Kreativne radionice i njihov značaj u ranom obrazovanju

Ako se deci omogući da vežbaju i razvijaju svoju kreativnost, ona će vremenom, kao mišići tokom treninga, postajati sve jača i prirodnija.

Kada kažemo da je neko kreativan, čija kreativnost je na vas ostavila najveći utisak? Da li su to ljudi koji su obeležili različite vrste umetnosti poput čuvenog kompozitora Mocarta ili planetarno poznatog pop muzičara Majkla Džeksona, slikara Pikasa, Leonarda da Vinčija i Van Goga, baletana Mihaila Barišnjikova, glumaca i režisera Harisona Forda i Vudi Alena, i pisaca Žila Verna i Dž.K. Roulinga? Možda u tom trenutku razmišljate o njihovim velikim delima – slikama kao što su „Mona Liza“ i „Zvezdana noć“, pesmi „Triler“, kompoziciji „Turski marš“, knjigama „Velika očekivanja“ i „Hari Poter“, odnosno baletima „Krčko Oraščić“ i „Labudovo jezero“. Ili o koncertnim dvoranama i muzejima u kojima ste mogli da se divite njihovoj kreativnosti, kao što su Karnegi hol, Luvr, njujorški muzej Metropoliten… Zaista je mnogo ličnosti, njihovih dela i ideja, kao i mesta koja bi nas asocirala na reč „kreativan“. Sa druge strane, većina ljudi nikada za sebe ne bi rekla da su kreativni.

Kao inteligencija, i kreativnost je osobina koja se smatra darom i privilegijom, sa njom se ljudi rađaju i ona ne može da se nauči; dela onih koje krasi kreativnost neverovatna su i neponovljiva. Ipak, ukoliko se deci omogući da vežbaju i razvijaju svoju kreativnost, ona će vremenom, kao mišići tokom treninga, postajati sve jača i prirodnija.

Kreativnost i kreativne radionice

Prema Novom oksfordskom američkom rečniku, kreativnost je definisana kao:

Sposobnost korišćenja mašte kako bi se razvile nove i originalne ideje ili stvari, naročito u umetničkom kontekstu.

Kreativne radionice za najmlađe obuhvataju različite aktivnosti koje angažuju dečju maštu kroz slikanje, vajanje, ples, dramsku igru ili pozorište, lutkarske predstave i muziku. U kreativnim radionicama mališani koriste sposobnosti koje pokrivaju gotovo sve aspekte njihovog razvoja – kognitivni, jezički, socijalni, emocionalni i fizički. Aktivnosti su otvorenog tipa (nema striktnih pravila po kojima se sprovode), i podstiču divergentno razmišljanje. Osim toga, one favorizuju stvaralački proces bez velikog fokusa na krajnjem proizvodu dečje mašte i kreativnosti.

Prednosti uključivanja kreativnih radionica u rano obrazovanje

Benefiti uključivanja i potenciranja kreativnih radionica u ranom obrazovanju dece su brojni i ekspanzivni, i kreću se u rasponu od fizičkih do emocionalnih i mentalnih. Na koji način kreativne radionice mogu da razviju fizičke sposobnosti dece? Naša sposobnost kretanja i koordinacije sastoji se od veština grube i fine motorike, čiji nivo razvijamo i usavršavamo tokom detinjstva. Različite vrste kreativnih aktivnosti pomažu deci da izgrade svoje sposobnosti u obe kategorije motoričkih veština. Na primer, kada mališan u ruci drži kist i slika njime, ili lepi dugmiće i vunicu za papir, on koristi i unapređuje svoju finu motoriku. Sa druge strane, kada igra, poskakuje i pljeska rukama u ritmu muzike, dete stimuliše deo mozga koji kontroliše grubu motoriku. Korišćenje obe motorike u detinjstvu od ključnog je značaja za sposobnosti koje se razvijaju kasnije tokom života.

Osim toga, kreativne radionice pružaju priliku maloj deci da istražuju i steknu kontrolu nad svojim emocijama. Umetnost se oduvek smatrala svojevrsnim hobijem i načinom ličnog izražavanja umetnika. Takva interpretacija može da se primeni i na decu, iako na drugačiji način nego kada je reč o starijim stvaraocima. Dok umetnost pomaže odraslima da svetu prenesu svoja osećanja koja bi drugačije teško iskazali, ona omogućava mališanima da istraže svoj raspon emocija, nauče kako da ih izražavaju i kontrolišu i tako budu spremniji da se nose sa usponima i padovima koji će biti deo njihove svakodnevice kao odraslih pojedinaca. Pozorište, dramske predstave i igra uloga su naročito pogodni za razvoj dečjih emocionalnih sposobnosti.

Kreativne radionice kroz svoje aktivnosti pružaju mnogobrojne prilike deci da međusobno sarađuju, usklađuju svoja razmišljanja i ideje kako bi zajednički nešto stvorila ili rešila određeni problem, što predstavlja ključne tačke njihovog socijalnog razvoja. Kreativne radionice osim toga nude stimulativne mogućnosti za upoznavanje sa kulturološkim razlikama u muzici, umetnosti, ritualima i proslavi praznika.

Mnogi istraživači navode da kreativne radionice takođe dorpinose razvoju kognitivnih sposobnosti mališana. Istraživanje i učestvovanje u kreativnoj igri podstiče decu da koriste svoju maštu, čime se stimulišu i proširuju njihovi mentalni kapaciteti. Prema rečima Lava Vigotskog, takva igra omogućava deci da nauče nešto novo kroz stvaralaštvo. Za razliku od Pijažea, koji je smatrao da deca u igri održavaju svoje mišljenje o svetu koji ih okružuje, Vigotski je isticao da ona svoje mišljenje formiraju kroz igru. Osim toga, on je verovao da proces učenja zavisi od društvenih interakcija i komunikacije dece sa neposrednim akterima u njihovom okruženju i podrške koju je nazvao „skela“. Tako dete sa manjom bazom znanja unapređuje nivo svojih sposobnosti uz podršku i ugledajući se na pojedinca sa većom bazom znanja, bilo da se radi o drugom detetu ili odrasloj osobi, kao što su nastavnik ili vaspitač. Na primer, ukoliko dete sa nerazvijenim sposobnostima fine motorike vidi svog drugara kako izvrsno slika, kopiraće njegove pokrete i tako unaprediti svoje sposobnosti.

Nažalost, kreativne radionice često se smatraju manje važnima za obrazovanje dece i u većini slučajeva su prve na udaru prilikom smanjivanja izdvajanja iz školskog budžeta. Ipak, one ne samo da podstiču dečju maštu, kako bi postali fleksibilni i inventivni mislioci, već takođe doprinose razvoju njihovih fizičkih, emocionalnih i mentalnih kapaciteta. Iz tog razloga stvaranje prilika za decu ranog uzrasta da se uključe u kreativne radionice mora da postane naš imperativ, jer će takve mere obezbediti sigurnu osnovu mališanima na putu ka uspehu.