Deca koja od najranijeg uzrasta uče kako da ispoljavaju osećanja, pravilno ih identifikuju i razvijaju emocionalnu inteligenciju imaju daleko veće šanse da vode uspešan život na različitim poljima (u međuljudskim odnosima, zdravlju, karijeri). Mladi sa visokom emocionalnom inteligencijom imaju bolji uspeh u školi i donose dobre odluke u životu. U okruženju u kojem se emocije otvoreno ispoljavaju (prijateljskom, porodičnom) većina dece će slobodno pričati o svojim osećanjima i brže će razviti empatiju prema svojim vršnjacima i svetu uopšte. Ako ih naučite kako da upravljaju emocijama, naučili ste ih osnovnim veštinama potrebnim za uspeh u životu, pokazala su istraživanja.

Doktor Marc Brackett, direktor Yale centra za emocionalnu inteligenciju, razvio je RULER program. RULER je akronim koji se odnosi na prepoznavanje emocija u sebi i drugima, razumevanje uzroka i posledica emocija, adekvatno identifikovanje emocija, izražavanje emocija na odgovarajući način i efikasno regulisanje emocija.

Pokazalo se da ovaj program povećava emotivnu inteligenciju kod učenika, veštinu komuniciranja, produktivnost, performans u školi, liderske veštine i pažnju, uz smanjenje anksioznosti, depresije i slučajeva nasilja među učenicima. RULER stvara sveobuhvatno pozitivno okruženje za učenike i nastavnike, a evo i načina na koje možete pomoći svom detetu na putu razvoja ove veoma važne veštine.

Uvažite viđenje svog deteta

Čak i ako ne možete „uraditi ništa“ u vezi sa problemom svog deteta, solidarnost sa njim je veoma važna jer mu pomaže da izađe na kraj sa problemom. Ako vam se čini da se vaše dete uznemirilo previše, zapamtite da svi mi oslobađamo akumulirane negativne emocije onda kada nađemo sigurno utočište, a detetu su to roditelji.

Umesto da ih odbijete ili minimizirate njihovu važnost, prihvatite emocije svog deteta, inače ono može pomisliti da su određena osećanja sramna ili neprihvatljiva. Solidarisanje sa detetom, međutim, ne znači da se sa njime slažete; to samo znači da ste razumeli njegovo viđenje problema. Možda će morati da učini na kraju ono što vi smatrate da je najbolje za njega, ali ono ima pravo na svoje viđenje.

Neodobravanje detetovog straha ili besa neće zaustaviti ta osećanja u njemu, ali bi ga moglo naučiti da ih potisne. Nažalost, potisnuta osećanja ne nestaju, ona ostaju u čoveku dok traže izlaz. Zbog toga što nisu pod svesnom kontrolom, ova sećanja izlaze u potpuno pogrešnim situacijama i ispoljavaju se na potpuno pogrešan način (u vidu košmara ili nervoznog tika). Umesto toga, naučite dete da postoji čitav spektar osećanja koja su deo čoveka, ali da neke akcije u životu moraju biti ograničene.

Naučite dete da rešava probleme

Emocije su poruke. Naučite svoje dete da ih oseća i toleriše bez potrebe da deluje u skladu sa njima svaki put (naročito u afektu). A onda, ukoliko je potrebno, usmerite ih hladne glave na rešavanje problema.

Kada deca (a to važi i za odrasle) prihvate svoje emocije, one izgube svoju snagu i počnu da se rasipaju. Ovo ostavlja prostor za rešavanje problema. Ponekad deca to mogu učiniti sama, a ponekad im treba pomoć roditelja da bi došli do tog „stadijuma“. Ali oduprite se želji da njihov problem rešite vi, osim ako to od vas nisu tražili, u suprotnom – dete može pomisliti da nemate poverenja u njegovu sposobnost da samo rešava svoje probleme.

The post Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Ponekad je teško biti dete. Ali ni odraslima nije lako. Ponekad se svi mi, bez obzira da li smo veliki ili mali, suočavamo sa problemom koji nam deluje previše komplikovano i nerešivo. Ili nas muče razne druge situacije: posvađali smo se sa prijateljem, propustili smo da iskoristimo važnu šansu koja nam se ukazala, nismo na vreme završili sve poslove i obaveze ili smo doživeli neuspeh.

Život je prepun izazova, stresnih situacija i promena. Za dete od pet i čoveka od pedeset godina razočarenje ima isto značenje. Iz tog razloga, životnim poteškoćama neretko pristupamo sa manjom ili većom dozom straha koji je praćen nedostatkom vere u sebe i vlastite sposobnosti.

Ipak, da li znate da postoji bolji način da se izborite sa problemima i stresom? Da svako od nas može da nauči, počevši od najmlađih, kako da teške okolnosti prihvati svesno i dostojanstveno? Tada bi se naš svet sigurno promenio i postao bolje mesto za život. Umesto raspirivanja mržnje, sukoba i ratova, verujemo da je čovečanstvo sposobno da donosi razumne odluke i pokaže saosećanje i razumevanje. Potrebno nam je samo pravo sredstvo kako bismo došli do tog cilja. Šta bi se desilo ako bismo, osim praktičnog i teorijskog školskog obrazovanja, podstakli dečju emocionalnu inteligenciju? Rezultat takve kombinacije bio bi više nego izuzetan.

Kroz niz lekcija i radionica koje se realizuju u okviru redovnog školskog plana i programa, inovativni MindUp program nastoji upravo to da postigne: da nauči decu kako da prepoznaju i prihvate svoje emocije, a zatim svesno izaberu da na njih reaguju na adekvatan način, kao i da njihov mozak mudro bira konstruktivne reči i dela.

Postoje istraživanja koja su pokazala da MindUP program utiče na smanjenje vršnjačkog nasilja u školama. Deca koja su prošla kroz program svesnija su svojih emocija, bolje podnose stres i imaju pozitivnije i zdrave stavove o životu.

Želeli smo da se i deca u Srbiji upoznaju sa ovim programom i osete sve njegove benefite. Da otkriju kako da ostanu staložena, raspoložena, motivisana, fokusirana i sama dođu do rešenja u nekim složenim situacijama dok paralelno uče da čitaju, pišu i računaju. Zato smo kroz partnerstvo sa Hawn fondacijom iz Velike Britanije i u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije odlučili da započnemo implementaciju MindUP programa u školama i vrtićima širom naše zemlje.

U okviru evaluacije dosadašnje primene programa, pitali smo decu i roditelje u školama i vrtićima u Srbiji šta misle o MindUp programu:

Od sada svoj strah nosim u džepu od pantalona, a svoj mozak u glavi, koji mi pomaže da moj strah stane u moj mali džep – Andrej P., 5 godina

Nisam znala da je moja amigdala tako mala, i da mi je toliko osećanja dala, i da je uvek pala zbog ljubavi koja nije šala, ona mi je dala sreću zato što znam da ljutnju neću! – Jana S., 6 godina

Amigdala moja mala, bićeš moj prijatelj i ti si sada moj najbolji drug – Sara P., 5 godina

Ja sada umem da smirim svoju pažnju i to mi pomaže da na kompjuteru ne budem šest sati – Aleksandra A., 8 godina

Program mi se posebno dopada zato što nudi strategije umirivanja uma, koje su neophodne ne samo našoj deci nego i nama odraslima, imajući u vidu turbulentne promene u zadnje dve decenije kroz koje svi mi koji živimo u ovoj zemlji prolazimo, kako zbog ratova kroz koje smo prošli, tranzicije – Tanja Banjeglav, mama deteta.

Program je kreativan, jednostavan i upotrebljiv i dopada mi se jer je moje dete opuštenije, više fokusirano i bolje komuniciram sa njim od kada se u školi rade radionice. Sve pohvale i za Novaka, koji nam je doneo ovaj program u Srbiju. Očekujem samo najbolje od njega, što se i potvrdilo – Vesna Petrović, mama deteta.

Zato se nadamo se da ćemo u narednom periodu uspeti da proširimo implementaciju MindUp programa i obuhvatimo još veći broj škola i predškolskih ustanova širom Srbije. Želimo da svi mališani, bez obzira gde se nalaze, steknu potrebno samopouzdanje i motivaciju, pokažu razumevanje i saosećanje prema drugima, hrabro prate svoje snove, pronađu svoj put kroz uspone i padove, kao i da se smireno i osnaženo izbore sa ponekad prevelikim zahtevima i očekivanjima tokom života. Duboko udahnite, oslušnite šapat svog srca umesto da se prepustite buri emocija, i dozvolite da se neverovatna promena desi upravo sada.

The post MindUp program – put ka emocionalnoj stabilnosti i srećnijem životu appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Bez obzira na uzrast deteta, roditeljstvo predstavlja intenzivno emocionalno iskustvo. Sve mame i tate osećaju neizmerno zadovoljstvo dok se maze, igraju, smeju i istražuju sa svojim mališanom, istovremeno ga oduševljeno posmatrajući kako raste, razvija se i uči nove stvari. Ipak, biti roditelj sa sobom nosi i manje lepe trenutke ispunjene stresom, ljutnjom, nerviranjem i ogorčenošću – kada ne znate zašto beba plače i kako da je smirite, kada dete dođe sa potpuno iracionalnim zahtevima ili se stariji mališan grubo ophodi prema mlađem bratu ili sestri. Takve situacije prirodno izazivaju jake emocije koje je teško kontrolisati.

Ipak, u većini slučajeva ponašanje dece zbog kojeg bi roditelji „iskočili iz rođene kože“ nije iz zlih namera i smatra se normalnim delom odrastanja; ono je zapravo pokušaj mališana da se izbore sa komplikovanim i teškim osećanjima ili situacijama. Zato roditelji ne treba da se ljute, već da im pomognu i podrže ih kako bi se sa njima izborili. Drugim rečima, važno je da odrasli obrate pažnju na svoje emocije i kontrolišu ih, zato što naša reakcija u takvim trenucima duboko utiče na dečju sposobnost samoregulacije, samokontrole, i na opšte emocionalno zdravlje kasnije tokom života.

Copyright: lightwavemedia

Istraživanja pokazuju da onda kada roditelji reaguju burno, ishitreno i emocionalno intenzivno, uznemirenost deteta raste do krajnjih granica, kao i da bez obzira na prirodu problema, postoje objektivno male šanse da dođe do njegovog rešavanja. Zato vam predstavljamo tri strategije kako biste stekli emocionalnu samokontrolu i efikasno prevazišli stresne situacije.

1. Zavladajte svojim emocijama

Nema dobrih i loših emocija. Od načina na koji ih proživljavamo, ispoljavamo i kontrolišemo zavisi da li će one postati korisne ili štetne. Onda kada prestanemo da presuđujemo svojim osećanjima, postajemo otvoreniji da ih realno sagledamo i ovladamo njima, što predstavlja prvi korak ka kontrolisanju i izražavanju emocija na konstruktivan način. Važno je da prepoznamo svoje okidače. Nije fer očekivati od deteta da se izbori sa našim emotivnim nasleđem.

Retki su roditelji koji se ne bi osetili postiđeno, a ubrzo zatim ljuto i ogorčeno zato što se njihov mališan na nekom od porodičnih okupljanja naljutio jer nije dobio prvo parče torte. Sa druge strane, njegova ljupka rođaka nesebično pomaže da se iseče kolač i za sebe uzima poslednje preostalo parče, što izaziva oduševljenje svih prisutnih.
Osluškivanje i kontrolisanje vlastitih emocija omogućava roditeljima na donesu svesnu odluku o tome kako da na najbolji način postupe u takvim situacijama umesto da impulsivno reaguju. U ovom slučaju to bi značilo udahnuti duboko nekoliko puta, a onda smireno reći detetu da razumete da je razočarano, ali da je nemoguće da u svemu uvek bude prvo, kao i da to ne treba da ga brine. Tako biste mu preneli poruku da imate poverenja u njegovu sposobnost da se izbori sa situacijom. Iako je teško ostati smiren, benefiti tog podviga su brojni i dalekosežni. Tako, pre svega, ostajete povezani sa detetom umesto da uvećate njegovu uznemirenost nakon što je doživelo emotivni razlaz sa vama. Ono oseća da je shvaćeno a ne posramljeno, što ga čini otvorenijim da prihvati postavljene granice ponašanja. Osim toga, vaša smirena reakcija umanjuje hormon stresa u dečjem mozgu, što omogućava da se i ono samo lakše smiri. Ukoliko uspete da ostanete smireni, takođe ćete se kasnije manje kajati zbog toga što ste izgubili kontrolu i ređe ćete odlaziti na spavanje nošeni mišlju da je sve što se učinili tog dana bilo da vičete na dete i rastužite ga.

Copyright: Potstock

2. Uradite nešto potpuno neočekivano

Kada pomislite da će vam svaka koščica u telu eksplodirati zbog preteranog zahteva ili iritantnog ponašanja vašeg deteta, možda je u tom slučaju najbolje da ga snažno zagrlite ili uradite nešto pomalo besmisleno. Tako možete da umanjite stres i tenziju u datoj situaciji, dok vaš potpuno neočekivan postupak može da stavi tačku na neželjeno ponašanje mališana. To nikako ne znači da ste se prepustili ili da ga tešite. Ukoliko vam on kaže da vas više ne voli zato što ne želite da ga pustite da se igra još pet minuta, pokušajte da preusmerite njegovu pažnju na nešto drugo. Priđite mu i snažno ga zagrlite uz reči: „Čini mi se da bi nam sad oboma dobro došao jedan veliki zagrljaj“. Time mu pokazujete da znate da pati i saosećate sa njim. Ipak, stavite mu do znanja da o vašoj odluci ne može da se pregovara, tako što mu ne dajete tih dodatnih pet minuta za igru niti mu olakšavate da ne mora da prihvati granicu koja mu se ne sviđa. Iznenadićete se koliko takav stav može da promeni situaciju – učiniti nešto potpuno suprotno od onoga što dete očekuje kada testira našu reakciju. Ili nemojte da zagrizete njegov „mamac“ već pustite neku muziku i počnite da igrate na smešan način. Pozovite ga da vam se pridruži. Ovakva strategija može da bude veoma efikasna i da vas ujedno, kao i dete, oslobodi stresa.

Copyright: Yuganov Konstantin

3. Dajte sebi oduška

Kada vam je teško da ostanete smireni u prisustvu deteta, iskoristite tajm-aut kako biste se smirili, i nakon što ste se uverili da je dete bezbedno, izađite iz sobe na minut ili dva. Pre nego što napustite prostoriju neka mališan zna da vam je potrebno malo vremena kako biste razmislili o rešenju problema. Ovakva metoda često se pokaže delotvornom jer tih par minuta mogu da zaustave dete u njegovim namerama. To vam takođe omogućava da se bez prisustva mališana suočite sa negativnim, intenzivnim emocijama koje ovakve situacije često izazivaju. Navedena strategija služi i kao dobar primer vašem mališanu kako da se izbori sa jakim emocijama – što je upravo ono čemu pokušavate da ga naučite. Na ovaj način možete da izađete iz reaktivnog stanja i dobijete vremena da razmislite o tome šta znači ponašanje vašeg deteta i kakve pouke i zaključke želite da izvuče iz takvog iskustva. Vrlo je verovatno da ćete doći do rešenja koje postavlja granice ili usmerava dečje ponašanje dok ga u isto vreme ne obeshrabruje.

Ovakva strategija posebno je efikasna ukoliko je primenjuju oba roditelja, pogotovo ukoliko postoji razmimoilaženje oko toga kako reagovati na ponašanje mališana. Tako mu šaljete jasnu poruku, osim oblikovanja samokontrole, da timski radite na tome da mu pomognete da nauči da se izbori sa intenzivnim, negativnim emocijama.

Copyright: KonstantinChristian

Počnite da donosite bolje odluke

Cilj roditelja sigurno je da ostanu smireni u stresnim situacijama. Navedeni saveti mogu da doprinesu pronalaženju najboljeg načina na koji negativne emocije mogu da se ostave po strani. Konačno, sve se svodi na razumevanje toga zašto je važno ostati fokusiran i smiren. Dozvoliti najmlađima da vas izvedu iz takta znači da gubite kontrolu. Kako biste je povratili, uvek je poželjno da sebi date malo oduška i porazmislite o situaciji. Odraslima obično pomaže da u sebi izbroje do deset, nekoliko puta duboko udahnu, opuste se, smire i uspostave kontrolu. Na taj način roditelji mogu racionalnije da razmišljaju i donesu bolje odluke pred decom.

The post Emocionalna samokontrola – ključ pozitivnog, uspešnog roditeljstva appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Ona usvajaju različite veštine: kako da saslušaju druge, reše i prevaziđu konfliktne situacije na konstruktivan način, razviju i pokažu saosećanje i empatiju za druge, i poštuju različitosti. Deca zapravo uče kako da jednog dana uspostave i očuvaju mir u svojim zemljama i zajednicama, što je jedan od ključnih preduslova za pravilan rast i razvoj najmlađih.

Sa druge strane, svake godine 500 miliona do čak 1,5 milijardi mališana širom sveta izloženo je nekom obliku nasilja. Osim toga, veliki broj dece, poput izbeglica iz Sirije, od samog rođenja živi u zonama sukoba i ne zna šta je mir. Rat se negativno odražava na brojne aspekte njihovog razvoja, ugrožava opstanak, i onemogućava rodnu ravnopravnost, smanjenje siromaštva i pristup obrazovanju.

Iz toga razloga mnoge svetske ogranizacije poput UNESCO i UNICEF pokrenule su različite inicijative i programe u cilju promovisanja kulture mira i nenasilja kroz obrazovanje i osnaživanje dece i mladih na globalnom i regionalnom nivou. Ipak, mir se ne definiše samo kao odsustvo rata i nasilja. On takođe uključuje aktivno zalaganje za harmoničan život među ljudima sa akcentom na razvoj efikasne infrastrukture za održivost socijalne pravde, zdravlja nacije i ekonomskog napretka.

Copyright: Monkey Business Images

Izgradnja mira tema je koja postaje sve više zastupljena kada se govori o obrazovanju i ranom detinjstvu. Dok rano obrazovanje priprema decu za školske obaveze i izazove i postavlja temelj za učenje tokom čitavog života, edukacija dece o miru u ranom uzrastu od izuzetnog je značaja. U prvih nekoliko godina života dečji mozak se najbrže razvija. Osim toga, to je period kada se formiraju navike, uočavaju različitosti među ljudima i grade čvrste društvene veze kroz svakodnevnu interakciju u okviru porodice i neposrednog okruženja. Uloga programa ranog razvoja može da bude ključna u promovisanju veština koje omogućavaju mališanima da postanu akteri promena za izgradnju mira u njihovim zajednicama. Postoje dokazi da uključivanje obrazovanja za mir u rano obrazovanje pozitivno utiče na dečji socio-emocionalni razvoj i smanjenje bihevioralnih problema kasnije u životu. Kao rezultat dobro osmišljenih programa, deca se rado igraju sa vršnjacima koji su drugačije rase, boje kože, nacionalnosti i etničkog porekla, i saosećaju sa onima koji su isključeni iz društva.

Istraživanja pokazuju da se temelji zdrave društvene interakcije – empatija, saosećanje, prihvatanje, druželjubivost, kao i sposobnost kontrolisanja emocija i sprečavanja impulsivnog ponašanja – razvijaju u ranom detinjstvu. Ovakve osobine predstavljaju ključne aspekte obrazovanja za mir. Iz tog razloga, svaki pokušaj da se promeni način razmišljanja koji vrši podelu među ljudima, kao i nasilno ponašanje, mora da započne što pre, u ranom uzrastu.

Kako sport može da doprinese uspostavljanju mira

Često smo nesvesni posledica koje rat ostavlja na civile, bilo da se radi o deci ili odraslima koji ostaju zarobljeni u epicentru sukoba, koji ugrožava njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Nije lako izboriti se sa takvim negativnim i teškim iskustvima. Ljudi koji su u tome uspeli ulivaju nadu i inspirišu druge da nastave da se bore ne samo kako bi prevazišli sopstvene nedaće već i podržali građenje mirnije budućnosti za generacije koje dolaze. Jedan od njih je Novak Đoković, najbolji teniser sveta, čije je detinjstvo obeležio život u neizvesnosti u Srbiji narušenoj višegodišnjim sukobima i bombardovanjem. Nažalost, mnogi mališani širom sveta i dalje žive u nasilnoj i okrutnoj realnosti.

Novak visiting School of Life in Sirca

„U sportu nije važno pobediti već biti deo nečega bitnog i velikog“ – Novak Đoković

Uprkos odrastanju u ratom razorenoj zemlji, Novakova sposobnost da se suoči sa teškim životnim situacijama i ostvari svoje snove govori o neverovatnoj snazi sporta. Sport nam pruža priliku da preusmerimo svoju energiju i emocije na aktivnosti koje su pozitivne i korisne. Sport nas ne deli već spaja, i uči važnim lekcijama kao što su fer-plej, poštovanje protivnika, timski rad, poverenje i tolerancija. On takođe doprinosi osećaju pripadnosti i blagostanja, ponovnoj integraciji traumatizovane populacije, rušenju predrasuda i pomirenju zaraćenih nacija i grupa.

Edukacija dece o miru

Edukacija dece o miru ne pomaže samo najmlađima koji bili svedoci rata i žrtve nasilja da prevaziđu takva štetna i poražavajuća iskustva, već takođe doprinosi stvaranju sveta u kojem ljudi nikada neće spoznati šta je rat. To je upravo jedan od ciljeva za koje se zalaže Novak Đoković fondacija. Naglasak na školici mira zasniva se na činjenici da su mir i obrazovanje neodvojivi aspekti moderne civilizacije. Nijedna civilizacija nije istinski napredna bez obrazovanja i nijedan obrazovni sistem nije istinski civilizovan ukoliko nije utemeljen na univerzalnim principima mira.

Nerealna su očekivanja da se deca koja su čitav život provela u zonama sukoba, strahujući za svoje živote i živote svojih porodica, razviju u psihički zdrave i produktivne članove društva. Detinjstvo obuhvata period celokupnog mentalnog razvoja i zato je važno da se najmlađima obezbedi sigurno i bezbedno okruženje u kojem će učiti o vrednostima i principima mira u ranom uzrastu.

Copyright: Alena Ozerova

Novak Ðoković fondacija nastoji da podstakne implementaciju programa ranog razvoja i obrazovanja koji su namenjeni mališanima u zonama sukoba i ratom razorenim zemljama, imajući punu svest o tome kako takva negativna iskustva mogu da se odraze na dečji um, koji se razvija. Cilj je ne samo omogućiti mališanima normalno i srećno detinjstvo već i usmeriti njihovo znanje ka miru umesto nasilju.

Deca koja razumeju značaj uspostavljanja mira u društvu narušenom sukobima i koja znaju da ga cene, biće motivisana da kao odrasli pojedinci aktivno rade na tome da se nasilje i rat u potpunosti iskorene čak i u najudaljenijim krajevima sveta, umesto da se nađu u začaranom krugu siromaštva, patnje i poraza civilizacija i nacija.

The post Značaj uključivanja školice mira u rano obrazovanje dece appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Deci je neophodno samopouzdanje. Bilo da kreću u novi vrtić i školu ili uče da voze bicikl, mališani se suočavaju sa dosta neistražene teritorije. Prirodno, roditelji žele da usade svojoj deci stav „možeš ti to“, kako bi se hrabro nosila sa novim izazovima i vremenom počela da veruju u sebe. Najbolji način da pomognete mališanima da izgrade svoje samopouzdanje jeste da im pokažete da ste ponosni na njih i radujete se njihovim uspesima.

Copyright: KonstantinChristian

Sledi nekoliko opštih smernica koje roditelji mogu da slede kako bi podstakli dete da stvori pozitivnu sliku o sebi:

1.  Pohvalite njihov trud bez obzira na krajnji ishod

Preporuka psihologa Karla Pikharda je da mališanima pokažete da cenite njihov trud. Bilo da je vaše dete uspelo da protivničkom igraču preotme loptu dok igraju košarku ili ne, važno je da ga uvek bodrite i pozdravite njegovo zalaganje na terenu. Deca ne treba da oklevaju da nastave da se trude, bez obzira na krajnji rezultat. U suprotnom, počeće da se plaše neuspeha, smatrajući da će tako razočarati one koji su u njih verovali.

2.  Motivišite dete da dalje razvija svoje sposobnosti

Bilo da vaš mališan želi da svira klavir ili postiže golove, podstaknite ga da svakodnevno vežba ili trenira. Po rečima psihologa, trening uvek podrazumeva ulaganje truda u pozitivna očekivanja da će napredak uslediti u nekom trenutku u budućnosti. Ipak, važno je da roditelji ne vrše preveliki pritisak na decu kako bi se njihova očekivanja ostvarila.

3.  Omogućite im da nauče da sami rešavaju problem

Ohrabrite i podržite mališane dok nastoje da ispune težak ili komplikovan zadatak. Omogućite im da pokušaju da reše problem na svoj način umesto da ste vi ti koji pronalaze rešenje. Pikhard navodi da kada roditelji pomažu deci da reše neki problem, to može da ugrozi njihovo samopouzdanje. Na taj način mališan će teško moći da razvije veštine rešavanja problema i izgradi poverenje u svoje sposobnosti kada roditelji sve rade umesto njega.

4.  Podstaknite decu da postavljaju pitanja

Nekada deluje zamorno kada mališani počnu da postavljaju bezbroj pitanja. Ipak, deci treba omogućiti da pitaju sve što žele, pošto im to pomaže da prošire svoje znanje i dobiju nove informacije. Britanski Gardijan prenosi da su deca koja postavljaju pitanja iz radoznalosti u prednosti u odnosu na ostale vršnjake jer uče više i brže zahvaljujući informacijama koje im pruža nastavnik.

5. Povećajte dečje odgovornosti stavljajući ih pred nove izazove

Izgradite samopouzdanje mališana tako što ćete im pokazati da ne postoje nedostižni ciljevi i da sve što su do sada postigli vodi ka ostvarenju nekog većeg cilja. Na primer, kada je dete spremno, roditelji mogu da ga nauče da vozi bicikl bez pomoćnih točkića. Dečje samopouzdanje će se automatski povećati jer znaju da su preuzimanjem veće odgovornosti uspeli nešto da postignu i neće se plašiti da se upuste u nove izazove.

6.  Izbegnite kritike

Nema ničega lošeg u tome da mališane s vremena na vreme posavetujete ili im date korisne sugestije. Ipak, izbegnite kritiku po svaku cenu. Deca će se tako obeshrabriti da probaju nove stvari i izgubiće sigurnost u sebe.

7.  Podstaknite ih da uče na greškama

Prema greškama se odnosite kao prema prilikama da iz njih nešto nauče i izvuku pouke kako ih ubuduće ne bi ponavljali. Po rečima Pikharda, učenje na greškama gradi samopouzdanje i pokazuje mališanima da ne treba da se plaše neuspeha. Kada je deci dozvoljeno da pogreše, ona će znati kako da pristupe situaciji sledeći put, na osnovu saveta roditelja i razumevanja šta su prethodno loše uradili.

8.  Izložite decu novim iskustvima

Otvaranje vrata za nova iskustva pomaže mališanima da uvide da su, bez obzira na težinu situacije i potencijalnu nespemnost u datom trenutku, u stanju da je prevaziđu i nauče nešto novo što im može biti od koristi u budućnosti.

9.  Budite dobar uzor

Dajte dobar lični primer svojoj deci i posavetujte ih kako da razmišljaju, komuniciraju i postupaju. Mališani će imati više poverenja u svoje sposobnosti dok posmatraju uspeh svojih roditelja. Ovo takođe obuhvata volju za učenjem. Kada deca vide da se njihovi roditelji sami raduju učenju novih stvari, ponašaće se na isti način.

10.   Naučite ih da žive sa porazima

Život je prepun izazova i svako dete će u nekom trenutku morati da nauči da živi sa razočaranjima. Za roditelje je važno da nauče svoje mališane da su porazi sastavni deo svakog puta ka uspehu, kao i da takva negativna iskustva razvijaju njihovu psihološku otpornost.

11.  Pohvalite hrabrost za prihvatanje izazova

Važno je da pozdravite odluku mališana da preuzmu inicijativu i probaju nešto novo. Bilo da žele da odu na svoju prvu vožnju rolerkosterom ili nauče neki strani jezik, podrška je uvek dobrodošla prilikom suočavanja sa novim izazovima.

The post Kako da razvijete dečje samopouzdanje appeared first on Novak Djokovic Foundation.

U savremenom svetu potreba da se pronađu uspešni lideri je sve veća, bilo da se radi o državi koja se nalazi na pragu recesije, kompaniji koja se bori da ostvari profit ili fudbalskom timu koji konstantno gubi važne utakmice u nacionalnom šampionatu. Kakvi su ljudi za kojima konstantno tragaju članovi političkih partija, menadžeri i treneri? Koje osobine krase velike lidere, koje ne možemo rečima da opišemo a ipak ih odmah prepoznajemo čim ih vidimo? Odakle potiče njihova moć da nas inspirišu i probude ono najbolje u nama? Suština je u tome da veliki lideri pokreću emocije i pronalaze delotvorne načine da shvate i unaprede upravljanje sopstvenim i tuđim osećanjima.

Tokom poslednje dve decenije mnogi psiholozi su krenuli u misiju da izmere takozvane neopipljive ljudske kvalitete i istraže načine na koje može da se podstakne razvoj ovih do tada neidentifikovanih a ipak ključnih veština kod dece kao lidera budućnosti. Rezultati višegodišnjih istraživanja iznedrili su koncept poznat kao emocionalna inteligencija (EQ) – koeficijent koji u velikoj meri utiče na budući uspeh i efikasno liderstvo. Osim toga, takva istraživanja proizvela su mnoge značajne tehnike koje pomažu roditeljima da povećaju EQ svoje dece u ranom uzrastu.

Copyright: KonstantinChristian

Emocionalna inteligencija se definiše kao sposobnost prepoznavanja, shvatanja i upravljanja vlastitim i tuđim emocijama.

Ona se odnosi na čitav niz specifičnih sposobnosti kao što su:

• sposobnost razumevanja sebe samog,
• sposobnost emocionalne samokontrole, samouverenost,
• sposobnost korišćenja emocija za izražavanje misli, osetljivost na probleme i potrebe drugih,
• sposobnost razumevanja osećanja drugih ljudi,
• veština rešavanja međuličnih sukoba,
• sposobnost uspostavljanja skladnih prijateljskih odnosa,
• sposobnost rukovođenja grupom.

Jednostavno rečeno, osobe sa visokom EQ imaju veću samosvest i samopouzdanje. Takvi ljudi razumeju da velika postignuća u poslovnom svetu i životu uopšte obično nisu samo uspeh pojedinca već rezultat napornog rada velikog broja ljudi. Uz sposobnost da upravljaju sopstvenim emocijama i impulsima, oni shvataju kako ostali članovi njihovog tima reaguju i kako se osećaju. EQ je jedan od glavnih pokretača uspeha na liderskim pozicijama. TalentSmart, kompanija koja pruža edukativne materijale i kurseve o tome kako razviti emocionalnu inteligenciju, sprovela je studiju u kojoj je testirano više od milion ljudi. Studija je otkrila da je EQ odgovoran za 58% obavljanja liderske funkcije. Takođe, među rezultatima istraživanja stoji i podatak da 90% vrhunskih lidera imaju visok koeficijent emocionalne inteligencije i u proseku ostvaruju 29.000 dolara profita više na godišnjem nivou od svojih kolega sa niskim EQ.

Copyright: Andrii Oleksiienko

Emocionalna inteligencija je to „nešto“ u svakom od nas, neopipljivo; ona utiče na to kako kontrolišemo svoje ponašanje, rešavamo konfliktne situacije u međuljudskim odnosima i donosimo odluke koje daju pozitivne rezultate. Većina ljudi posvećuje malo pažnje razvoju svog EQ, koji takođe nije na listi prioriteta mnogih roditelja kada su njihova deca u pitanju. Tako je TalentSmat istraživanje pokazalo da je samo 36% ispitanika znalo tačno da identifikuje svoje emocije u trenutku kada su ih osetili.

Najbolji način da se emocionalna inteligencija razvije kod dece jeste da je roditelji oblikuju od najranijeg uzrasta mališana. Deca uče emocionalnu inteligenciju od roditelja. Posmatrajući vas svakodnevno, ona kao sunđer upijaju vaš model ponašanja. Deca posebno uočavaju vaš stav prema emocijama, kako reagujete na jake emocije kao što su stres i ljutnja, ali i kako se odnosite prema njihovim osećanjima.

5 korisnih tehnika koje roditeljima mogu da pomognu da razviju EQ svoje dece

Sledi pet korisnih tehnika koje roditeljima mogu da pomognu da razviju emocionalnu inteligenciju svoje dece i pripreme ih da postanu veliki lideri:

1. Ne hvalite previše individualna postignuća: Deci su pohvale potrebne kako bi izgradila osećaj samopouzdanja. Ipak, prevelika pažnja koja se posvećuje individualnom uspehu ne uči mališane da za konstruktivne napretke u svetu nije zaslužan samo pojedinac već da su oni rezultat timskog napornog rada i truda. Preveliko isticanje individulnog uspeha deteta dovodi do toga da ono ne shvata da su najbolji lideri okruženi kvalitetnim saradnicima jer znaju da ne mogu sami da dođu do željenog trijumfa.
2. Pokažite im da smo svi samo ljudi: Roditelji žele da budu najbolji mogući uzor svojoj deci. Ipak, važno je da pokažu mališanima i svoju nesavršenu stranu. Deca treba da vide i trenutak kada su njihovi roditelji ranjivi i da znaju da njihovi idoli takođe mogu nekada da pogreše. Ukoliko slabosti roditelja ostanu skrivene, dete može da razvije intenzivan osećaj krivice zbog svakog neuspeha, sa pogrešnim shvatanjem da jedino ono čini greške.
3. Dozvolite deci da iskuse rizik i neuspeh: U stvarnom svetu put ka uspehu popločan je neuspehom. Zato roditelji koji pokušavaju da zaštite decu od neuspeha kako bi izgradili njihovo samopouzdanje tako ne uče mališane kako da se nose sa porazima i preuzmu određene rizike kako bi postali uspešni lideri. Lider ne može da preuzme odgovarajuće rizike dok ne iskusi gorak ukus neuspeha kada sve rizikuje ali ne ostvari svoj cilj. Zato su najbolji lideri upravo oni ljudi koji ne očajavaju zbog razočarenja, već uče na svojim greškama i nestrpljivi su da pokušaju ispočetka.
4. Neka vaša dela budu odraz vaših reči: Autentični lideri nisu savršeni, ali zadobijaju poverenje ljudi zato što se ponašaju u skladu sa onim što govore. Vaše dete takođe lako može da razvije ovu osobinu, ali samo ako vidi da se vi tako ponašate. Osim toga, učeći da uvek ispune stvari koje su obećala, deca razvijaju jak osećaj odgovornosti, što je jedan od najvažnijih kvaliteta u životu, bez obzira da li će se u budućnosti naći u ulozi lidera ili članova tima.
5. Naučite ih da odlože radovanje uspehu: Veličina uspešnih lidera ogleda se u sposobnosti da odlože radovanje inicijalnom uspehu i nastave da rade kako bi ostvarili još veće i važnije ciljeve. Podstaknite decu da razviju takav vid strpljenja kako bi naučila da uživaju u plodovima dugotrajnog napornog rada i truda.

Copyright: William Perugini

Kada decu naučite veštinama kako da kontrolišu svoje emocije i ophode se prema drugima na pozitivan način, dali ste im sve što im je potrebno kako bi postali veliki lideri. Takva deca odrastaju u ljude koji su strastveno posvećeni kolektivnim ciljevima, imaju razumevanja za ostale članove tima i smireno pristupaju prevazilaženju prepreka sa kojima se suočavaju.

The post Kako da podstaknete razvoj emocionalne inteligencije kod dece appeared first on Novak Djokovic Foundation.