O takvim slučajevima retko možete da čitate i informišete se iz novina, zbog stava većine da oni ne predstavljaju ozbiljan društveni problem. Mnogi muškarci ne osećaju se prijatno na poziciji medicinske sestre, bebisiterke i sličnim zanimanjima koja su „rezervisana“ za osobe ženskog pola. Jedna od profesija gde žene dominiraju je i rano obrazovanje. Muškarac u vrtiću okružen decom dok im na šarenom tepihu čita „Pepeljugu“ i dalje je prava retkost.

Muškarci čine dva procenta nastavnog osoblja u vrtićima, centrima za dnevni boravak dece i koordinatora za programe ranog obrazovanja koje deca pohađaju kod kuće.

U čemu se ogleda značajna uloga muških vaspitača?

Muškarci kao i žene mogu savesno, odgovorno i kvalitetno da obavljaju posao vaspitača i nastavnika i svojim pedagoškim radom pozitivno utiču na život najmlađih. Njihov pol ne treba da predstavlja problem ukoliko žele da, oslanjajući se na veru u vlastite sposobnosti, profesionalno iskustvo, ljubav prema deci i posvećenost njima, učine lepšim i sadržajnijim odrastanje i detinjstvo nekog mališana. Osim toga, muškarci donose drugačiju perspektivu u oblast ranog obrazovanja, koja ne samo da je dragocena već može u pozitivnom smeru da doprinese unapređenju edukacije dece. Tako muški vaspitači svojim primerom mogu da motivišu dečake iz svoje grupe da zanemare društvena ograničenja i stereotipe i posvete se stvarima koje ih privlače i interesuju. Još jedan od razloga zbog kojih je poželjno da deca osim vaspitačice imaju i vaspitača jeste sve veći broj mališana koji žive samo sa jednim roditeljem (majkom), pa im je potrebna muška figura kao autoritet. Osim toga, uz muškog i ženskog vaspitača deca će imati utisak kao da borave u svom porodičnom okruženju, što može da olakša njihovu adaptaciju na vrtić.

Copyright: Nadezhda1906

Dečji mozak je fleksibilan, sposoban da lako i brzo upije veliku količinu novih informacija, naročito iz okruženja u kojem borave tokom najznačajnijeg perioda svog razvoja. Tako mališani često uče o rodnim stereotipima od ranog uzrasta. Čak iako u tom trenutku toga nisu svesni, takvi stereotipi mogu podsvesno da utiču na njihove stavove u tinejdžerskom dobu.

Sa druge strane, ukoliko deca imaju priliku da na istom radnom mestu vide podjednak broj pripradnika oba pola, u njima će se roditi i razviti ideja o jednakosti i međusobnoj saradnji. To će im pokazati da su muškarci i žene ravnoprvni i da mogu da rade rame uz rame jedni sa drugima i sarađuju na konstruktivan način.

Rodni stereotipi širom meridijana

Problem sa seksizmom možda je još više izražen u zemljama u kojima vladaju različiti društveni standardi vezani za rodne uloge. U pojedinim državama koje počivaju na religijskim ideologijama, kao što su Pakistan ili Kuvajt, prisutna je tendencija devalviranja žena kojima su namenjene veoma specifične uloge, ne ostavljajući im tako previše slobode i izbora prilikom odabira karijere. Sa druge strane, i muškarci u takvim zemljama ne mogu da obavljaju određene poslove iz straha od osude i ruganja okoline.

Iako želimo da verujemo da takvi problemi ne pogađaju nas koji živimo u visokorazvijenim, demokratski uređenim delovima sveta, seksizam na radnom mestu je u ozbiljnoj meri prisutan čak i u našem društvu. Ne samo da postoji ogroman disparitet u broju žena na pojedinim funkcijama već se one po pravilu suočavaju sa diskriminacijom, pa čak i uznemiravanjem na poslu, što znači da ni u kom slučaju ne živimo u potpuno ravnopravnom društvu. Stereotipi koji se odnose na muškarce takođe postoje, i često narušavaju njihovo mentalno zdravlje i prouzrokuju gubitak samopouzdanja ili ih sprečavaju da se pasionirano posvete određenom zanimanju.

Kaže kroz osmeh jedan od vaspitača:

Da, drugačije je. Ponekad me posmatraju sa podozrenjem. Ipak, ovo je posao kojim sam oduvek želeo da se bavim”¦ Ovde sam da napravim razliku – i dokažem da ja to mogu.

Copyright: Photographee.eu

Problem u Kanadi nije u tome da poslodavci diskriminišu muškarce. Zapravo većina njih iz oblasti ranog obrazovanja u potrazi je za većim brojem muških vaspitača. Ipak, na raspolaganju imaju veoma ograničen broj muških kandidata koji se prijavljuju za mesto vaspitača umesto domara ili čuvara u vrtiću, uglavnom zbog rodnih predrasuda koje vladaju u našem društvu. Prema takvim stereotipima „čudno“ je ili neuobičajeno da decu svakog jutra na vratima učionice dočeka muškarac koji o njima brine dok su roditelji na poslu, peva sa njima pesmice i briše im nos.

Kao što su žene retke u građevinarstvu ili tehnološkom sektoru, veoma mali broj muškaraca opredeljuje za se profesije koje su tradicionalno namenjene ženama, zbog straha od kritikovanja i osude prijatelja, porodice, pa čak i svojih kolega.

Zbog čega muškarci ne bi mogli da postanu vaspitači? Vekovima stari stereotipi po kojima pripadnici muškog pola treba da neguju muževan i snažan izgled negde se kosi sa „pitomom“ prirodom edukatora ranog obrazovanja koju krasi strpljenje, ljubaznost i razumevanje. Osim toga poslovi vaspitača su obično manje plaćeni, što je u suprotnosti sa tradicionalnim stavom da je muškarac taj koji obezbeđuje najveći deo prihoda porodičnog budžeta. Ipak, živimo u eri velikih inovacija i promena nabolje pa je možda došlo krajnje vreme da se takvi stereotipi iskorene.

Kako možemo da se izborimo sa stereotipima i podstaknemo muškarce da se posvete ranom obrazovanju?

Afirmativne akcije kao što su reforme politike u ovom slučaju ne mogu da se primene jer muškarci ne spadaju u „ugroženu kategoriju“. Ipak, kao društvo možemo da postanemo manje kritični i podložni rodnim stereotipima, i naučimo da svakoga prihvatimo kakav jeste, kao i da poštujemo njegov odabir zanimanja. Roditelji takođe sa svoje strane mogu da doprinesu tako što će ohrabriti svoje mališane da rade ono što žele i prate svoje snove bez obzira na mišljenje i stav okoline, i nauče ih da ne sude o ljudima prema uvreženim stereotipnim kriterijumima. Tek kada postanemo otvoreniji prema novim stvarima i idejama možemo, da se nadamo istinskoj ravnopravnosti u svetu u kome živimo.

The post Zbog čega su muški vaspitači i dalje prava retkost? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Sugata Mitra, indijski naučnik i profesor edukativne tehnologije, sproveo je niz pedagoških eksperimenata kako bi se pozabavio jednim od najvećih problema današnjeg obrazovanja – činjenicom da edukatori i škole ostaju nedostupni tamo gde su obično najpotrebniji. U prvog fazi istraživanja koje je započeo 1999. godine Mitra je učenicima u Indiji omogućio samostalan pristup internetu, da bi potom prešao na izazovnije eksperimente u Indiji, južnoj Africi i Indiji. Njegova otkrića mogla bi da utiču na metode po kojima se odvija nastava u učionicama širom sveta.

Projekat „Rupa u zidu“

Kako bi pronašao rešenje za obrazovanje dece koja žive u udaljenim, siromašnim oblastima, bez pristupa školama i edukatorima, Sugata Mitra i njegovi saradnici odlučili su se za jednostavan eksperiment, koji su sproveli u jednom siromašnom kvartu u Nju Delhiju. Na spoljnom zidu univerziteta na kome je tada radio napravili su rupu i postavili kompjuter sa internet konekcijom i interfejsom u vidu ekrana osetljivog na dodir. Zid se graničio sa nehigijenskim naseljem u kojem su ljudi živeli u izuzetno teškim uslovima. Skrivena kamera koja je snimala sve što se tokom eksperimenta dešavalo zabeležila je da su mališani, koji gotovo uopšte nisu išli u školu, znatiželjno prišli kompjuteru. Tokom procesa igranja i istraživanja nove naprave deca su ne samo naučila da koriste internet i kompjuter već su takođe podučavala ostale vršnjake stvarima i veštinama koje su savladali. Nakon ponavljanja eksperimenta u drugim ruralnim i urbanim delovima Indije, istraživači su otkrili da deca mogu mnogo toga da nauče samostalno, ako su im dostupni izvori i ako im se omogući da istražuju i bave se stvarima koje ih interesuju, kao i da stiču nova saznanja zahvaljujući razmeni informacija sa ostalim vršnjacima.

Copyright: leungchopan

Novi izazovi samostalnog učenja

Posle uspeha projekta „Rupa u zidu“, veće ambicije istraživača uspostavile su nove limite onoga što su deca mogla da nauče uz pomoć kompjutera. Osmišljen je eksperiment sa grupom dece u jednoj oblasti u Indiji gde su mališani govorili engleski sa jakim akcentom. Ideja je bila da se pomogne deci da u komunikaciji na engleskom ublaže svoj akcenat. Kako bi to sproveli u delo, istraživači su ostavili učesnike sa kompjuterom na čijem interfejsu se nalazio tekst koji su mališani trebali da izgovore. Zbog njihovog jakog akcenta, kompjuter je na monitoru prikazivao samo besmislene rečenice, ostavljajući decu da sama otkriju uzrok problema. Po povratku posle dva meseca istraživači su otkrili da se akcenat dece popravio, dok je govorno-tekstualni softver prikazivao rečenice koje su mališani izgovarali, što dokazuje njihovu sposobnost da savladaju ovakav izazov bez podrške nastavnika.

U narednom, još zahtevnijem eksperimentu, Sugata Mitra je postavio grupi od 26 učenika u Indiji kojima je tamilski jezik maternji zadatak da uz pomoć kompjutera sami izuče biotehnologiju. Niko od dece nije govorio engleski niti je ikada koristio računar, iako je sav materijal bio upravo na engleskom jeziku u vidu podataka i web prezentacija. Pre početka eksperimenta, znanje dece je testirano i procenat tačnih odgovora iznosio je 0%. U naredna dva meseca deca su imala pristup kompjuteru, pod pomenutim uslovima, prepuštena sama sebi, a zatim je ponovo provereno njihovo znanje. Na ponovljenom testu uspeh je bio 30%, što je izuzetno postignuće, uzimajući u obzir sve otežavajuće okolnosti. Nakon dodatna dva meseca, uz pedagoško ohrabrivanje, rezultat se popeo na 50%, što odgovara učinku standardno obrazovane starije dece na maternjem jeziku. Pedagoško ohrabrivanje je ostvareno pitanjima poput „Kako si to uradio?“, „To je sjajno! Možeš li to da uradiš ponovo?“, koja je deci postavljala dvadesetogodišnja devojka koja se igrala s decom i takođe nije znala ni engleski, niti izučavanu oblast.

Unapređivanje metoda i okruženja za samostalno učenje dece

Nakon više nego izuzetnih rezultata koje su eksperimenti postigli, istraživači su osmislili novi projekat u veoma udaljenom kraju Indije kako bi dodatno specijalizovali metodu sa prethodnih ogleda. Trideset dva učenika podeljeno je u manje grupe od po četvoro i svakoj je dodeljen po jedan kompjuter. Grupe su formirane slobodno, razmena učenika između grupa bila je dozvoljena, kao i njihova saradanja. Deca su zatim odgovarala na šest pitanja iz opšteg obrazovanja koristeći izvore na internetu za koje su smatrali da mogu da im pomognu pri davanju tačnih odgovora. Najboljoj grupi bilo je potrebno 20 minuta, a najgoroj 45 minuta da odgovori na zadata pitanja. S obzirom na to da je učesnicima bilo dozvoljeno da zajedno prodiskutuju o pitanjima, mogli su da se sete rešenja sa testa dva meseca po završetku eksperimenta.

Copyright: michaeljung

Budućnost Mitrinog inovativnog modela obrazovanja

Na osnovu svih pomenutih otkrića istraživači su osmislili i pokrenuli projekat „Samoorganizovano okruženje za učenje“. Reč je o učionicama sa šarenim oblačićima na zidovima i enterijerom koji je dizajniran tako da učenicima omogući rad u grupama i učenje ispred velikih kompjuterskih monitora. U slučaju da im je potrebna konsultacija ili ohrabrenje, deca mogu da pozovu u pomoć „Baku oblak“. Na ekranu im se tada javljaju penzionisani nastavnici koji volontiraju u ovom projektu i koji su jedini supervizori mališana. Dodatni eksperimenti u Italiji takođe idu u prilog dokazima da samoorganizovani sistem obrazovanja podstiče decu da uče sopstvenim tempom i koriste svoje metode, oslanjajući se na njihovu urođenu radoznalost i razmenu znanja sa vršnjacima. Mitra je upitao desetogodišnjake u jednoj italijanskog školi da prevedu pitanja sa engleskog na italijanski jezik na tabli i da na njih odgovore. U roku od 20 minuta učenici su pronašli odgovore na pitanja, koje su preveli sa stranog jezika na maternji, uključujući i ona vezana za Pitagorin život i delo. Mitra je tako došao do zaključka da je potrebno da nastavnici tokom predavanja pruže priliku svojim učenicima da usvajaju nova saznanja na način koji njima odgovara i razmenjuju informacije sa svojim vršnjacima kako bi podržali njihovo samostalno učenje u učionici.

The post Sugata Mitra – istraživanje mogućnosti dece za samoobrazovanje appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Tokom tog procesa, dok se roditelji sa niskim primanjima bave upoređivanjem i procenjivanjem raznih opcija kako bi utvrdili koliko im je kvalitetno obrazovanje dostupno, oni imućniji lako izdvajaju značajna finansijska sredstva za neznatno bolje obrazovne ustanove i programe od državnih. Drugim rečima, platežna moć roditelja diktira vrstu obrazovanja koje će dete moći da dobije.

U cilju stvaranja jednakih mogućnosti za obrazovanje, vlada SAD odlučila je da ulaže u univerzalni sistem ranog obrazovanja za svu decu, nezavisno od ekonomskog statusa njihovih roditelja.

Ideja je da mališani zajedno provode vreme u igri, druženju i učenju, što donekle uliva nadu u građenje boljeg i harmoničnijeg odnosa među ljudima, koji neguje različitost. Na tome se zasniva princip „jednakosti“, po kojem svi, bez obzira na svoju finansijsku situaciju, uživaju istu vrstu podrške i pomoći od strane države, kako bi se postigao krajnji cilj – stvaranje društva obrazovanih pojedinaca.

Copyright: Billion Photos

Univerzalno rano obrazovanje u Americi – argumenti za i protiv

Američki predsednik Barak Obama 2013. godine predložio je ambiciozan nacionalni plan za opšte predškolsko vaspitanje koje bi se finansiralo novim akcizama na cigarete. Obraćajući se naciji rečima „budućnost vašeg deteta ne treba da zavisi od toga kolika vam je plata“, kao i „moramo da učinimo sve što je u našoj moći kako nijedno dete ne bi zaostajalo ni korak za ostalim vršnjacima“, cilj ovakvog predloga bio je da se rano obrazovanje obezbedi za sve mališane uzrasta od četiri godine. Na osnovu tri studije koje su sprovodene širom zemlje šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, deca koja pohađaju predškolsko imaju veće šanse da završe srednju školu, otplate stambene kredite, budu dobri roditelji, imaju ušteđevinu, i voze dva automobila nego oni koji ne idu u vrtić.

Osim toga, manja je verovatnoća da će takvi mališani jednog dana biti korisnici socijalne pomoći, patiti od bolesti zavisnosti, ići u večernje škole, odati se kriminalu i naći se iza rešetaka. Iz tog razloga, na osnovu rezultata istraživanja, svaki dolar uložen u univerzalno rano obrazovanje donosi uštedu državnoj kasi od tri do sedam dolara po glavi stanovnika.

Iako je Obamin predlog naišao na odobravanje i dobio podršku mnogih, takođe je bio na meti oštre kritike koja dovodi u pitanje takozvane dugoročne benefite univerzalnog ranog obrazovanja. Osim toga, još veća polemika vodi se oko suštinske promene pristupa obrazovanju od ravnopravnog tretmana do univerzalnosti, čime bi se dodatno opteretila ionako skromna finansijska sredstva koja vlada izdvaja za obrazovanje.

Copyright: Goran Bogicevic

Kontraargumenti ističu da dete ima pravo na pomoć od strane države ukoliko ga ekonomski uslovi ograničavaju da dobije kvalitetno obrazovanje. U slučaju dobrostojećih roditelja, koji svojim mališanima mogu da priušte sve obrazovne pogodnosti, državna sredstva je bolje preusmeriti na decu iz ekonomsko ugroženih grupa.

Državno finansiranje ranog obrazovanja mora da se zasniva na inverziji, tj. što je ekonomski status deteta veći, to je manji iznos vladinih sredstava za obrazovanje koje dobije i obrnuto. Protivnici univerzalnog obrazovanja takođe tvrde da „fer“ ne znači dati svakom detetu istu stvar, već ono što mu je potrebno.

Tri ugla obrazovanja

Obrazovanje se često predstavlja kao zlatni trougao koji čine kvalitet, raznovrsnost i ravnopravnost. Dok bi univerzalno rano obrazovanje uspešno, ili se bar tako pretpostavlja, ojačalo prva dva kraka trougla, treći bi i dalje ostao teško dostižan cilj.

Ciljnu grupu predškolskih programa koje finansira država moraju da čine „neprivilegovana“ deca odnosno mališani iz siromašnih porodica, oni kojima engleski nije maternji jezik, ili oni koji žive u ugroženim zajednicama/oblastima.

Ulaganje u besplatno obrazovanje dece po univerzalnom principu značilo bi oduzimanje sredstava za obrazovanje korisnicima kojima su prevashodno namenjena i koji na njih polažu apsolutna prava. Kako bi se učvrstio treći krak, vlada mora da upotrebi princip „afirmativne akcije“, u kojoj će sporiji sprinteri u trci dobiti vetar u leđa kako bi mogli ravnopravno da se takmiče sa onima koji imaju bolju startnu poziciju. Drugim rečima, veće mogućnosti moraju da se obezbede za one najugroženije.

Kranji zadatak modernog obrazovanja ne treba da bude dodavanje vode u okean, već navodnjavanje „pustinje“ neprivilegovanih.

The post Univerzalno rano obrazovanje: potreba za suštinskom promenom appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Dokazano je da tehnologija, ukoliko se pravilno koristi, pozitivno utiče na dečji razvoj i proces učenja. Njena primena edukatorima otvara vrata ka inovativnijim i kvalitetnijim obrazovnim metodama koje im omogućavaju da unaprede sticanje novih saznanja i svojim učenicima stvore okruženje za aktivno učenje. Teaching Strategies, organizacija koja razvija programe ranog obrazovanja i procene znanja koji se najviše koriste u predškolskim ustanovama u SAD, pre nekoliko meseci objavila je rezultate svog najnovijeg istraživanja, koji pokazuju da velika većina vaspitača ima pristup nekoj vrsti tehnologije u učionicama, kao i da su sigurni u svoje sposobnosti da je koriste na adekvatan način. Studija je razmatrala primenu tehnologije u predškolskom obrazovanju, anketirajući više od 800 vaspitača širom zemlje, koji su iznosili svoje stavove o tehnologiji, kao i kako i koliko često je koriste u nastavi.

Više od 100.000 edukativnih aplikacija koje su dostupne nastavnicima i preko osam milijardi dolara investiranih u obrazovnu tehnologiju prošle godine od strane škola u Americi jasan su pokazatelj kolika je zapravo njena primena u ovoj oblasti. I dok se razgovori na temu korišćenja tehnologije u obrazovne svrhe fokusiraju uglavnom na srednje škole i univerzitete, malo je poznato na koji način se ona koristi u predškolskim ustanovama kako bi se poboljšao kvalitet nastave i proces učenja mališana i olakšalo vaspitačima da izgrade bolju komunikaciju i saradnju sa decom tokom ključnog perioda njihovog razvoja.

Copyright: Syda Productions

Istraživanje koje je spoveo Teaching Strategies potvrdilo je da veliki procenat vaspitača koristi tehnološke uređaje u nastavi kao što su iPad i tableti (80%), računari (51%) i interaktivne table (45%). Čak 90% edukatora izjavilo je da imaju pristup tehnologiji u učionicama i da je efikasno primenjuju, dok je 88% njih koristi najmanje jednom nedeljno.

Prednosti korišćenja tehnologije u nastavi

Edukatori su isticali veću aktivnost dece na času, mogućnost stvaranja okruženja za individualno učenje i uvođenje dodatnih resursa u učionice kao najveće prednosti koje tehnologija može da pruži u njihovoj oblasti. Po rečima Kai-Lia Berka, dugogodišnjeg vaspitača i izvršnog direktora Teaching Strategies, „ključ za uspešno učenje i rano obrazovanje dece leži u interakciji i komunikaciji između deteta i vaspitača“. Berk takođe ističe da „primena tehnologije omogućava vaspitačima da lakše uoče i iskoriste prilike kako bi dodatno podržali razvoj i učenje svakog mališana ponaosob i unapredili svoju nastavnu praksu u cilju postizanja boljih rezultata, prilagođavajući se individualnim potrebama učenika“. Učesnici ankete navodili su da tehnologiju koriste za različite aplikacije kako bi isplanirali lekcije, vodili evidenciju o uspehu dece tokom nastave, vršili procenu njihovog znanja i komunicirali sa roditeljima o napretku njihovih mališana. Osim toga, online alatke kao što su različiti kursevi motivišu vaspitače da nastave profesionalno da se usavršavaju i dodatno razvijaju određene veštine kroz module ili vežbe koje prelaze tempom koji njima odgovara.

Copyright: jfk image

Otkrića studije ukazuju na to da integrisanje različitih vrsta digitalnih resursa za planiranje nastave i njeno svakodnevno sprovođenje u vrtićima osnažuje vaspitače da pozitivno utiču na proces učenja svakog mališana.

Veći pristup i dodatna podrška vaspitačima za korišćenje tehnoloških uređaja

Od anketiranih vaspitača, 96% njih izjavilo je da su zadovoljni načinom na koji trenutno koriste prednosti tehnologije u ranom obrazovanju dece i izrazili želju za korišćenjem dodatnih uređaja u nastavi. 92% vaspitača takođe veruje u svoje sposobnosti pravilnog korišćenja tehnologije. Ipak, istraživanje ukazuje i na potrebu da se unapredi pristup tehnologiji i tako omogući njena šira i veća primena u predškolskom obrazovanju. Prema rezultatima ankete, edukatori smatraju da je za njihovo efikasnije korišćenje tehnologije neophodan unapređen pristup internetu (35%), unapređen pristup uređajima (57%), kao i pristup visokokvalitetnim digitalnim resursima kao što su aplikacije i softveri.

The post Primena tehnologije u predškolskom obrazovanju appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Uprkos kulturološkim i ekonomskim razlikama, kao i različitim obrazovnim sistemima u zemljama širom sveta, jedna stvar ostaje značajna za svako društvo: kvalitetno rano obrazovanje, koje proizvodi brojne pozitivne efekte na kognitivni, društveni i emocionalni razvoj dece. Od 1930-ih do danas sve veći je broj naučnih dokaza koji pokazuju da je ulaganje u mališane od rođenja do pete godine dugoročno efikasnije od zdravstvenih ili finansijskih intervencija usmerenih na poboljšanje kvaliteta života najmlađih.

Uticaj siromaštva na pristup ranom obrazovanju

Ipak, i pored svesti o značaju ranog obrazovanja i dalje svi mališani nemaju podjednak pristup njegovim programima. Osim toga, važna istraživanja pokazuju da problem ne leži samo u pristupu ranom obrazovanju i vaspitanju mališana već i u njihovom kvalitetu.

Širom sveta pristup ranom obrazovanju značajno se razlikuje. U Avganistanu, Burkini Faso, Somaliji, Jemenu i mnogim drugim zemljama manje od 10 odsto dece obuhvaćeno je programima ranog obrazovanja, za razliku od Jamajke i Belorusije gde gotovo 90% mališana pohađa takve programe. Na ovakve statističke podatke u velikoj meri utiču ekonomski status, kao i rasna pripadnost. Tako u Ukrajini, Gani i Mongoliji porodice koje spadaju u četvrtinu najbogatijeg stanovništva imaju dva puta veće šanse za pristup programima ranog obrazovanja nego one najsiromašnije, koje u takvim programima učestvuju sa svega 25%.

Editorial Credit: Patrik Dietrich / Shutterstock.com

Ekonomske prilike ne utiču samo na to kojim mališanima je omogućen pristup ranom obrazovanju već i na njegov kvalitet. Generalno posmatrano, programi ranog obrazovanja u zemljama sa većim primanjima rezultiraju pozitivnim efektima na kognitivni i društveni razvoj, obrazovanje i zdravstveno stanje, koji su za 20 odsto veći nego kod nacija sa niskim primanjima. Razlike između bogatijih i siromašnijih nacija potencijalno utiču i na razlike u kvalitetu intervencija koje je moguće primeniti za dobrobit dece u različitim ekonomijama. Ova teza potvrđena je tokom različitih istraživanja. Na Mauricijusu, na primer, metoda ispitivanja visokokvalitetnog ranog obrazovanja i onog prosečnog kvaliteta u nasumično odabranim predškolskim ustanovama pokazala je da deca u oba slučaja ostvaruju benefite, iako kvalitetnije intervencije proizvode bolje efekte na rani kognitivni razvoj najmlađih, dok je istovremeno mnogo manje slučajeva dece sa problemima u ponašanju kasnije tokom života.

Uticaj rasnih pitanja na pristup ranom obrazovanju

Pripadnost određenoj rasi takođe je jedan od ključnih pokazatelja kolika je verovatnoća pristupa deteta visokokvalitetnom ranom obrazovanju. Tako u SAD od dece koja imaju pristup programima ranog obrazovanja mališani iz latinoameričkih porodica češće pohađaju visokokvalitetne programe nego njihovi afroamerički vršnjaci. Nažalost, oni u Americi imaju najmanje šanse da odrastaju u visokokvalitetnim okruženjima i u većini slučajeva učestvuju u programima ranog obrazovanja lošeg kvaliteta. Poređenje Amerike sa ostalim zemljama merenjem akademskog uspeha otkriva da lošiji rezultat njenih učenika na međunarodnim testovima znanja ne dolazi samo zbog ekonomske različitosti, s obzirom na to da su mnoge siromašnije nacije u tom pogledu bolje rangirane od SAD. To ukazuje da rasne razlike, koje često proizilaze iz rasne segregacije stanovništva, snose deo krivice za lošiji uspeh nacije na polju obrazovanja u celini.

Copyright: Monkey Business Images

Zašto je neophodno da se promeni trenutna situacija? Svrstavanje ranog obrazovanja na listu prioriteta od strane kreatora politika i ostalih struktura društva pokazalo je značajna poboljšanja u životima dece širom sveta. Veliki broj studija otkrio je da kvalitetno rano obrazovanje ima za rezultat kako kratkoročne tako i dugoročne pozitivne efekte na inteligenciju, učenje, društveno ponašanje, izvršne funkcije, delinkvenciju, kriminal, i mentalno zdravlje uključujući depresiju. Osim navedenih benefita za decu, prethodna istraživanja (čiji se veliki deo fokusirao isključivo na Ameriku) ističu ekonomsku vrednost ostvarenu kroz ulaganje u rano obrazovanje i vaspitanje dece.

Benefiti unapređivanja ranog razvoja i obrazovanja

Veći pristup i unapređen kvalitet programa ranog razvoja i obrazovanja u korelaciji je sa većim kratkoročnim dobitima u vidu zapošljavanja majki i dugoročnim u pogledu potencijala deteta da jednog dana dobije bolje plaćen posao. To je naročito važno za porodice sa niskim i srednjim primanjima. Procenjuje se da bi sa povećanjem upisa dece u vrtiće sa 25 na 50 odsto povraćaj sredstava državi bio 6 do čak 17 puta veći od početnog ulaganja, u poređenju sa odnosom troškovi–dobiti, koji bi se bazirao samo na povećanju plata. Krajnji benefiti verovatno bi bili još veći, s obzirom na smanjenje troškova u vezi sa ponavljanjem razreda lošijih učenika, manjom potrebom za skupim programima dopunskog obrazovanja i manjim pritiskom na pravosudni sistem i sistem zdravstvene zaštite zatvorenika.

Značaj ranog obrazovanja nije ograničen samo na decu. Njegovi uticaji na život mališana su dugoročni i osećaju se u čitavom društvu. Povećanje pristupa ranom obrazovanju smanjuje pojavu kriminala i zdravstvenih problema, i doprinosi celokupnoj ekonomiji. Države moraju da usmere pažnju na prvih pet godina dečjeg razvoja, posebno kada je reč o mališanima iz porodica sa niskim i srednjim primanjima i ranije diskriminisanim pripradnicima određenih rasa, kako bi se povećao njihov pristup ranom obrazovanju i samim tim ojačale njihove zajednice u celini.

The post Sva deca na svetu nemaju podjednak pristup ranom obrazovanju appeared first on Novak Djokovic Foundation.