Privrženost deteta roditeljima počinje u materici, dok potomci ne postanu dovoljno razvijeni da se rode, ali deca moraju biti i emotivno privržena dok ne budu sposobni da stanu na svoje noge, sposobni da misle svojom glavom i sami određuju svoj pravac.
Dr Njufeld identifikuje šest puteva dolaska do zdrave privrženosti.
1. korak
Da bi se privrženost razvila prva stvar su ČULA. Dete mora osećati osobu kojoj je privrženo putem čula (vida, sluha, dodira, mirisa). Kada je ta blizina ugrožena ili narušena dete će ispoljavati nemir i protestovaće. Vezivanje putem čula je osnovni način vezivanja počinje od samog rođenja i nikada se ne završava.
2. korak
Oko treće, četvrte godine dolazimo do sledećeg puta privrženosti i na tom putu dete ima potrebu da želi da bude kao svoja odrasla osoba, kao svoji najbliži oko nje. Dete oponaša, imitira, identifikuje se sa osobama i predmetima. Ako nema ovog mesta na tom putu i nema identifikacije, onda se ona traži u drugima, vršnjacima, pop ikonama…
3. korak
Treći način vezivanja počinje posle prohodavanja ako sve ide kako bi trebalo. Biti blizu nekoga znači smatrati tu osobu svojom, tako da je prisustvo ono što je važno za odnos.
4. korak
Četvrti način za ostvarivanje povezanosti jeste traženje značaja, osećaja da smo nekome važni. Predškolac koji se vezuje svim sredstvima hoće da udovolji i zaradi odobravanje. Izuzetno je osetljiv na poglede u kojima se ogleda neko nezadovoljstvo i neodobravanje. Ovaj put vezivanja čini dete ranjivim jer želeti da nekome budemo važni znači patiti u trenu kada osetimo da toj osobi nismo važni. Traženje nečije naklonosti vodi u osećaj povređenosti kada se pojave znaci nenaklonosti. Osetljivo dete lako može biti slomljeno, kada oči u kojima traži toplinu ne gledaju u njegovom smeru.
5. korak
Peti način za nalaženje bliskosti jeste putem osećanja koja je potrebno da se validiraju u izgradnji privrženosti. Emocije su uvek ključne za razvoj odnosa i privrženosti. Deca nose sliku voljenog i obožavanog roditelja u svom umu i to im je uteha i podrška, naročito kada su im prihvaćena različita osećanja. Nažalost neki ljudi nikada ne razviju sposobnost da budu emotivno ranjivi i otvoreni obično zbog ranog odbacivanja ili napuštanja. Oni koji su pretrpeli bol obično se povlače i okreću se manje osetljivim načinima povezivanja.
6. korak
Šesti put povezivanja je poznavanje deteta baš takvo kakvo je. Na ovom putu važno je da roditelj čuje i vidi svoje dete baš onakvo kakvo je. U težnji za bliskošću dete će podeliti svoja unutrašnja stanja, svoje tajne kada mu roditelj da dozvolu za to. To su roditeljski orijentisana deca, dete će pred takvim roditeljem dati i sebi dozvolu da se psihološki otkrije, podeliće sebe sa njima. Jer nema jače bliskosti nego kada te neko poznaje, a pored toga voli i prihvata baš takav kakav jesi, bez da te popravlja, dorađuje, koriguje.
Kad je razvoj zdrav, ovih šest puteva su povezani i bliskost ne može uništiti najnepovoljnije okolnosti koje se mogu desiti u životu dece.
Da li dete može da bude istovremeno privrženo roditeljima, nastavnicima i vršnjacima, kako kultura utiče na na to da je došlo do manjka privrženosti, putevi istinske zrelosti i šta se pod tim podrazumeva, šta će se desiti kada dođe do sukoba privrženosti i kada naša deca odu u zagrljaj vršnjaka – na ova pitanja je dr Gordon Neufeld dao odgovor tokom svoje regionalne turneje u oktobru, na poziv Fondacije Novak Đoković.
