Želela bih da sa vama podelim svoje utiske o izuzetnoj inicijativi pod nazivom „Porodični saradnik“. Reč je o pilot-projektu koji je pokrenut 2013. godine kroz saradnju UNICEF-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije i Novak Đoković fondacije, koja je obezbedila početna sredstva za njegovu implementaciju u četiri grada u Srbiji: Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu.
Pre svega krenula bih od toga zašto sam toliko lično doživela ovaj projekat. Zbog čega mi se neretko oči ispune suzama dok čitam o porodicama kojima je „Porodični saradnik“ pomogao.
Iz njihovih priča provejava isti strah od neizvesnosti koji sam kao dete osetila. Vraćam se u prošlost i taj stari parališući stisak nesigurnosti opet pokreće bezbroj pitanja: „Gde će sada biti naš dom? Kako ćemo da se prehranimo? Kada ćemo da se vratimo u školu?“ U mojim sećanjima i dalje su ta dečja pitanja. Danas, kada sam i sama majka i na njih gledam iz ugla odraslih, njihova težina klistališe se na drugačiji način. Pitam se kako se moja mama nosila sa tim. Slobodna posle višegodišnje torture i zlostavljanja, a istovremeno sprečena da tu slobodu oseti – bez posla, krova nad glavom, u starom automobilu sa troje dece šćućurene uz nju. Previše uplašeni, dočekali smo kraj nadmoćne okrutnosti života koji smo nekada živeli.
Cele te godine smo plakali.
Malo je reći da nam je pomoć bila potrebna. Ipak, nekim čudom – jer okruženi sumornom neizvesnošću, u odsustvu svake nade, imate osećaj kao da se zaista dogodilo čudo – ta pomoć je stigla u pravom trenutku. Opipljiva pomoć koja je nadrasla poglede sažaljenja i nelagodnosti pred našom nesrećom, demonstrirana na praktičan način: Siguran i udoban smeštaj. Redovni obroci. Dobar i stabilan posao za našu mamu. Mnoštvo novih mogućnosti koje su nam na raspolaganju. Uz to je došlo i olakšanje znati da nismo sami. Da iako nam je danas teško, ima ljudi koji žele da nam pomognu da se radujemo boljem sutra. To je bilo naše čudo.
Copyright: George Rudy
Kada sam prvi put čula za „Porodičnog saradnika“ i saznala da je cilj projekta da osnaži ranjive porodice koje prolaze kroz teške trenutke i pruži im podršku i pomoć koja je prilagođena posebnim potrebama svake od njih, odmah sam prepoznala ogroman značaj i potencijal takve misije.
Program je usmeren na prevenciju izmeštanja dece iz bioloških porodica, pružanje podrške povratku deteta u porodicu iz institucija ili hraniteljskih porodica, osnaživanje roditelja kroz sticanje novih znanja i veština u oblasti roditeljstva, životnih veština, partnerskih i drugih odnosa. U periodu od 2000. do 2013. godine broj dece u Srbiji koja su smeštena u institucije dostigao je 42%. Novak Đoković fondacija, kao humanitarna organizacija koja dobro zna da nijedna ustanova ne može da zameni porodicu i da samo u okviru porodice dete može da oseti bezgraničnu ljubav i sigurnost, odlučno je pružila punu podršku ovom inovativnom i strateški važnom projektu.
Pravu snagu ove nove usluge u sistemu socijalne zaštite čine oni koji je sprovode na terenu – porodični saradnici, koji kroz neposredan i prijateljski pristup postepeno grade odnos zasnovan na međusobnom poverenju sa porodicama koje su im dodeljene. Pažljivo su birani porodični saradnici koji imaju potrebne veštine, dok kroz projekat dobijaju i dodatnu obuku od strane stručnjaka za socijalnu zaštitu i njihovih saradnika. Oni su posvećeni unapređenju kvaliteta života porodica koje su se našle pred životnim izazovima, kao što su ekstremno siromaštvo, problemi sa mentalnim zdravljem, samohrani roditelji, što može da dovede do njihovog razdvajanja od dece i smeštanja mališana u institucije. Njihov zadatak je da porodice ojačaju kako bi spremno i konstruktivno mogle da odgovore na takve izazove. Da deca ostanu uz roditelje, a da se roditeljima pomogne da obezbede deci sve što im je potrebno da rastu u toplom, bezbednom okruženju u kome imaju stabilnost i podršku. Porodice – korisnike usluge – upućuju Centri za socijalni rad kako bi se osiguralo da oni kojima je ova usluga najpotrebnija mogu do nje da dođu.
Postignuti su izvanredni rezultati; u prvih deset meseci od pokretanja pilot-projekta, u julu 2014. godine, program je pomogao 325 porodica.
545 odraslih i 791 dečaka i devojčica.
1.336 života promenjeno je nabolje. Života ljudi koji su deo našeg društva.
Copyright: oneinchpunch
Jedna mama, koja je zajedno sa svojom porodicom prošla kroz program, upitana šta bi rekla drugim roditeljima koji se suočavaju sa problemima odgovorila je: Poručila bih im da otvore vrata svojih domova porodičnim saradnicima, jer oni imaju samo jedan cilj: da ih saslušaju, potpuno im se posvete i pomognu im da prevaziđu sve poteškoće. Zahvaljujući našem porodičnom saradniku danas hrabro koračam kroz život.
Njene reči iznova izazivaju suze. Na njenom mestu mogla je da bude i moja majka. Te reči govore o tome da ju je neko video, nemoćnu da stoji kao da joj je istrgnuto tlo pod nogama. Taj neko joj je prišao, pružio joj ruku, uspravio je i pomogao joj da povrati veru u sebe i svoje sposobnosti. Ulio joj je potrebnu snagu da brine o sebi i onima koje voli dostojanstveno i ponosno. Da kao nekada zajedno sa svojom porodicom slavi rođendane i uživa u mnogim drugim radostima života.
Lepo je da pomažemo jedni drugima. A i te kako važno.
