Rano detinjstvo, od rođenja do osme godine, često se smatra jednim od najlepših ali i najdinamičnijih perioda tokom života. Polaskom u vrtić, osim igre deca učestvuju u raznim edukativnim aktivnostima – uče pesmice i recitacije, slova i brojeve, razvijaju svoju kreativnost i maštu i otkrivaju nove talente i sposobnosti.
Dobar temelj koji je tada postavljen za njihov budući akademski uspeh nastavlja se u školskoj klupi, kada počinju da usvajaju važne veštine kao što su čitanje, pisanje i osnovne matematičke operacije. U tom prelaznom periodu roditelji treba da podrže i pomognu svojim mališanima da se lakše i brže prilagode na nove stvari, rutinu, iskustva i sredinu.
Tokom ranog detinjstva mališane očekuje nekoliko značajnih tranzicija:
- prelazak iz porodičnog okruženja u vrtić
- prelazak iz jaslene u srednju a potom predškolsku grupu
- prelazak iz predškolske ustanove u osnovnu školu
Tranzicija iz porodice u predškolsku ustanovu
Prvi iskorak deteta u životu je izlazak iz uže porodice i upis u vrtić. Polazak u predškolsku ustanovu označava i prvo razdvajanje mališana od roditelja na duže vreme, kao i susret sa velikim brojem nepoznatih osoba uključujući nove drugare i vaspitače. Dolaskom deteta u vrtićku grupu menja se njegov dotadašnji način života. Bez obzira na to koliko je izražena njegova potreba za društvom vršnjaka, dete u suštini ne oseća podjednako i potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato.
Zato većina mališana reaguje plačem ili na neki drugi način protestuje i izražava svoju tugu i strah zbog razdvajanja. Njima je teško da shvate da je vrtić dobro i bezbedno mesto, kao i da će se roditelji posle izvesnog vremena vratiti po njih i odvesti ih kući. Ovaj tranzicioni period predstavlja veoma stresno iskustvo kako za dete, tako i za roditelje. Mame i tate najviše brine da li će njihov mališan moći da ispuni zahteve nove sredine – nauči gde se šta nalazi u prostoriji u kojoj boravi sa svojom grupom, uradi ono što vaspitač od njega očekuje i kada je potrebno, zatraži pomoć.
U cilju lakše i brže adaptacije i uspešne tranzicije mališana iz porodice u predškolsku ustanovu roditeljima se savetuje da kod kuće pozitivno govore o vrtiću i sadržajima koje on pruža, kao i da razgovaraju sa detetom o drugim mališanima, igračkama i vaspitačima.
Osim toga, poželjno je da se pre tog važnog prvog dana zajedno sa detetom prošetaju do vrtića dok su u dvorištu njegovi budući drugari. Važno je raspitati se i o rasporedu aktivnosti u vrtiću (popodnevni odmor, boravak na otvorenom, vreme obroka) i postepeno sa njima uskladiti svakodnevnu porodičnu rutinu.
Takođe je važno da roditelji uključe mališana u pripreme vezane za polazak u predškolsku ustanovu, npr. da zajedno u ranac spakuju stvari koje će mu tamo biti potrebne, kao i da podstaknu njegov osećaj sigurnosti tako što će mu dozvoliti da u vrtić ponese svoju omiljenu igračku. Konačno, saradnja i dobra komunikacija između vaspitača i roditelja u cilju upoznavanja edukatora sa specifičnim potrebama i navikama mališana i razmene ideja i predloga kako bi najmlađi proveli što kvalitetnije vreme u vrtiću i iskoristili sve benefite programa ranog obrazovanja ključna je kako bi se izbegli potencijalni problemi vezani za prilagođavanje dece na novi ambijent.
Tranzicija iz predškolske ustanove u osnovnu školu
Tranzicija iz predškolske ustanove (ili porodičnog okruženja ukoliko dete nije išlo u vrtić) u školu obuhvata period od nekoliko meseci pre i posle 1. septembra i okarakterisana je kao prelazak sa interakcija koje uključuju manji broj osoba na one šire, bliskih na pomalo distancirane odnose među ljudima, i promenu okruženja sa mališanima sličnog uzrasta na obrazovnu ustanovu sa učenicima od prvog do osmog razreda.
Za razliku od vrtića i drugih centara ranog obrazovanja, gde je akcenat na „učenju baziranom na igri“, polaskom u školu deca se susreću sa nastavnim planom i programom koji je više struktuiran. Sada se od njih traži da duži vremenski period sede mirno u klupama, budu fokusirana, pažljivo prate nastavu i pridržavaju se instrukcija koje dobijaju od nastavnika.
Osim toga, od njih se očekuje da pokažu veći stepen samostalnosti i odgovornosti, kao i da se ponašaju na društveno prihvatljiv način. Deca nastavnike doživljavaju kao veće i strože autoritete nego vaspitače, koji su o njima brinuli sa puno pažnje i ljubavi, i praktično bili deo njihove porodice. Iz tog razloga prelazak u mnogo ozbiljniju i hladniju sredinu izaziva veće poteškoće kod dece da se na nju priviknu, koje se ogledaju u njihovim negativnim stavovima prema školi i odbijanju da odlaze na časove jer se ne osećaju dobro, uz izražen strah, nervozu i napade panike.
Slično kao i kod prethodne tranzicije, poželjno je da roditelji odvedu dete da vidi školu i da nastoje da mu prenesu pozitivan stav o njoj kao mestu na kome će puno naučiti, postati pametnije, steći nove drugare i raditi zanimljive stvari. Kako bi mališan početak nastave dočekao spremnije, potrebno je da mu pomognete da razvije radne navike u izvršavanju školskih obaveza i odredite prostor za učenje i rešavanje domaćih zadataka, uz minimalnu dozu sadržaja koji će mu odvlačiti pažnju.
Takođe, potrudite se da na vreme i u dobroj atmosferi nabavite neophodan pribor i odeću za školu.
Omogućite detetu da učestvuje u odabiru i kupovini i zajedno sa vama ispiše svoje ime na knjige i sveske. Osim toga, ključni aspekt uspešne tranzicije deteta u školu je aktivna uključenost porodice (rad sa detetom kod kuće, pružanje podrške i jačanje njegovog samopouzdanja), vrtića (kroz pripremni predškolski program) i škole (kroz adekvatne aktivnosti namenjene đacima prvacima). Nastavnici mogu da olakšaju ovaj proces razvijanjem pozitivnog odnosa i saradnje sa roditeljima pre nego što se prvo školsko zvono oglasi, kao i tokom i nakon tranzicionog perioda.
Kako reagovati na aktuelne promene
Srećna okolnost je ta što se promene stalno dešavaju. To znači da iako će u početku biti suza i negodovanja pre ulaska u vrtić, roditelji mogu da očekuju da će njihovi mališani već sledećeg trenutka radosno otrčati u susret drugarima ili uživati u pravljenju kolaža od papira i crtanju. Važno je imati na umu da tranzicija ne predstavlja samo izazov za mališane već i za roditelje, koji takođe moraju da se adaptiraju na promene. Biti smiren i otkriti da li je detetu potrebna pomoć da se izbori sa novonastalom situacijom, ili neposredno ga ohrabriti, ne samo da će stvoriti jaču vezu između roditelja i dece već i formulu za uspešno prevazilaženje narednih perioda tranzicije.