Mislili smo da će roditelji biti umorni i da se neće aktivno uključivati, jer je već bilo predveče i svi su dolazili direktno sa posla. Međutim, odmah su nas razuverili! Dočekao nas je žamor radosnih roditelja koji su „sa vrata“ prepričavali šta im se dogodilo nakon prethodne radionice i kako su već uspeli da primene neke savete. Radionica se održavala u predškolskoj ustanovi „Pionir“ i vodili su je naša Smiljana Grujić i facilitator Marko Radivojević.

Ovog puta su obrađivali temu neprihvatljivog ponašanja dece i kako roditelji mogu tada da postupe. Na početku su svi odgovarali na pitanje šta je za njih neprihvatljivo ponašanje deteta. Roditelji su navodili primere sa kojima su se svi barem jednom susreli: kada deca uporedo pričaju sa roditeljima, kada žele nešto da im se kupi pa toliko insistiraju da su skloni da prave teatar u samoposluzi tako što se valjaju i traže da to roditelji urade odmah, kada se krevelje da bi privukli pažnju ili kada se prave da ne čuju i ne odazivaju se na naše pozive.  Na sve strane je moglo da se čuje:

„Jao, to i mene nervira!“

„I meni se to desilo?“

„A šta si ti tada uradio?“

A onda ih je Smiljana pitala šta u takvim trenucima oni urade ili kažu.

Tada se još jednom pokazalo da program „Podrška, ne perfekcija“ nije samo prilika za roditelje da dobiju neke preporuke. Već i prostor gde roditelji mogu da iskažu svoja osećanja.

Iskren odgovor jedne mame je sve raznežio:

„Pa ja šta ću! Ako nakon opominjanja dete i dalje neće da se smiri, ja moram da povisim ton iako znam da ne treba. Onda se odmah pokajem. Uveče se požalim suprugu kako sam prekršila svoje obećanje da neću vikati na dete“. Odmah ju je sačekao aplauz za podeljeno iskustvo i reči razumevanje drugih roditelja da i oni u nekim situacijama slično postupaju.

Smiljana Grujič, koordinatorka programa “Podrška, ne perfekcija” i facilitator Marko Radivojević su vodili radionicu koja je održana u Jagodini.

Nakon toga su Smiljana i Marko sa roditeljima razmatrali još neke strategije kako se može reagovati u tim situacijama. Roditelji su tada najčešće obuzeti ljutnjom. Zato je potrebno da prvo pronađu mir u sebi kako bi mogli uspešno smiriti dete. Tek posle mogu sa strpljenjem da priđu detetu, saslušaju njegove potrebe i ukažu na to šta i roditelj želi i zašto je to dobro za dete.

Ono što je ključno jeste da se roditelji nisu osećali kao da ih Smiljana i Marko podučavaju ili ističu njihove greške. Samo su bili podstaknuti da promišljaju o nekim drugim načinima reagovanja i da izaberu ono što njima odgovara.

Radionici je prisusustvovala i najmlađa učesnica do tada – tromesečna beba Katarina! Ona je u zagrljaju sa svojom mamom Tamarom sve vreme bila sa nama. Tamaru je oduševilo što se ovakav vid radionica održava u malom gradu poput Jagodine. Iako Tamara ima još i troje starije dece i dosta roditeljskog iskustva, smatra da edukacije nikada nije na odmet. Pogotovo kada se radi o deci.

„Na neki način naša cela porodica učestvuje u ovom programu! Suprug i ja dolazimo zajedno na radionice, a vodimo i Katarinu jer je mala pa nemamo gde da je ostavimo. Tako da je super što je i ona stalno sa nama i što ovo iskustvo možemo da podelimo sa njom. Naša druga deca su za to vreme sa vaspitačima u ovom istom vrtiću“.

Beba Katarina je bila naša počasna gošća na radionici u Jagodini.

Upoznali smo i bračni par Borka i Ivanu koji na radionice dolaze zajedno. Borko priznaje da je na početku bio pomalo skeptičan i da je pristao da učestvuje na radionicama na inicijativu Ivane.

„Ali sada sam jako ponosan što sam se već na prvoj radionici lakše otvorio pred drugim roditeljima nego Ivana! Bio sam i sam iznenađen koliko sam želeo da učestvujem. Znali smo da bi nam mogao biti problem da delimo iskustva sa roditeljima koje poznajemo jer živimo u malom mestu. Ali  na radionicama je takva atmosfera  da niko i ne razmišlja o tome“, kaže Borko sa velikom radošću.

Za njih je ovo posebno korisno iskustvo jer na radionicama učestvuju zajedno. To je ujedno dobro i za njihov međusobni odnos kao i za njihov odnos sa detetom.

„Sada kada naiđemo na zajednički problem možemo da se nadovežemo na sve ono što smo čuli na ovim radionicama. Lakše se dogovaramo, razumemo i određujemo zajedničke ciljeve“ , kaže Ivana.

Takođe nas je nasmejao jedan primer tate Ivana. On kaže da mu se, iako su tek na početku ciklusa, već sada kad je sa decom u glavi „javlja“ lik facilitatora Marka kako mu daje preporuke.

„Odmah me je privukao slogan na letku koji je bio zalepljen na vratima vrtića: „Ne postoji savršen roditelj već pravi roditelj“. To me je motivisalo da shvatim da nema jedino moje dete neka neprihvatljiva ponašanja, već da se to dešava i kod drugih roditelja i druge dece. Zato me razmena iskustava sa drugim roditeljima inspiriše da promislim da li sam i ja nekada dobro postupio ili bih mogao ubuduđe da postupam kao drugi roditelji“, kaže Ivan.

Učesnici radionice su dobili i radne sveske kako bi uradili domaći zadatak kod kuće.

To je upravo ono što i facilitator Marko želi da roditelji ponesu sa naših radionica. On želi da roditelji shvate da nisu sami. Želi da zadrže tu povezanost i da uvek znaju da mogu da se posavetuju sa osobama sa radionica. Na kraju radionice obično se javlja dobrovoljac koji će na sledećoj radionici ispričati neko svoje iskustvo koje je vezano za sledeću temu. Odmah se javila jedna mama koja je sa uzbuđenjem rekla da joj se već desilo nešto slično i da jedva čeka da to podeli sa drugima.

Smiljana ih je upitala da jednom rečju objasne šta misle o održanoj radionici. Mame i tate su rekli da je radionica za njih bila promena, nadograđivanje, inspiracija i oduševljenje. Roditelji su otišli svojim kućama motivisani i sa „upaljenim lampicama“. A svima nama su u srcima odzvanjale Smiljanine tople reči: „Za mene je ovo neponovljivo i jedinstveno iskustvo – da na radionici bude prisutna i jedna beba. Posle ovoga sve ima veći smisao i svrhu. Zato veliko hvala bebi Katarini!“.

**

Program „Podrška, ne perfekcija“  se realizuje već dve i po godine, i u martu mesecu je započet peti ciklus. Pored polaznika, u radionice su uključena 34 facilitatora i 22 vaspitača koji organizuju aktivnosti sa decom dok su roditelji na radionicama. Cilj programa nije da se od učesnika naprave perfektni roditelji/staratelji, nego da se oni osnaže dodatnim znanjem, veštinama i podrškom na koju mogu da se oslone.

The post Priča o roditeljima koji se ne plaše da pokažu svoja osećanja appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Letnja Škola za roditelje je praktična radionica na kojoj ćete saznati:

• Kako se na najbolji mogući način izboriti sa stresom koji donosi 1. septembar i polazak u školu, odnosno povratak u đačke klupe
• Kako da naučite svoje dete da uči, brzo-efikasno-lako, da učenje ne bude mučenje!
• Kako možete obezbediti svom detetu okruženje za lakše učenje i bolje rezultate u školi
• Kako da uz pomoć tehnika komunikacije zajedno sa detetom radite na razvoju samopoštovanja i samopouzdanja na svim poljima
• Kako razvijati detetove radne navike od najmlađih dana
• Kako da podstaknete razvoj inteligencije i talenata kod deteta
• Na kojin način podržavati decu u procesu školovanja i koje pozitivne afirmacije im treba intenzivirati a koje negativne izbaciti.
• Koji je najbolji način da komunicirate sa svojom decom, tokom odrastanja i školovanja

Kraj seminara će obeležiti otvorena diskusija sa roditeljima, kako bi svi podelili svoja iskustva i zatražili savet.

Škola za roditelje je besplatna i tokom dana će biti obezbeđeno posluženje i osveženje za polaznike Škole.

Školu će voditi Branislav Maričić, direktor Edukativnog centra Finesa i licencirani instruktor Buzan centra koji ima 20 godina iskustva rada sa decom i odraslima u oblasti ličnog i intelektualnog razvoja i Jelena Holcer, osnivač Škole za roditelje i Škole za dadilje, diplomirani pedagog, autor velikog broja knjiga iz oblasti roditeljstva i učenja. Edukativnom timu će se pridružiti i psiholog Dečjeg kulturnog centra, Vesna Krnjaić Mitrović.

Prijave

Možete se prijaviti mejlom na skola@finesa.edu.rs ili na telefone 011/3445015, 064/6454856 navodeći ime, prezime, broj telefona, e-mail adresu i godište vašeg deteta/dece. Prednost imaju roditelji dece od 6 do 14 godina.

Prijavite se blagovremeno! Broj mesta je ograničen!

O Edukativnom centru Finesa:

“Finesa” već više od 20 godina obučava đake, studente i profesionalce svih profila tehnikama efikasnog učenja, čitanja, pamćenja. Jedini je licencirani ogranak britanskog Buzan centra. Organizuju seminare “Brzo čitanje”, “Savršeno pamćenje”, “Mape Uma”, “Briljantno učenje”, “Kako položiti ispit””¦ U svom izdavačkom opusu ima i preko 100 naslova iz oblasti zdravlja, uspeha, novca, učenja”¦ Detaljnije o njihovim aktivnostima možete videti na njihovom sajtu.

Tekst preuzet sa sajta NajboljaMamaNaSvetu.

The post Besplatna letnja skola za roditelje u Beogradu appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Znate, nisam pitala samo Sašu; ali nakon 12 godina roditeljskog znanja i zvanja njegov je odgovor najpametniji savet koji sam kao roditelj dobila – ljubav.

Decu treba beskrajno voleti! Iako zvuči jednostavno i nekako podrazumevano, ljubav nikako nije samo deklarativni podrazumevani odnos na relaciji roditelj-dete. Ljubav je osnova zdravog odnosa, ali i preduslov za najdivnije stvari koje deci možemo darovati. Kako sam ja razumela ovaj savet?

Kada nekog voliš osim topline u srcu i beskrajne brige, želiš da voljenoj osobi pokažeš svet kakav treba da bude. Razmišljaš o tome kako da mu približiš lepotu života i ljudi. Osmišljaš kreativne aktivnosti, izazovne zadatke, uzbudljive sate i onda je odnos ljubavni ali i razvojni. Jer osećanje bez demonstracije ne znači mnogo. Voleti svoje dete znači imati za njega vremena; znači i objašnjavati svoje odluke i držati data obećanja. Voleti svoje dete znači permanentno praviti kompromise i uklapati živote”¦ i preplitati duše. Znači razgovarati: slušati i pričati. Slušati. Osluškivati. Znači čitati i pričati o pročitanom. Znači kupovati igračke, ali i igrati se sa njima i tim igračkama koje im kupujemo zbog griže savesti. Znači odgovarati im na pitanja smisleno i sa pažnjom; jer oni razumeju i ono što ne znaju”¦ čak mnogo bolje od nas odraslih. Znači iščekivati predstavu na stepenicama pozorišta i zajedno se smejati u bisokopu junacima filma koje zapravo imamo i u svom domu. Znači s nestrpljenjem dočekati novogodišnje praznike ne samo zbog poklona ispod jelke, već zbog ukrašavanja doma, jer kuća se ima a dom se stvara u takvim porodičnim iskrama. Znači prisećati se trenutaka i ljudi koji su sa nama proveli prethodnu godinu. Voleti svoje dete znači i nabrajati tetke, ujake i drugare od kojih smo dobijali neke posebne po značenju, ne samo po lepoti porodične ukrase za jelku. Voleti svoje dete znači živeti sa njim kroz svaki zajednički trenutak naših života.

Deca rastu brže nego što mi starimo. U jednom će trenutku života biti spremni da odu, a mi nećemo biti spremni da ih pustimo. Pre svega jer duboko u sebi znamo da smo mogli bolje i više, a prilika je sve manje.

Decembar je mesec ljubavi i mesec porodice. U najhladnijim danima, porodice su posebno topla utočišta. Danas smo pakovali poklončiće za prijatelje. Svaki je detalj izabran sa razlogom. Gledala sam svoje curice i razmišljala o tome da koliko god se trudim i koliko god ih volim, ne mogu biti dostojna njihovog postojanja. Takav blagoslov ne možemo opravdati za ceo svoj život. Ali ljubav koju im dajemo i koju svojim aktivnostima demonstriram svakog dana, svakog meseca – bio on hladni praznični decembar ili uzavreli sparni juli, poslednja je nada roditelja da zaslužujemo njihove malene dlanove na svom obrazu usred uspavanog jutra. Tada, u tom sanjivom trenutku, znam da razumete koliko smo srećni što smo baš njihovi roditelji. Pokažite to. Svom i svakom drugom detetu. Ljubav popravlja svet; mali dečiji svet i ceo svet oko nas. Ljubav nije samo reč, to Saša nije morao ni da mi kaže.

The post Ljubav je najvredniji dar appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Upravo sam istraživala takve pojave u društvu, a jedna od njih je emocionalno zlostavljanje dece, kao vid “tihog zlostavljanja” o čemu sam prethodno pisala. Samim tim, tema ovog blog posta je zanemarivanje dece, koje se ne manifestuje kroz fizičko ozleđivanje, baš kao ni emocionalno zlostavljanje mališana. Ovo “psihološko zlostavljanje” ogleda se u samom izgledu i i ponašanju deteta.

Šta je zanemarivanje dece i kako ono utiče na njih

Jedna od definicija navodi da je zanemarivanje zapravo “propust pružaoca nege – roditelja, odnosno druge osobe koja je preuzela roditeljsku odgovornost ili obavezu da neguje dete da obezbedi osnovne potrebe mališana”.¹ Postoje različiti oblici zanemarivanja dece, a neki od njih su:

• Fizičko zanemarivanje: Propust da se detetu obezbedi potrebna hrana, smeštaj ili pravilan nadzor.
• Medicinsko: Propust da se detetu obezbedi neophodna zdravstvena zaštita.
• Obrazovno: Propust da se dete obrazuje ili da se zadovolje njegove posebne potrebe.
• Emocionalno: Propust da se zadovolje emocionalne potrebe deteta, obezbedi psihološka pomoć ili dozvoli detetu da učestvuje u štetnim aktivnostima.²

Iz američkog zavoda za zdravlje i zdravstvene usluge (uprava za decu i porodice) rečeno je da je u 2011. godini zabeleženo 676.569 žrtava zlostavljanja i zanemarivanja³. Prema njihovim izveštajima roditelji su zapostavljali čak 78,5% dece. Istraživanja pokazuju i da se u većini slučajeva zanemaruju mahom devojčice i mala deca.⁴

Na koji način se zanemarivanje manifestuje na detetu

Zanemarivanje najbolje mogu da uoče osobe koje su bliske detetu i koje su u stalnom kontaktu sa njim. To su najčešće nastavnik ili školski psiholog. Ovi ljudi su u stanju da prepoznaju i prate različite znake koji ukazuju na zanemarivanje deteta, uključujući:

• Odeća koju dete nosi je loše uklopljena, prljava ili nije odgovarajuća za određene vremenske uslove
• Prisutna je konstantno loša higijena deteta
• Bolesti koje nisu lečene i fizičke povrede
• Dete je često bez nadzora ili je ostavljeno u nebezbednom okruženju
• Dete često kasni ili izostaje iz škole⁵

Kako reakcije roditelja mogu da otkriju problem?

Ne pokazuju samo deca znake zanemarivanja. Roditelji takođe svojim ponašanjem mogu da nagoveste da kod kuće nije sve kako bi trebalo da bude. Tako roditelji često okrivljuju dete za svoje probleme, zahtevaju nešto što dete nije u stanju da postigne ili nedovoljno brinu o njemu. Problemi između roditelja i dece postaju očigledni ako roditelj, na primer, retko zagrli dete ili mu pruži ruku, ili ako se ne gledaju u oči tokom komunikacije, govore da se ne vole ili ako razgovaraju o svom odnosu na neprimeren način.

Na koji način može da se pomogne zapostavljenom detetu?

Prvi korak u pomaganju zapostavljenom detetu je da naučimo kako da prepoznamo znake zanemarivanja. Zatim, potrebno je proceniti celu stvar i otkriti visoko rizične situacije. Ako je dete povređeno, vaša reč, delo i konkretno mešanje u tu situaciju može da zaštiti dete. Zato nemojte da se osećate krivim zato što želite nešto da učinite za zanemareno dete i što ustajete protiv toga. Procenite i odredite da li je detetu pomoć potrebna.

Ukoliko sumnjate da je dete zanemareno, prijavite taj problem lokalnoj ustanovi koja se bavi zaštitom dece. U Sjedinjenim Državama, “osnovane sumnje” zasnovane na objektivnim dokazima su dovoljne kako bi se prijavio slučaj zanemarivanja dece.⁶

Deci svih uzrasta potrebno je mnogo ljubavi i pažnje. Ona svakako ne žele da ih roditelji zanemaruju. Zato se posvetite svojoj deci i vaspitavajte ih tako da im pokažete da vam je stalo do njih. Ona će vas zbog toga voleti još više i izrašće u bolje građane sveta.

1 https://www.childwelfare.gov/pubs/factsheets/whatiscan.pdf
2 https://www.childwelfare.gov/pubs/factsheets/whatiscan.pdf
3 http://www.acf.hhs.gov/sites/default/files/cb/cm11.pdf
4 http://www.psychologytoday.com/conditions/child-neglect
5 http://www.helpguide.org/mental/child_abuse_physical_emotional_sexual_neglect.htm
6 http://www.americanhumane.org/children/stop-child-abuse/fact-sheets/child-neglect.html

The post Zanemarivanje dece appeared first on Novak Djokovic Foundation.