Rano detinjstvo predstavlja formativni period u razvoju ličnosti i karaktera. Ljudi su tako skloni da ponavljaju obrasce ponašanja koji ih pozitivno asociraju na određene događaje i situacije koje su proživeli u ranom uzrastu. Neko ko nosi lepe uspomene sa kampovanja sa drugarima iz detinjstva, rado će prihvatiti odlazak na piknik i priliku da uživa u prirodi. Takođe, devojčica koja je volela da sluša ploče svog dede, i kada odraste, voleće da sluša evergrin muziku. Međutim, kako na nas deluju traumatične i stresne situacije iz ranog detinjstva? Koje su posledice nestabilnog okruženja iz najranijeg perioda života po naše mentalno zdravlje?

Značaj očuvanja mentalnog zdravlja u ranom detinjstvu

Svetska zdravstvena organizacija definiše mentalno zdravlje kao stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje sopstvene kapacitete, uspešno se suočava sa svakodnevnim stresovima, produktivno radi i  doprinosi zajednici.

Mentalno zdravlje u detinjstvu znači dostizanje emocionalne zrelosti karakteristične za svaku razvojnu fazu, usvajanje zdravih socijalnih veština i razvijanje sposobnosti suočavanja s vlastitim problemima. Ono podrazumeva pozitivan kvalitet života i dobro funkcionisanje, kako kod kuće, tako i u vrtiću, školi i  zajednici.

Copyright: ISchmidt

Istraživanja iz oblasti dečjeg razvoja pokazuju da se osnova dobrog mentalnog zdravlja formira rano u životu, s obzirom na to da rana iskustva – koja obuhvataju odnose između dece i roditelja, staratelja, rođaka, nastavnika i vršnjaka – oblikuju građu mozga koji se razvija. Disbalansi koji narušavaju ovaj razvojni proces mogu da utiču na sposobnost deteta da uči i gradi odnose sa drugim ljudima, uz dugoročne negativne posledice po mentalno zdravlje. Mnogi problemi koji pogađaju društvo, u rasponu od nezavršene srednje škole do maloletničke delinkvencije i skitničarenja, mogu drastično da se umanje ukoliko se pažnja posveti unapređenju okruženja u kome deca borave, kao i odnosa i iskustava u ranom uzrastu.

Nažalost, i kod male dece mogu da se pojave određeni mentalni problemi i poremećaji. U nekim slučajevima takvi problemi ostavljaju ozbiljne posledice po učenje u ranom detinjstvu, socijalnu kompentenciju i fizičko zdravlje tokom života. Najčešći mentalni poremećaji koji se javljaju u ranom detinjstvu su anksioznost, deficit pažnje/ hiperaktivni poremećaj (ADHD), poremećaj ponašanja, depresije, posttraumatski stresni poremećaj. Mala deca reaguju i interpretiraju emocionalna iskustva i traumatične događaje na mnogo drugačiji način od dece starijeg uzrasta i odraslih. Zbog toga je postavljanje tačne dijagnoze u ranom detinjstvu čak i teže nego kod odraslih osoba.

Uzrok nastanka mentalnih problema i poremećaja kod dece

Narušavanje mentalnog zdravlja javlja se kao rezultat interakcije između genetskih predispozicija dece i njihove izloženosti veoma traumatičnim situacijama u okruženju. Geni nisu sudbina. Naši geni sadrže instrukcije koje govore našem telu kako da funkcioniše, ali okruženje ostavlja „pečat“ na gene, koji odobrava ili sprečava takve instrukcije da se izvrše – ili čak ubrzava ili usporava genske aktivnosti. Na taj način interakcija između genetskih predispozicija i iskustava koja prouzrokuju dugotrajan stres u ranom detinjstvu mogu da stvore nestabilan temelj mentalnog zdravlja, koji se prenosi i na odraslo doba.

Copyright: CandyBox Images

Izloženost toksičnom stresu može da uveća verovatnoću nastanka mentalnih problema i poremećaja

Toksični stres, kao rezultat konstantnog ili prolongiranog biološkog odgovora na traumatične situacije, može da naruši građu mozga i uveća verovatnoću nastanka ozbiljnih mentalnih problema, koji mogu da se ispolje ili u kratkom vremenskom periodu ili godinama kasnije. Zbog svog dugotrajnog negativnog uticaja na razvoj mozga i ostale sisteme organa, toksični stres može da utiče na spremnost deteta za polazak u školu, akademsko postignuće, kao i na fizičko i mentalno zdravlje kod dece i kasnije odraslih. Životne okolnosti u kombinaciji sa stresnim situacijama u porodici, kao što su konstantno siromaštvo, nebezbedan kraj u kojem žive, i loša briga o deci, povećavaju rizik od nastanka ozbiljnih mentalnih problema dece. Mala deca koja su žrtve zlostavljanja i konstantnog zanemarivanja, koja trpe nasilje u porodici, ili imaju roditelje koji se i sami suočavaju sa mentalnim problemima ili pate od bolesti zavisnosti posebno su ranjiva.

Copyright: Iakov Filimonov

Rana dijagnoza i pravilan tretman mentalnih problema i poremećaja

Emocionalno blagostanje male dece direktno je povezano sa funkcionisanjem njihovih porodica. Kada deca trpe zlostavljanje, hronično zanemarivanje ili druge psihološki štetne situacije, nalaze se u potencijalnom riziku da razviju mentalne poremećaje u ranom uzrastu. Nasuprot tome, ukoliko deca dobijaju ljubav, pažnju i podršku svojih roditelja, takav prisan odnos stvara tampon-zonu i štiti mališane od negativnih uticaja drugih stresora. Kako bi se stresori koji utiču na decu umanjili, neophodno je pomoći njihovim porodicama da se izbore sa sopstvenim stresnim situacijama. Osim toga, obezbeđivanjem jedinstvenog pristupa odgovarajućim i ekonomski isplativim zdravstvenim i stručnim službama, uz promovisanje i rad na očuvanju mentalnog zdravlja dece, adolescenata i odraslih, može mnogo da se postigne u smanjenju mentalnih problema i poremećaja.

Rano detinjstvo kao i tinejdžersko doba predstavljaju važan trenutak za prevenciju mentalnih problema i poremećaja, kao i za promovisanje zdravog načina života, zbog činjenice da veliki broj mentalnih poremećaja, uključujući i poremećaje ponašanja i zloupotrebu supstanci koje izazivaju zavisnost počinje upravo u tom periodu.

The post Mentalno zdravlje u ranom detinjstvu appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Ne postoji fakultet na kome se uči o odgoju dece, pa je zato roditeljstvo verovatno najteže zanimanje na svetu. Roditelji se često pitaju hoće li izvesti decu na pravi put, na koji način ih kazniti, biti ljut ako dobiju lošu ocenu, koliko vremena provoditi sa njima. Iako je tema roditeljstva veoma zastupljena među istraživačima i na internetu, roditeljima je dostupna i nova opcija u vidu škola roditeljstva gde mogu da dobiju stručne savete iz prve ruke i tako svoj najteži zadatak reše na najbolji način.

Source: www.avance-austin.org

Ipak, većina roditelja i dalje prihvata sa rezervom ovakve aktivnosti jer smatra da oni sami najbolje znaju kako treba postupati sa svojim detetom. Iz tog razloga se retko odlučuju da potraže savet stručnjaka kada se jave određeni problemi. Ovakav pristup se pre svega javlja zato što nisu dovoljno informisani kakav se sadržaj na časovima i kursevima roditeljstva prezentuje. Tako u školama roditeljstva roditelji mogu da nauče kako da pravilno nagrade, pohvale ili kritikuju svoje dete, kao i kako da steknu sigurnost i izbegnu najveće greške u odgajanju mališana. Časovi roditeljstva bave se i značajem pozitivne discipline i njenim uticajem na razvoj deteta. Reč je o veštini koja roditelje uči kako da se iskontrolišu kada se naljute na svoje dete i kako da takvo osećanje pretvore u pozitivan stav, što umnogome doprinosi odgajanju srećnog i zdravog deteta. Ovo su samo neki od primera veština kojima roditelji mogu da ovladaju zahvaljujući školama roditeljstva, i koje kasnije mogu da primene za dobrobit svoje porodice. Osim toga, većina ustanova koje se bave edukacijom roditelja ističe kao osnovnu ideju da časovi roditeljstva nisu pokrenuti kako bi se pomoglo roditeljima koji se slabije snalaze. Poenta je da se istaknu i poboljšaju sve dobre stvari u odgajanju dece koje većina roditelja primenjuje.

U školama roditeljstva svi roditelji, a posebno mlade mame i tate, kroz radionice i predavanja dobijaju kvalitetnu i stručnu pomoć u odgajanju i vaspitavanju dece. Međutim ovakav tip škola pruža i druge pogodnosti. Pohađajući časove, roditelji se upoznaju sa svojim mnogo iskusnijim kolegama, što predstavlja sjajnu mogućnost za razmenu korisnih informacija i iskustava. Iako će nekima od njih povratak u školske klupe i susret sa novom grupom ljudi delovati pomalo zastrašujuće, na časovima roditeljstva zateći će druge mame i tate koji imaju slične probleme sa svojom decom kao i oni. Što je još važnije, u atmosferi punoj podrške i razumevanja otkriće da u obavljanju roditeljske uloge nisu sami, već da uvek mogu da se oslone jedni na druge i uče jedni od drugih.

Kako se časovi roditeljstva uklapaju u koncept ranog razvoja?

Prve tri godine života predstavljaju jedan od najvažnijih perioda dečjeg razvoja. To se pre svega odnosi na razvoj mozga, koji počinje od trenutka formiranja embriona i traje i posle dolaska bebe na svet. Način na koji se dete odgaja u ranom uzrastu ima veliki uticaj na njegov mentalni razvoj, ne samo u ovom periodu već i tokom čitavog života.

Source: www.avance-austin.org

Izloženost deteta obrazovanju u ranom detinjstvu pomaže mu da prihvati učenje kao deo svojih svakodnevnih aktivnosti i stekne želju da stalno saznaje i otkriva nove stvari. Mirno okruženje koje je pogodno za učenje motiviše mališana i pomaže mu da se fokusira i tako što više vremena provede u učenju i igri.

Časovi roditeljstva velikim delom obuhvataju naučna istraživanja iz oblasti ranog razvoja sa ciljem da nauče roditelje kako da na najefikasniji i najefektniji način podstaknu rast i razvoj svoje dece. Veća edukacija roditelja znači da su mame i tate u stanju da donose kvalitetnije odluke za svoje mališane, što vodi ka unapređenju mentalnog i emocionalnog razvoja dece u ranom uzrastu.

Koje zemlje su konkretnim merama podržale rano obrazovanje?

Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron dospeo je na naslovne strane novina i portala na ostrvu zbog najave plana da časovi roditeljstva postanu obavezni za sve porodice, ne samo za one sa niskim primanjima ili porodice kojima je potrebna podrška i savetovanje. Ovakvu inicijativu podstakla je ideja da svi roditelji, ne samo oni iz siromašnih sredina, treba da nauče kako da pravilno odgajaju i vaspitavaju svoju decu, posebno u ranom uzrastu.

Uz bonove za pohađanje časova roditeljstva za najsiromašnije, kako bi ovakav vid edukacije bio dostupan i pristupačan svima, premijer Velike Britanije se nada da će podstaknuti roditelje da preduzmu dodatne korake kako bi naučili što više stvari iz oblasti roditeljstva i od stručnjaka saznali koje metode i pristupi najviše odgovaraju razvoju njihove dece.

David and Samantha Cameron Photo: GETTY

Kameronov plan propraćen je odlukom britanske vlade da će 70 miliona funti biti uloženo u programe bračnog savetovanja kako bi se sprečilo razdvajanje porodica. Ovakav (relativno) novi akcenat na porodici podržava premijerov cilj unapređenja socijalne mobilnosti i smanjenja siromaštva, što može da se postigne pružanjem bolje podrške porodicama.

Porodice su najbolji mogući način borbe protiv siromaštva. One su sistem blagostanja, edukacije i savetovanja u jednom - izjavio je premijer Kameron.

Premijer ističe da je svim roditeljima potrebna dodatna pomoć u vezi sa ovom najvažnijom životnom ulogom. Uz to je najavio strategiju da se standardizuju i promovišu časovi roditeljstva za sve porodice bez obzira na njihov ekonomski i socijalni status.

Pored Britanije, kampanja za otvaranje novih škola roditeljstva u domovima zdravlja sprovodi se i u našoj zemlji. Kompanija Rosa u saradnji sa Ministarstvom zdravlja pokrenula je ovakvu inicijativu u cilju pružanja stručne pomoći porodicama tokom trudnoće, porođaja, ali i prvih godina roditeljstva. Osim toga, Fondacija Novak Đoković predstavlja ogroman potencijal u implementaciji sličnih programa, jer se već godinama bavi promovisanjem značaja ranog obrazovanja i razvoja i konstantno investira u ove oblasti.

Ono sto ohrabruje je to što će takvi pozitivni primeri sigurno podstaknuti i druge zemlje da krenu sa sprovođenjem programa ranog obrazovanja i razvoja kako bi se pomoglo porodicama da pruže adekvatnu podršku deci u ključnom periodu njihovog razvoja.

The post Na koji način časovi roditeljstva doprinose pravilnom odgajanju dece? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Koja vam je prva asocijacija na predškolsko obrazovanje? Da li, možda, mislite kako je za vaše dete isuviše rano da kreće u vrtić i boravi u formalnom okruženju sa vaspitačima i drugom decom? Da li vas brine kako će dete da prihvati razdvajanje od roditelja? Imate li drugih, sličnih, strahova?

Nemate zbog čega da brinete. Boravak u vrtiću i predškolski programi mogu samo da pomognu vašem detetu.

Pohađanje predškolskih programa višestruko je korisno za decu jer ona tada počinju da uče brojeve, slova i kako da prepoznaju različite oblike. Još važnije je da mališani razvijaju socijalne i emocionalne veštine, uče kako da komuniciraju i odnose se prema drugoj deci, da dele igračke, zajedno se igraju i učestvuju u različitim aktivnostima.

Istraživanja pokazuju da deca koja pohađaju kvalitetne predškolske programe, kada krenu u školu, čitaju, koriste veći fond reči, sabiraju i oduzimaju bolje nego mališani koji nisu išli u vrtić. To sve može samo da pomogne i da koristi vašem detetu. Zar ne?

Poznato je da su deca uzrasta 3–6 godina kao mali sunđeri. Neverovatno je koliko toga za kratko vreme mogu da nauče. Zato biste vi, kao roditelji, trebalo da na najbolji mogući način iskoristite to dragoceno vreme. Vaš rad kod kuće sa detetom tog uzrasta može da bude dobra polazna osnova za njegovo kasnije školovanje (samo ukoliko ste dovoljno stručni iz oblasti ranog obrazovanja). Međutim, kao roditelj verovatno nećete uspeti u dovoljnoj meri da razvijete socijalne i emocionalne veštine deteta, koje su jako važne za njegov budući život. Ove veštine dete razvija tako što je okruženo drugom decom svog uzrasta.

6 razloga zbog kojih je predškolsko obrazovanje dobro za vaše dete:

1. Predškolsko obrazovanje postavlja dobar temelj za sticanje akademskih znanja i socijalnih veština, što će vašem detetu pomoći da bude dobar đak u osnovnoj školi, sa primernim vladanjem.

Copyright: Monkey Business Images

2. Predškolsko obrazovanje pruža deci priliku da borave u formalnom okruženju sa vaspitačima i drugim mališanima, gde će naučiti da dele igračke, slede instrukcije i steknu bazu za učenje koje će se nastaviti u osnovnoj školi.

Copyright: Fh Photo

3. Predškolsko obrazovanje pripremiće decu za školu gde će učenje biti na još ozbiljnijem nivou. Ne plašite se da će vaše dete prebrzo da odraste zbog predškolskog programa, gde uči da čita i računa. To mu neće oduzeti vreme za igru, koje je takođe važno za njihov razvoj i koje svako dete zaslužuje. Dobro predškolsko obrazovanje omogućava mališanima da uče, ali i da se igraju. Zapravo, ovakvi programi su bazirani na učenju kroz igru, tako da učenje dete doživljava kao nešto zabavno i interesantno.

Copyright: www.BillionPhotos.com

4.Predškolsko obrazovanje pomaže vašem detetu da se razvije kao socijalno i emotivno biće. U okviru ovakvih programa deca uče kako da prave kompromise, kako da poštuju druge i da rešavaju probleme. Predškolsko obrazovanje omogućuje vašem mališanu da stekne osećaj samopoštovanja, igra se sa svojim vršnjacima i izgradi samopouzdanje. Deca u predškolskom često otkriju da sama mogu da urade mnoge stvari, umesto da pitaju mamu za pomoć. Neverovatno je koliko toga deca zapravo nauče u vrtiću – od sitnih stvari kao što je da sami sipaju sok u čašu i pomognu da se postavi sto za užinu, zakopčaju dugmiće na džemperu, vežu pertle, do ozbiljnijih radnji poput donošenja odluka o tome kako da provedu svoje slobodno vreme. Zar to nije veliki korak za njih?

Copyright: Olesya Feketa

5. Predškolsko obrazovanje naučiće vaše dete da pronađe odgovore na brojna pitanja. Deca od 4 i 5 godina počinju da postavljaju neobična pitanja o svetu koji ih okružuje, poput „šta se dešava sa vodom kada prestane da pada kiša? Da li se ptice igraju?“ i slično. Kao roditelj, možda ćete čak biti zbunjeni i neće vam biti lako da odgovorite na neka od tih pitanja. Predškolsko obrazovanje će vam u tome olakšati posao. Zahvaljujući njemu, deca će naučiti da sama pronađu odgovore na svoja pitanja, kroz istraživanje, eksperimentisanje i razgovor.

Copyright: amelaxa

6. Deca će naučiti azbuku i brojeve. Mala deca će naučiti slova i brojeve u predškolskom, u ritmu koji njima odgovara, i kroz igru. Predškolski programi ne primoravaju mališane da sede kao đaci u školskim klupama i „uče“, jer bi to u ovom uzrastu bilo pogrešno. Umesto toga, deca ranog uzrasta uče kroz niz različitih aktivnosti koje će vašem detetu biti interesantne, kao što su pričanje priča, razgovor sa vaspitačima o zvezdama, igranje sa kockama. Na primer, kako bi se deci olakšalo da nauče jezik i unaprede svoju sposobnost čitanja, vaspitači u predškolskom se sa mališanima igraju igre rime i deci omogućavaju da pričaju priče. Kako bi im pomogli da nauče matematiku, vaspitači će pitati decu da prebroje namirnice koje imaju za užinu, koriste kalendar da izbroje dane do njihove dugo očekivane priredbe, ili da se sa njima igraju igre memorije.

Copyright: Milosz_G

Imajte u vidu da je cilj predškolskih programa da se deca zabave i steknu socijalne veštine, a ne da probijaju granice u obrazovanju. Deca treba da budu maštovita i da se socijalizuju zato što je to ono što podstiče kreativnost i stvara potpuno formirane ličnosti. Poenta nije u tome da li znaju da čitaju sa četiri godine ili da množe sa pet, iako neka deca to zaista mogu.

Ne zaboravite da obrazovanje vašeg deteta ne prestaje onog trenutka kada se vrati iz vrtića kući. Naprotiv. Imaće puno toga da vam ispriča, i postavi vam milion pitanja.

3 saveta kako da razvijete društvene i emocionalne veštine kod vašeg mališana

• Kada su deca neraspoložena i tužna, sedite i porazgovarajte sa njima o njihovim osećanjima i događajima koji su doveli do toga da se tako osećaju: šta im se dogodilo tog dana i kako su se osećala povodom svega što se desilo. Takođe, razgovarajte i o nekim narednim situacijama: šta će sledeći put da urade i kakva će biti njihova reakcija.
• Detaljno razmotrite strategije za rešavanje problema sa svojim detetom. Na primer: možete sa njim da čitate interaktivne knjige, kao što je Kornjača Tvigl, u kojoj se kornjača povlači u svoj oklop kada se iznervira, duboko udahne, a onda kaže šta je muči i kako se oseća zbog toga. Ovakvu strategiju za rešavanje problema možete da primenite sa svojim detetom. Ohrabrite mališana da iskoristi kornjačine trikove kako bi stekao samokontrolu (da prekrsti ruke umesto da impulsivno baca stvari, duboko udahne kako bi se smirio, a onda rečima opiše kako se oseća, umesto da počne da plače).
• Primenite dobro poznate savete: čitajte što više svom detetu, i podstaknite ga da samostalno čita. ÄŒitanje je od presudnog značaja za jezički razvoj.

Copyright: gpointstudio

[divider]

Da li vaše dete pohađa predškolski program i kakva su vaša iskustva? Ako dete još uvek ne ide u vrtić, da li ćete možda razmotriti opciju da ga upišete u predškolsku ustanovu posle čitanja ovog teksta?

The post 6 razloga zbog kojih je predškolsko obrazovanje dobro za vaše dete appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Od 2007. godine, kada je Novak zajedno sa svojom porodicom osnovao Fondaciju, koja od tada predano radi na tome da pomogne deci, najvažniji cilj je da se najmlađima omogući pristup predškolskom obrazovanju i stvore uslovi da mališani ispune sve svoje potencijale.

Rano obrazovanje i rani razvoj oduvek su bili izuzetno važni za Novaka i za sve u njegovoj fondaciji. Razlog je sasvim jasan: kvalitetno rano obrazovanje omogućava deci da hrabro odgovore na svaki izazov, izbore se sa problemima i preprekama i na kraju da izađu kao pobednici.

Dolazeći iz zemlje razrušene ratom, „gde se mnoga deca ne usuđuju da sanjaju velike snove“, kako je Nole jednom rekao, imao je tu sreću da je tokom celog detinjstva uživao nesebičnu podršku porodice. Upravo zahvaljujući tome što su najbliži verovali u njega, uz njihovu ljubav, podršku i velika odricanja, uspeo je da ostvari svoj najveći san – da postane najbolji teniser planete.

Želim da pomognem deci da iz mog primera nauče kako su mnoge stvari u životu moguće samo ako veruju u sebe i naporno rade kako bi ostvarili svoje snove. Sada dok sam još uvek mlad i privlačim pažnju mnogih oko sebe, želim da započnem svoje filantropsko nasleđe. Želim da svu pažnju usmerim na rad svoje fondacije i pomognem što je moguće većem broju dece u Srbiji. Kroz obrazovanje, oni takođe postaju deo naših kolektivnih napora da ublažimo siromaštvo i socijalnu isključenost.

3 Drugarijada

U okviru svog filantropskog rada Novak posebno ističe susret sa jednim dečakom koji ga je dirnuo i motivisao da uloži još više napora kako bi se što većem broju dece omogućio pristup predškolskom obrazovanju:

Erhan je bio dečak koga sam upoznao jednom prilikom. Ušao sam u prostoriju vrtića, on je sam sedeo u ćošku i igrao se kockicama. Te nedelje je prvi put krenuo u vrtić. Pre toga nije imao gde. Baš zato što je bio sam, prišao sam mu. Pitao sam ga koja je njegova omiljena knjiga. Samo me je pogledao. Ponovio sam pitanje. Tada je on mene upitao: ”™A šta je to knjiga?”™

Koliko je ovakvo iskustvo na mene emotivno delovalo, toliko me je učinilo još istrajnijim u želji da deci omogućimo da iskoriste prednosti ranog obrazovanja, bez obzira na socijalni i ekonomski status roditelja.

Ipak, nije cilj samo izgradnja vrtića.

Potrebno je da svoj deci, posebno onoj koja dolaze iz siromašnih porodica, omogućimo pristup kvalitetnom obrazovanju u ranom detinjstvu. Osim toga, kroz različite seminare i radionice koje organizujemo nastojimo da pružimo svakom vaspitaču priliku za stručno usavršavanje i napredovanje  kako bismo najmlađima pružili dobro obrazovanje. Želimo da ostvarimo ovakve ciljeve u Srbiji i šire, u saradnji sa Svetskom bankom.

U avgustu ove godine Novak Đoković fondacija i Svetska banka postali su partneri u cilju promovisanja ranog razvoja dece u Srbiji i šire. Zajednička inicijativa pod nazivom „Od ranih pobeda, koristi celog života“ predstavlja spoj bogatog znanja i programa Svetske banke u oblasti ranog razvoja dece, sa jedne strane, i Novakove snage i posvećenosti sa druge. Cilj je da se posveti dodatna pažnja društvenoj i ekonomskoj koristi koju donose programi ranog razvoja dece širom sveta. U okviru ove inicijative, Svetska banka i Novak Đoković fondacija radiće sa Vladom Srbije na stvaranju jednakih uslova za malu decu iz siromašnih i ugroženih porodica.

Novak Djokovic playing with kids in Sirca, Serbia

Danas svega polovina od ukupnog broja dece uzrasta između tri i pet godina u Srbiji pohađa predškolsko obrazovanje. Ovaj broj čak je manji u ruralnim mestima, dok samo 9% najsiromašnije dece i 6% mališana iz neformalnih romskih naselja ide u vrtić.

Rešavanje ovog problema doprinosi razbijanju ciklusa siromaštva i jačanju konkurentnosti i produktivnosti rada u Srbiji u narednom periodu.

Svako dete ima pravo da sanja. Njihovi snovi su različiti. Neki od njih žele da postanu lekari, drugi inženjeri ili teniseri. Ipak, kako bi dete moglo da ostvari svoj san, potrebna mu je podrška od najranijeg detinjstva. Moja životna priča govori o tome da ukoliko imate podršku, koja vam je preko potrebna, možete da ostvarite svoj san.

Ostvarenje snova započinje ranim razvojem i zato je on toliko značajan. Rano obrazovanje je početak procesa učenja koji traje čitavog života i koji nam pomaže da steknemo neophodne veštine i znanje kako bismo bili dobri lekari, odlični inženjeri ili najbolje rangirani teniseri na svetu.

Radeći zajedno, Svetska banka i Novak Đoković fondacija imaju cilj da svakom detetu pruže jednake mogućnosti da ostvari sve svoje snove.

The post Novak Đoković: Verujte u sebe i u svoje snove appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Preporuka stručnjaka je da deca do druge godine života ne treba da imaju pristup televiziji, računarima, medijima svih vrsta. Oni ističu da je danas previše marketinških sadržaja, edukativnih video igara, reklama, previše korišćenja uređaja poput iPad-a.

Dr Lee Beers napominje da kratkotrajno izlaganje deteta medijima nije štetno, ali treba tragati za drugim načinima dečijeg pravilnog razvoja. On ističe:

Realnost je da su, i tako mala, deca u stanju da procesuiraju i razumeju ono što vide u medijima. Međutim, ovakav vid izlaganja dece sadržajima ove vrste, prosto za njih nije dobar. Deca ne treba da uče na ovaj način.

Dr Beers ukazuje na to da dete treba da dodiruje predmete, podiže ih sa poda, stavlja u usta, puzi… To je pravi način na koji dete uči – putem osećaja i dodira, kada stiče prva iskustva. Nažalost, gledanjem u dvodimenzionalni ekran, dete neće učiti na ispravan način.

Naravno, svesni smo da mama mora i da se istušira, uradi nešto po kući, da ona ne može po ceo dan da presedi pored svoje bebe. Zato je važno naučiti bebu da se igra sama. Najbolje je dete staviti da legne ili sedne na ćebence, dati mu nekoliko igračaka ili knjigica i pustiti ga da samo istražuje i shvata svet oko sebe. Praktično, na ovaj način dete veoma rano počinje da uči kako da rešava probleme. Dajući mu knjige i slikovnice, razvijate i njegovu kasniju ljubav prema čitanju – kaže dr Beers.

Izvor: www.pediatricnews.com

Pročitajte više o ovoj temi ovde.

The post Da li deci treba ograničiti pristup medijima? appeared first on Novak Djokovic Foundation.