Vršnjačko nasilje je pojava koja se, nažalost, sve češće dešava u školskom dvorištu i učionicama i u tom pogledu gotovo nijedna zemlja na svetu ne predstavlja izuzetak. Ipak, da li roditelji treba da se zabrinu kada im se dete požali da ga u vrtiću drugari iz grupe ne vole, da ga isključuju iz igre ili da ga ignorišu?
Često čujemo da su takvi dečji problemi deo odrastanja koji smo svi prošli i kako će se to već nekako razrešiti samo od sebe. Međutim, ne bi trebalo tako olako preći preko toga jer ta deca pate i njima je potrebna pomoć, dok neki stručnjaci čak tvrde da se koreni vršnjačkog nasilja kriju upravo u predškolskom uzrastu.
Vršnjačko nasilje (buling) u školi i vrtiću tipičan je oblik ponovljenog, upornog i agresivnog ponašanja jednog deteta ili više njih usmerenog na drugog mališana sa namerom da kod njega izazove strah, nanese mu bol (fizičku i psihičku), povredi njegova osećanja, ili ugrozi njegovo samopouzdanje ili ugled. Nasilje se u obrazovnim ustanovama među decom dešava u kontekstu u kojem postoji prava ili umišljena nejednakost moći. Ovaj problem ostavlja višestruke negativne, bilo neposredne posledice (povučenost, nesigurnost, izbegavanje društva, razdražljivost, odbijanje odlaska u školu ili vrtić) ili trajne (poremećaj sna, glavobolje, bolovi u stomaku) na decu koja su izložena vršnjačkom nasilju. Kao žrtve bulinga lako se prepoznaju tinejdžeri koji se iz škole vraćaju u suzama zato što ih drugi učenici iz razreda ismevaju i rugaju im se. Međutim, često je znatno teže uočiti vršnjačko maltretiranje i zadirkivanje među predškolcima. Zato je izuzetno važno da odrasli znaju kako da identifikuju, zaustave i spreče potencijalno nasilničko ponašanje kod dece vrtićkog uzrasta.
Kako prepoznati vršnjačko nasilje među predškolcima
Otežavajuća okolnost je to što vršnjačko nasilje u vrtićima prolazi neopaženo jer ga odrasli često tretiraju kao „dečja posla“. S obzirom na to da većina nas buling povezuje sa uznemiravanjem, maltretiranjem i zlostavljanjem, teško je zamisliti da su deca ranog uzrasta sposobna za takve stvari. Sa jedne strane, to je delimično tačno: dok bebe i mališani do tri godine još uvek nisu razvili sposobnost saosećanja sa drugima, odnosno empatiju, sa druge strane deca starija od tri godine mogu da razumeju kako se druge osobe iz njihovog okruženja osećaju i u skladu sa tim njihovo agresivno ponašanje ostaje namerno.
Copyright: Tom Wang
Osim toga, budući da predškolci tek počinju da uče osnove čitanja i pisanja, metoda koja se najviše koristi za identifikovanje problema sa vršnjačkim nasiljem ili otkrivanje njegovih žrtava – anonimna anketa – u vrtićima ne može da se primeni. Ipak, roditeljima i vaspitačima i dalje na raspolaganju ostaje jednostavan način da ga prepoznaju, tako što će se informisati o tome koje aktivnosti i postupci, ukoliko se zanemare, mogu da dovedu do bulinga, kao i nastojeći da otkriju znake nasilnog ponašanja kod dece u porodičnom okruženju i vrtiću. Takve aktivnosti obuhvataju: nazivanje drugih mališana pogrdnim i ružnim imenima, njihovo isključivanje iz društva, zadirkivanje, udaranje, šutiranje, ignorisanje, krađa ili oštećivanje tuđe imovine, povređivanje osećanja, pretnje, nadmeno i superiorno ponašanje, ismevanje nečijeg fizičkog izgleda ili nesposobnosti. Takođe, vaše dete može da bude žrtva bulinga ukoliko traži izgovore da ne ide u vrtić, stalno ističe da se neko drugo dete loše ponaša prema njemu, gubi samopouzdanje, vraća se kući sa sumnjivim masnicama po telu. Ovakve liste iako nisu konačne, znatno olakšavaju roditeljima i edukatorima da prave razliku između vršnjačkog nasilja i konflikta.
Razlika između vršnjačkog nasilja i konflikta
Iako je važno da se vršnjačkom nasilju stane na put, istovremeno ne treba da se mešamo u sitne čarke i razmirice koje se javljaju kod mališana tokom igre. Suprotno od onoga što sama reč nagoveštava, konflikt je zapravo konstruktivan jer omogućava vašem detetu da stekne psihološku otpornost i razvije kognitivno razmišljanje tako što će naučiti da pravi kompromise, pregovara i oprašta. Nije teško odrediti kada se radi o vršnjačkom nasilju ukoliko poznajete njegove glavne karakteristike: učestalost, namera i prikriveno ponašanje.
Copyright: stefanolunardi
Učestalost: Dok se konflikti vezani za igru obično odnose na jednu situaciju, ključni pokazatelj bulinga je da se on ponavlja u više navrata.
Namera: Konflikt može lako da se uoči ukoliko su oba mališana uznemirena tokom trenutne svađe. Ipak, ukoliko jedno dete ciljano povređuje drugo i/ili u tome nalazi određenu satisfakciju, onda se nepogrešivo radi o vršnjačkom maltretiranju.
Prikriveno ponašanje: Nasilnici znaju da je ono što rade loše. Iz tog razloga trudiće se da nekoga povrede samo kada nikoga (odraslih) nema u blizini ili će okupiti drugu decu oko sebe kako bi bilo manje očigledno da su zapravo oni pravi krivci. Konflikt će se, sa druge strane, verovatno odigrati pred vama.
Kako deca predškolskog uzrasta usvajaju model nasilničkog ponašanja
Nasilničko ponašanje se razvija jedino ako se pokaže delotvornim. Ukoliko dete dobije ono što želi tako što će udariti drugog mališana, ovakav postupak prerasta u naviku – posebno ako ih ne učimo konstruktivnim emocionalnim i socijalnim veštinama. Odakle deci uopšte takvo ponašanje? Odgovor je jednostavan: od odraslih koji, često nesvesno, njih maltretiraju. Kada roditelji viču, prete, srame ili kažnjavaju svoje mališane umesto da ostanu smireni, postave granice i reše problem na pozitivan način, deca uče da je nasilno reagovanje legitiman oblik interakcije. Nasilje takođe postaje opravdano i kada odrasli etiketiraju dete kao „nasilnika“ usled nerazumevanja da se buling odnosi na skup radnji, a ne direktno na pojedinca. Važno je da roditelji ne upadnu u takvu zamku kao onda kada očekujemo negativno detetovo ponašanje, da upravo ono ispuni naša očekivanja umesto da nauči kako da se ponaša na drugačiji način. Zato pre nego što okrivimo mališana za agresivno ponašanje, vredi vratiti se korak unazad i sagledati da li su negativne interakcije standard među odraslim osobama iz njegovog okruženja.
Copyright: GagliardiImages
Nadgledati, zaustaviti, podržati
Neosporno je da roditelji i odrasli moraju da prepoznaju nasilničko ponašanje i intervenišu kako bi ga zaustavili. Iako ćete biti u iskušenju da kaznite svoje dete zbog takvog ponašanja kako biste ga „naučili pameti“, tako ćete samo na nasilje odgovoriti nasiljem, i bez pomoći alternativnih načina da izrazi svoja osećanja vrlo je verovatno da će se njegovo maltretiranje drugih vršnjaka nastaviti. Kako bismo se uspešno izborili sa bulingom, potrebno je da iskoristimo priliku i podržimo nove i konstruktivnije veštine rešavanja problema kako nasilne radnje ne bi postale šablon. Drugim rečima, moramo da nadgledamo decu i preventivno reagujemo, zaustavimo nasilničko ponašanje i pružimo im podršku. Ukoliko sledimo ove korake, stvorićemo bolje i pozitivno predškolsko okruženje u kojem će se sva deca osećati srećno, prijatno, bezbedno i prihvaćeno.
