Da li naša deca dovoljno cene i poštuju sebe, pitanje koje sebi svaki roditelj često postavlja.
Takođe, brinemo se i da li mališanima nedostaje samopouzdanja zbog čega možda neće biti u stanju da napreduju na pravi način, da prepoznaju svoj napredak ili da uživaju u učenju.
Na pamet nam padaju i crne misli, odnosno strah da je nizak nivo samopouzdanja i samopoštovanja povezan sa mentalnim poremećajima. Sa druge strane, naša želja da povećamo njihovo samopoštovanje, a to ćemo postići tako što ćemo ih hvaliti, zar ne?
Pohvala je nešto što svi volimo da čujemo. Drago nam je kada nam neko kaže da smo uradili nešto dobro, onako kako treba. Niko od nas nije imun na pohvale i svakome prija osećaj unutrašnjeg zadovoljstva kada neko drugi prepozna naš trud ili uspeh. Međutim, postavlja se pitanje da li pohvala nekad nenamerno može da učini više štete nego koristi? Karol Dvek, psiholog sa Univerziteta Stenford, sprovela je istraživanje upravo o tome kako pohvala utiče na decu, sa dosta zanimljivim rezultatima:1
Mnogi nastavnici su se nadali da će njihovi učenici imati maksimalno poverenje u svoje sposobnosti, da će uživati u učenju, i da će poboljšati svoju sposobnost da napreduju u školi, tako što će hvaliti njihovu inteligenciju. Proučavali smo uticaje ovakve pohvale na decu starosti od četiri godine, pa sve do adolescetskog doba, kod učenika u gradskim i ruralnim sredinama, kao i kod učenika različitih nacionalnosti i stalno smo dolazili do istih rezultata: Pohvala na račun inteligencije učenika nakratko pozitivno utiče na njihov ponos, da bi zatim usledio dug niz negativnih posledica.2
Rezultat hvaljenja inteligencije učenika može da izazove negativne posledice? Stvarno? Iako na prvi pogled ovo može da vam se učini kontradiktorno, kada smo istražili odnos između pohvale, osobina koje se hvale i samopoštovanja, otkrili smo da pohvala postaje povezana sa tim kako učenici doživljavaju ne samo svoju inteligenciju, već i sam pojam inteligencije. Ako se deca hvale zato što su „pametna“, ona inteligenciju vide kao nešto što ne može da se promeni. Umesto da se opredele za izazove, mališani onda „idu na sigurno“ i preuzimaju lakše zadatke koje osećaju da mogu da završe i ne izlaze iz svoje bezbedne zone. Takođe, počinju da vezuju svoju sopstvenu vrednost sa onim što trenutno prikazuju i rade, što može da izazove anksioznost. Deca, naime, bi trebalo da razviju sposobnost prilagođavanja tako što će pokušati nešto da urade, da dožive neuspeh i pokušaju ponovo. Ovo neće učiniti ukoliko su uvereni da je „inteligencija“ nešto što je fiksno i nešto za šta su predodređeni.
Na koji način, onda, možemo da pohvalimo decu i ohrabrimo ih, u cilju jačanja njihovog samopoštovanja i samopouzdanja? Kako izgleda „dobra“ pohvala?
- Ne preterujte sa pohvalama. Ako je dete motivisano i zaokupljeno sa nekom aktivnošću, preterano hvaljenje može da dovede do toga da njihov glavni pokretač postane nagrada (vaša pohvala) nego sama aktivnost. Na taj način sve što rade mališani rade zbog vas, umesto zbog sebe.
- Pohvalite njihov trud ili strategiju koju koriste, proces pre nego krajnji rezultat. Istraživanje je pokazalo da deca koja su hvaljena zbog svog zalaganja, istrajnosti, strategije ili napredovanja pre nego zbog inteligencije ili postignuća, pokazuju više samopouzdanja u pokušaju da ponovo reše neki zadatak ili problem, što im nije prvi put pošlo za rukom. Takođe, takva deca više uživaju u samom zadatku i više su motivisana da nastave, nego da odustanu.3 Mališani treba da znaju da rezultat dolazi kao posledica njihovog stava prema učenju.
- Podstaknite decu na izazove. Zadaci treba da su rešivi ali je važno da deca olako ne povežu inteligenciju sa onim što rade. Nivo izazova treba da bude u ravni sa sposobnostima deteta i onim što su već naučila. Međutim, treba da ih ohrabrimo da učine sledeći korak u svom razmišljanju.
- Podstaknite decu da vam objasne šta je to što rade. Neka porazgovaraju sa vama o svom radu ili idejama, objasne vam kako su rešili zagonetku ili ih zamolite da vas nešto nauče. Mališani će tako postati svesni svojih sposobnosti i samopouzdanja, i verovaće da mogu da primene ono što su naučili. To, opet, dovodi do jačeg i trajnijeg poverenja u sebe.
- Budite konkretni. Neka vaše dete zna zašto ga hvalite pre nego da uopšteno koristite reč „bravo“. Bez obzira na to da li ste ih pohvalili zato što su uspeli da pravilno pročitaju komplikovane reči ili zato što su pažljivo slušala instrukcije, deca će tačno znati zašto su zaslužila vašu pohvalu. Mališani žele da znaju šta je to što su uradili kako treba. Takođe, ostavićete utisak kao da ste zaista obratili pažnju na to što rade i tako ćete im delovati mnogo iskrenije.
- Grafikoni sa nagradama mogu da budu korisni u razvijanju obrasca ponašanja mališana, umesto da ih svaki put samo pohvalite. Na taj način dete može da vidi da može da se nada nagradi, ako ponovi nešto što je uradilo kako treba.
- 1 (Cimpian, Arce, Markman, & Dweck, 2007; Kamins & Dweck, 1999; Mueller & Dweck, 1998)
- 2 http://www.ascd.org/publications/educational-leadership/oct07/vol65/num02/The-Perils-and-Promises-of-Praise.aspx
- 3 http://www.education.com/magazine/article/praise-children-expert/
- Featured image: Andrés Nieto Porras