Dr Džim Jong Kim: Živite svoj život za večnost čovečanstva!

Magazin „Original“ namenjen mladima koji je pokrenula Novak Ðoković fondacija, ekskluzivno prenosi intervju sa dr Džimom Jong Kimom, predsednikom Svetske banke. U razgovoru sa Ksenijom Pavlović dr Kim govori o najvećim problemima i izazovima sa kojima se na globalnom nivou  današnje društvo suočava, kao i o posvećenosti teniskog velikana Novaka Đokovića misiji da kvalitetno rano obrazovanje postane dostupno svoj deci.

Bila je prohladna  sreda, oko sedam ujutru,  kada sam se iz Njujorka uputila  do središta Svetske banke u Vašingonu kako bih se susrela sa njenim predsednikom dr Džimom Jong Kimom i razgovarala o njegovoj posvećenosti misiji okončanja  nejednakosti u oblasti ranog obrazovanja dece. Nadomak  čuvenog Faragut skvera, na samo nekoliko koraka od Bele kuće, našla sam se u centru  globalnih promena, finansijskoj instituciji koja bez prestanka radi na oslobađanju sveta od siromaštva.

Prošlog meseca, na prolećnoj konferenciji Svetske banke u Vašingtonu, predsednik Svetske banke Džim Jong Kim je lansirao  globalni pokret kako bi omogućio da sva deca  na globalnom nivou, imaju jednake mogućnostu da se razvijaju i ostvare svoj pun potencijal. Na skupu od istorijske važnosti, prvi teniser sveta i osnivač Novak Ðoković fondacije Novak Ðoković , poslao je globanu poruku i u svom iskrenom obraćanju apelovao  na vlade i kreatore politika zemalja širom sveta da uvide značaj ulaganja u rano obrazovanje i razvoj dece.

San o ukidanju siromaštva i nejednakosti na globalnom nivou, prisutan je u svakom askpektu  filozofije predsednika Kima. Njegova životna priča, čita se kao inspirativan memoar. Od svog prvog posla koji je imao kao  konobar u Oktagon Haus restoranu u Ajovi do pozicije ključnog igrača koji predvodi globalne pormene u internacionalnom ekonomskom i političkom razvoju, Dr. Kim je uvek znao da je optimizam stvar moralnog izbora.

Optimizam je stvar moralnog izbora

Kroz neprekidnu borbu, duhovno samopreispitivanje i trijumf nad nemogućim okolnostima, predsednik Kim je svoj život posvetio rešavanju globalnih problema i težnji ka ostvarivanju ideala izuzetnosti. Kao globalni lider kome je duboko stalo do čovečanstva, otkriva da su priče koje su mu roditelji ispričali odredile njegovu posvećenost većem dobru i uticale na mnoge moralne izbore koje je  kasnije napravio u životu .

Pradeda sa majčine strane bio je prvi hrišćanin u našoj porodici. Deset pa čak i petnaest generacija pre njega bili su Konfučijevi učenici, što je slično današnjim doktorima nauka. Školovali su se na dvoru i bili su u službi cara. Tako je akademsko školovanje postalo deo majčine porodične istorije.

Porodica mog oca nije bila toliko učena, iako je moj deda kao violinista stekao određeno obrazovanje. Otac je sa 19 godina nakon zatvaranja granica prebegao iz Severne Koreje u Južnu Koreju kako bi postao stomatolog.

Majka je došla u Ameriku sa 18 godina. Kao jedan od najboljih studenata u Koreji, dobila je stipendiju za nastavak školovanja u SAD. Interesantno je da se vratila porodičnim korenima i završila doktorske studije iz konfučijanske filozofije. Studirala je na Union bogosloviji, koja je okupljala najpoznatije intelektualce tog vremena, ljude veoma otvorene za razne ideje. Sasvim je logično što je takve ideje prenosila na nas, svoju decu, od najranijih dana. Sa osam ili devet godina uživao sam da čitam novine i gledam televiziju

Sva deca sveta zaslužuju jednake šanse za rano obrazovanje

Na mene je snažno uticala misao da se bavimo nekim suštinskim temema koje su neprolazne. To nisu video-igrice ili nešto što je aktuelno u tom trenutku, radi se o onome što je večno i to me je oduvek najviše privlačilo. Bio sam spreman da se najviše i najduže posvetim radu na nečemu za šta sam smatrao da će zauvek nastaviti da postoji. Majka je često govorila da „morate da živite za stvari koje će večno trajati“. Ta ideja je nastavila da me prati iako su mi majčine reči zvučale pomalo okrutno.

Sa druge strane, moj otac, stomatolog, bio je sasvim drugačiji uzor. Kao izuzetno praktičan čovek učio nas je da treba da radimo, steknemo diplomu i uvek budemo praktični. Govorio nam je da smo Amerikanci azijskog porekla i da zato sami moramo da se izborimo za sebe i svoje životne pozicije.

Često se setim priče kada sam se posle prvog semestra na Braunu vratio kući. Rekao sam ocu da proučavam politikologiju i filozofiju, a on mi je odgovorio da mogu da radim šta god poželim kada završim specijalizaciju. Poslušao sam ga. Jedina razlika bila je u tome što sam posle dimplomiranja na Braunu prvo upisao Medicinsku školu u Harvardu, a onda završio doktorske studije na Harvard univerzitetu. Oduvek sam se podjednako interesovao za prirodne i društvene nauke. Ipak, otac je bio u pravu kada je govorio da je jedna stvar imati ambiciozne planove da se i jednim i drugim naukama podjednako posvetiš, a sasvim druga da se takvi planovi realizuju.

Moji roditelji odrasli su usred ničega i cela zemlja je bila uništena. U vreme kada sam rođen, Koreja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Jedan od razloga zbog kojeg se toliko identifikujem sa Novakom i Jelenom Đoković je taj što su oni odrasli u ratom pogođenoj zemlji kao i moji roditelji. Okruženje iz kojeg dolazimo je vrlo slično.

Novak Đoković je posvećen stvaranju jednakih šansi za rano obrazovanje, a Vi?

Težnja predsednika Kima za izuzetnošću i njegova strast za brisanjem nejednakosti učinile su ga svetski poznatim. Dobitnik je Makarturove stipendije „Genius“, dok ga je US News & World Report proglasio za jednog od „25 najboljih lidera“ u Americi. Po izboru Tajm magazina našao se na listi „100 najuticajnijih ljudi na svetu“. Danas je posvećen rešavanju problema koji sprečavaju pravilan rast i razvoj dece i sa velikom entuzijazmom gleda na partnerstvo koje je Svetska banka sklopila sa Novak Đoković fondacijom. Veoma me raduje aktivno angažovanje i posvećenost Novaka i Jelene ranom razvoju dece.

Smatram da siromaštvo i nejednakost počinju pre dolaska dece na svet, dok su još u majčinoj utrobi. Ukoliko nismo posvećeni tome da trudnicama i mališanima uzrasta do pet godina stvorimo sve neophodne uslove za normalan život, kao i da najmlađima obezbedimo priliku da nastave da se školuju, onda stvaramo suštinski nefer uslove za takvu decu koja se ni kriva ni dužna rađaju u sredinama koje nepovoljno utiču na njihov mentalni razvoj i zbog čega ona nemaju istu strukturu mozga kao ostali mališani.

Veliko je zadovoljstvo imati nekoga kao što su Novak i Jelena Ðoković, dvoje mladih ljudi koji se glasno i otvoreno zalažu za rešavanje jednog od suštinskih pitanja u vezi sa siromaštvom i nejednakošću. Smatram da ukoliko niste posvećeni rešavanju problema koji sprečavaju pravilan rast i razvoj najmlađih, ne možete da budete zaista posvećeni ni borbi protiv nejednakosti među ljudima. Na sastancima stalno ponavljam isto pitanje: Novak Ðoković je posvećen tome da sva deca imaju jednake šanse za rano obrazovanje, a Vi?

Pridružite se Novak Đoković fondaciji i postanite deo globalnog pokreta kako bi sva deca imala jednake šanse za rano obrazovanje. Mi verujemo u njihove snove. A vi?