Zašto svako dete treba da ima svoju baštu

Mlađe generacije su sve više uskraćene za svet prirode, ali rešenje za ovaj nedostatak ne leži u tome da ih jednostavno „bacimo“ u prirodu. Deca zaslužuju više od prirode nego da samo budu izložena organizovanim igrama napolju ili prekomerno kontrolisanoj uličnoj igri; zaslužuju da rastu sa prirodom. Zato bi svako dete trebalo da ima sopstvenu baštu!

Deca treba da izgrade vezu s prirodom

Kako naši životi brzo uranjaju u nepoznato, možda ćemo se zapitati koje odgovore da pružimo svojoj deci kako bismo ih vodili kroz tako neizvesnu budućnost. Kako će oni živeti? Dok su gradovi prenaseljeni, a sela izumiru, deca širom sveta kolektivno se navikavaju da prirodu i sebe vide kao zasebne entitete. Pitamo se: kakva klima će ih dočekati? I pitanje koje se najčešće postavlja, da li će umeti da prežive?

Džungle od betona i loš kvalitet vazduha postaju naša svakodnevnica. Više voća i povrća dostupno je tokom cele godine u radnjama, što nas dovodi do toga da gubimo znanje o sezonskim kulturama. Poslednjih godina, deca provode sve više vremena unutra i pred ekranima; sve češća navika, naročito od pojave pandemije kovida-19 i prelaska na onlajn časove. Takva normalizacija mora imati protivtežu jer se svakog dana naša deca sve više otuđuju od prirode i, prirodno, od sebe samih. Mi moramo da stvorimo prilike koje će im omogućiti da razviju vezu s prirodom; onu u kojoj dete i priroda koegzistiraju, a ne onu u kojoj dete posmatra prirodu sa visine. Tako ćemo se postarati da se naša deca prilagode promenama a da istovremeno očuvaju prirodne vrednosti. Neophodno je da stvorimo svakodnevne uslove koji bi pomogli usavršavanju „mladih gorana“.

1. Koegzistencija

Briga o bašti je sjajan način da naučimo decu kako da koegzistiraju sa prirodom. Naš prvi korak ka sticanju poštovanja prema zemlji jeste da učimo od prirode, a ne da je eksploatišemo. Bašta može da nauči decu kako da vrate prirodi, a ne kako da uzmu od nje. Bašte uče decu tome da nije neophodno da napuste grad ili predgrađe kako bi bili u kontaktu s okruženjem. Održiv i zdrav život u gradu je moguć ako svesno stvaramo načine da priroda buja zajedno s našim izgrađenim okruženjem. Učenje dece da budu ekološki svesni pomaže im da ostanu prisebni. To ih uči samosvesti ličnog značaja kroz koegzistenciju sa prirodom, a ne dominaciju nad njom. Ovo pomaže deci da shvate da njihovo mesto i uloga u prirodi nisu superiorni.

2. Stvaranje pristupa prirodi

Klimatska kriza jasno stavlja do znanja da će naša deca naslediti problem koji neće moći da se reše do onog trenutka kad već budu bili dovoljno odrasli da razumeju i pokušaju nešto da urade po tom pitanju. Iako smo svi u opasnosti, klimatske promene nesrazmerno ugrožavaju decu čiji je društveni status nepovoljan. Ova deca često nemaju pristup prirodi, a gradska deca takođe osećaju ovaj nedostatak. Ono što možemo da uradimo je da kreiramo prirodna okruženja koja će biti inkorporirana u svakodnevni život i dostupna svima. Omogućavanje pristupa prirodi za ovu decu može da počne s njihovom vlastitom baštom.

Iako su korporacije velikim delom odgovorne za klimatske promene””i ponekad se čini kao da je situacija izmakla kontroli””i dalje možemo da smanjimo uznemirenost zbog klimatskih promena tako što ćemo učiti mlađe generacije o tome koliko je važna odgovornost pojedinca i koliko naš kolektivni uticaj može da bude velik. Kad ostvarimo ovu vezu sa zemljom, tad učimo i da umanjimo naše individualne uticaje i kako da ih unapredimo. Takođe, na taj način podižemo generaciju ekološki svesnih ljudi.

3. Građenje odnosa

Sjajno je uvrstiti prirodu u obrazovanje, držati više časova napolju i učiti u šumi, ali treba napraviti i korak dalje. Umesto da samo učimo decu o prirodi i vodimo ih u prirodu, potrebno je da naša deca uspostave emocionalan i odgovoran odnos sa prirodom. Treba da osete njen uticaj umesto da samo uče o tome. Pronalaženje načina da date deci priliku da budu u dodiru sa prirodom može da podrazumeva da im date prostora da zasade sopstvenu baštu. Čak i samo jedna biljka može da nauči dete puno odgovornosti, dok u isto vreme ojačava njegov odnos sa prirodom.

Bašta može da unese osećaj odgovornosti kod dece. I dok postoji mnogo načina da ih naučite o odgovornosti, roditelji se često okreću ljubimcima. U svakom slučaju, biljke, baš kao i ljubimci, žive su stvari koje zahtevaju vreme i pažnju kako bi preživele. Kao što je važno da naučite decu da brinu o životinjama i poštuju ih, biljkama je potrebna druga vrsta poštovanja. To poštovanje ne može se pronaći u nevinosti životinja, već u moći prirode. Poštovanje doma u kome živimo stvara bliskiju vezu s prirodom, što može smanjiti stres kod dece i naučiti kako da trezvenije pristupaju situacijama kasnije u životu. Zbližavanje s prirodom u mladosti može da pomogne deci da budu aktivnija napolju i da više brinu o svojoj ishrani od ranog uzrasta. Kada imate odnos sa prirodom, mogućnosti su neograničene.

Kako da pomognete vašem detetu da napravi baštu

1. Počnite sa jednom biljkom (bilo kojom) o kojoj će dete voditi računa. Sočnice ili kućne biljke su dobre za početnike.
2. Pređite na biljku koja cveta. Pustite ih da odaberu neku koja ih interesuje.
3. Nastavite da dodajete biljke bašti. Začinsko bilje je odličan izbor da je proširite.
4. Dodajte povrće ili voće – te biljke pomažu u poznavanju godišnjih doba i uče o ciklusu života.

Bašta pruža deci mogućnost da nauče puno toga o samoodrživosti. Znanje koje deca dobiju iz čuvanja svojih ličnih bašti može da olakša neizbežna pitanja o tome kako i da li će naša deca moći da žive u svetu koji se rapidno menja. Stvaranje odnosa sa prirodom ima pregršt prednosti, a za dete to sve može da počne jednom biljkom.

Iako nikada ne treba da teramo našu decu da na silu rade bilo koje od ovih aktivnosti, uvek treba da im pružamo priliku da se njima bave bez da pokušavamo da ih posramimo ako to ne urade. Ako nisu raspoložena za takve aktivnosti, onda počnite da ih obavljate sami. Ako im postanete uzor u pogledu baštovanstva, možete daleko da dogurate zajedno!

 

 

„Azbuka dobrih navika” predstavlja edukativni program Novak Аoković Fondacije namenjen deci predškolskog uzrasta, sa ciljem da im, kroz praktične primere i pokazne eksperimente, približi i proširi znanje o prirodi i prirodnim procesima. Kroz uspostavljanje bašti po principima organske proizvodnje u dvorištima vrtića, deca imaju priliku da uče o različitim vrstama biljaka, zemljištu, odnosu čoveka i prirode, i načinu na koji je neophodno da se odnosimo prema našem neposrednom okruženju kako bismo očuvali našu sredinu i iskoristili plodove koje nam daje na najbolji mogući način.

O autorki: Diana Randjelovic je umetnica koja se bavi pisanjem i dizajnom. Sa diplomom u oblasti pejzažne arhitekture, Diana se kroz pisanje i dizajn fokusira na memoriju rada, ljudi i mesta. Ona je tvorac onlajn zajednice mala mgzn koja se fokusira na brigu o srpskim ženama i ćerkama migranata.