeru će se kretati vaša istraživanja?
– Još uvek nisam napravio takve planove iako trenutno razmišljam o tome da li da se posvetim akademskim istraživanja ili se više posvetim njihovoj primeni na terenu, možda kao član neke od nevladinih ili međunarodnih razvojnih organizacija. Uživam u istraživačkom radu i uviđam da iznova i iznova sebi postavljam nova pitanja i želim da pronađem odgovore koje će napraviti razliku u životima male dece i njihovih porodica. Postoji mnogo opcija za razmatranje! Ipak, voleo bih da provedem izvesno vreme tokom postdoktorskih studija u inostranstvu – možda na nekom stranom univerzitetu ili sa organizacijama kao što su Save the Children ili UNICEF.
