,,Dođite da vam pokažem šta sve umem da napravim od lego kockica“, govori uz stidljiv osmeh šetogodišnji Mateja, dečak tužnih i toplih očiju. Skuplja se ostatak drugara oko Mateje i svi čekaju neko novo malo čudo koje on svakog dana proizvede.
Ovako je svakoga dana, Matejin talenat okupira pažnju ostale dece. Da li možete da poverujete da se on tek u vrtiću prvi put susreo sa kockama i prvog dana napravio brod? – kaže učiteljica Danijela.
Dok pravi svoje malo umetničko delo, onaj tužan pogled prerasta u radoznali i bezbrižan, kao da ništa drugo na svetu ne postoji.
Mama Milica ponosno gleda svoje troje dece, prisećajući se prvog dana kada je došla po Mateju u Školicu: ,,Nikada pre ga nisam videla tako srećnog, uzeo me je za ruku i poveo do ormara gde je vaspitačica stavila njegov brod kako bi stajao tu kao uspomena“. Danas, skoro godinu ipo dana nakon otvaranja, u Školicu života krenula je i njena trogodišnja ćerka Marijana. Milica ih svakodnevno sa bebom u rukama odvodi do Školice. Na naše pitanje, da li joj teško pada svakodnevno pešačenje, odgovora:
Verujte mi da ne, nažalost, mi nemamo mogućnosti da im priuštimo igračke i knjige sa kojima se igraju u Školici. Znate, mi živimo od poljoprivrede, a sa poljoprivredom nikad ne znate, da li će biti dobar rod ili ne. Njihov osmeh kada stignemo u Školicu i svakodnevna stečena saznanja koja i nama prenose zamene sav napor. Sa druge strane, da deo dana ne provode tamo, ja stvarno ne bih uspela da postignem sve što je potrebno oko kuće.
Osmesi na licima porodice Ilić i vidni napredak malog Mateje najbolje prikazuju zašto je važno ulagati u rani razvoj i obrazovanje dece. Svako dete u sebi krije malog genija, koji samo čeka šansu da se razvije i iskaže svoj puni potencijal.
Autori: Bojana Đurđević i Bojana Rangelov, NDF tim
