Uz najnovija otkrića koja svedoče o pretvaraju vrtićkog i predškolskog programa u pravu školsku učionicu sa klupama i domaćim zadacima, svakim danom raste broj zagovornika reforme ranog obrazovanja.
Kada se pomene reforma obrazovnog sistema, mnogi ljudi u Americi prvo pomisle na mere koje treba preduzeti kako bi se popravilo loše stanje u osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju. Nastavnici i roditelji sve su glasniji u izražavanju svog nezadovoljstva i negodovanja trenutnim školskim planom i programom, koji više ne podstiče učenike da istražuju i ne budi njihovu intelektualnu radoznalost. Umesto toga, fokus je na učenju napamet i školskom okruženju gde postoji previše informacija.
Iako je podizanje kvaliteta osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja od velike važnosti za buduće generacije, obrazovanje najmlađih često je neopravdano izostavljeno iz rasprava na temu edukacije dece. Uz najnovija otkrića koja svedoče o pretvaraju vrtićkog i predškolskog programa u pravu školsku učionicu sa klupama i domaćim zadacima, svakim danom raste broj zagovornika reforme ranog obrazovanja.
Copyright: NotarYES
Rano obrazovanje u Americi
Po rečima istraživača sa Univerziteta u Virdžiniji, predškolci su novi đaci prvaci. U studiji koja je trajala više od 12 godina i koja je upoređivala predškolski program sa prvim razredom osnovne škole u periodu od 1980. do 2010. godine, istraživači su otkrili da vaspitači imaju daleko veća očekivanja od dece, kao i da čak 80% njih smatra da mališani treba da znaju da čitaju i pišu pre nego što krenu u školu.
Program u vrtićima za decu do pet godina takođe se promenio. U svom članku objavljenom u časopisu Atlantik pod nazivom „Današnji vrtić previše traži od dece“ Erika Kristakis opisuje aktuelni plan i program u vrtićima koji obuhvata „ključne koncepte“ koje deca treba da savladaju. Među njima su širenje vokabulara vezanog sa specifične teme kroz lekcije i vežbe, što je obično zadatak učenika srednjih i osnovnih škola. Od dece se takođe traži da nauče komplikovane i zbunjujuće termine, kao što je „eksoskeleton“ ili detaljan opis delova tela životinja, što spada u gradivo iz biologije od petog razreda osnovne škole.
Tako se za najmlađe uzraste uvodi sve kompleksniji nastavni plan i program, koji se zasniva na učenju napamet i pripremi za standardizovane testove koje će deca rešavati tek za nekoliko godina. Osim toga, nedovoljno podsticanje mališana da istražuju i razvijaju ljubav prema učenju oseća se u vrtićima podjednako kao i u osnovnim i srednjim školama, što još više zabrinjava uzimajući u obzir da se radi o ranom obrazovanju. U ranom detinjstvu, pre pete godine života, deca otkrivaju svet oko sebe. Mališani uče aktivno istražujući svoje okruženje, kroz igru i praktične aktivnosti, umesto da sede u klupama i skoncentrisano rešavaju radne listiće koji nisu prilagođeni njihovom uzrastu.
Copyright: Nadezhda1906
Zamerke koje postoje za osnovnu i srednju školu sada se prenose na vrtiće. Tako deca i tinejdžeri dele „jedna veličina odgovara svima“ obrazovni sistem, koji se bazira na usvajanju informacija umesto na razvijanju ideja.
„Jedna veličina odgovara svima“ obrazovni sistem
Razlog zbog kojeg se sa učenja baziranog na igri prešlo na učenje koje je bazirano na informacijama leži u težnji nacije da očuva svoju lidersku poziciju u svetu i sve većem jazu između bogatih i siromašnih. Amerika polako gubi trku po kvalitetu obrazovanja i uspehu koji njeni učenici postižu na međunarodnim takmičenjima, posebno u odnosu na Kinu i Japan. Osim toga, kako bi se umanjila ogromna razlika između bogatih i siromašnih, deca u državnim vrtićima trpe sve veći pritisak da budu što pametnija i brže nauče i razumeju više stvari.
Uprkos nastojanjima da se na taj način pomogne najmlađim učenicima i povećaju njihove šanse za bolju i sigurniju budućnost, čini se da trenutni pristup njihovom obrazovanju proizvodi samo kontraefekat. Studija sprovedena na državnim vrtićima u Tenesiju otkrila je da neodgovarajuće forme ranog obrazovanja (kao one koje su fokusirane na pripremanje za školu umesto na učenje u skladu sa uzrastom) u stvari umanjuju intelektualno angažovanje, znatiželju i postignuće najmlađih. Istraživači su otkrili da iako deca koja su išla u vrtić polaze u predškolsko sa neznatnom prednošću u odnosu na ostale vršnjake, po završetku predškolskog programa ta razlika se potpuno gubi. Zapravo, pokazalo se da su mnoga takva deca koja započinju svoje formalno školovanje manje radoznala i željna da uče nego ostali njihovi vršnjaci i polako zaostaju za njima po znanju i uspehu.
Copyright: Kekyalyaynen
S obzirom na to da je ova studija samo jedna u nizu onih sa sličnim otkrićima, potreba da se promeni trenutna situacija u vrtićima je više nego očekivana.
Drugačiji pristup ranom obrazovanju
Ključ za rešavanje problema krije se u pronalaženju najboljih predškolskih programa koji postoje u Americi i drugim zemljama i učenju na njihovom primeru. Tako Lisa Miler u članku Njujork Magazina „Da li je rano obrazovanje uzdrmano?“ navodi:
Dobri programi nisu nalik onima koji potenciraju učenje napamet i rešavanje testova iz osnovne škole za koju se mališani pripremaju; za njih je ideal vrtića bazen sa peskom koji podstiče igru i razvoj dečje mašte.
Drugim rečima, najbolji državni programi u vrtićima ne liče na dopunske časove koji su osmišljeni da podrže napredovanje trogodišnjaka iz siromašnih porodica, već na kreativna mesta gde većina bogatih Amerikanaca šalje svoju decu već generacijama. Takvi programi omogućavaju deci da uče kroz komunikaciju, razgovor, aktivnosti i istraživanje. Deca saznaju kroz društvenu interakciju kako da slušaju i razgovaraju sa drugima, i koriste svoju maštu i veštine kritičkog razmišljanja kako bi razumela svet oko sebe. Disciplina, fizička i mentalna koncentracija i sposobnost praćenja instrukcija čine se manje važnim, jer bi njihovo isticanje moglo da preoptereti decu.
U Finskoj, zemlji koja se odlikuje jednim od najboljih obrazovnih sistema na svetu, deca ne uče da čitaju do sedme godine. Po rečima Finaca:
Osnova za početak pismenosti formira se kada su deca bila u prilici da slušaju druge, kada su pričala sa drugima i kada su im drugi pričali, kada su diskutovala sa roditeljima i vaspitačima o raznim temama, kada su postavljala pitanja i dobijala odgovore.
Možda bi i u Americi trebalo da se pristupi ranom obrazovanju sa sličnim načinom razmišljanja.
Copyright: Oksana Kuzmina
Ideja da petogodišnjaci rešavaju domaće zadatke možda i nije toliko sporna ako se izuzme neprilagođenost takvih zadataka uzrastu mališana. Deci pre svega treba da se omogući da uče i da se razvijaju tempom koji njima odgovara, u skladu sa ličnim interesovanjima. Negativne posledice lošeg obrazovnog sistema su nemerljive: stvara se nova generacija mladih koji ne znaju kreativno da razmišljaju i efikasno da komuniciraju, koji nisu dovoljno hrabri da se izbore sa izazovima, kao ni da ih predvide. Zato je važno da se pronađe prava mera u načinu na koji edukujemo decu, kako bismo što bolje mogli da ih pripremimo za sve što ih očekuje u životu.
Å ta bi trebalo, po vašem mišljenju, deca da uče u vrtićima? Koje su karakteristike kvalitetnih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja? Å ta mislite o našem predškolskom sistemu? Voleli bismo da sa nama podelite svoje stavove i iskustva.
