Ljubitelji tenisa 60-ih godina prošlog veka uživali su u nezaboravnim partijama i udarcima legendarnog tenisera Roda Lejvera. Pamte se njegove pobede, titule i rekordi. Mnogi se, nažalost, sećaju i moždanog udara koji je Rod doživeo tokom intervjua koji je davao za televiziju ESPN 1998. godine. Sve se odigralo veoma brzo. Lejver je naglo izgubio kontrolu, srušio se i počeo da povraća. Novinar, koji ga je intervjuisao, je odmah  shvatio šta se dešava i istog momenta pozvao hitnu pomoć.

Čim se malo oporavio i bio u stanju da govori, Lejver se lekaru na intenzivnoj nezi na klinici u Los Anđelesu obratio rečima  “Nekada sam bio prilično dobar teniser”  , kao da je želeo da ga podseti na svoj sportski duh i jačinu tela. Desna strana tela mu je bila paralizovana, a govor uglavnom nepovezan. Krvarenje u mozgu još nije bilo prestalo.

Jedinom teniseru, koji je uspeo da dva puta osvoji sva četiri grend slema u sezoni, tog dana su rekli da nikada više neće moći da drži reket u rukama i prebacuje lopticu, makar i rekreativno.

Ipak, desilo se ono što je tad malo ko mogao da predvidi. Lejver je 8. januara ove godine izašao na teren stadiona u Melburn parku, koji nosi njegovo ime, spreman da se suprotstavi glavnom rivalu u borbi za najveću titulu svih vremena – Rodžeru Federeru. Lejverova teniska oprema, davno izašla iz mode, delovala je nekako bledo i neubedljivo naspram jarkih boja najnovijeg modela majice i šorca sa znakom NIKE, koju je nosio njegov protivnik.

Kada je neko ko  je doživeo moždani udar u stanju da ponovo izađe na teniski teren, trči i bori se, to je dovoljan znak da se oporavio. Da je dobio jednu bitku. Međutim, da bi se isti taj čovek vratio na teren, i podignutog pogleda, mirnih ruku i čvrstog stava, pred rasprodatim tribinama i stotinama hiljada drugih, koji meč prate uživo u televizijskom prenosu, suprotstavi se Rodžeru Federeru, pa makar to bilo i u egzibiciji, potrebno je mnogo više od želje. Potrebno je da taj neko bude ni manje ni više nego Rod “Raketa” Lejver.

Tokom humanitarnog događaja “Veče sa Rodžerom Federerom i prijateljima” gde je prikupljeno milion dolara, 75-godišnji levoruki teniser zadivio je sve prisutne i pokazao da može da igra i desnom rukom, koja mu je ranije bila potpuno oduzeta zbog šloga. Doduše, usled artritisa zloba leve ruke, bio je sprečen da prikaže neke od svojih čuvenih udaraca. Međutim, svaki put kada je došao u kontakt sa lopticom, publika ga je bodrila sve glasnije. Nije bilo važno gde će loptica da završi.

Pet Rafter je za Lejvera 1998. godine rekao da je on bio “poslednja osoba za koju bi vam palo na pamet da može da doživi moždani udar”. Bilo je nezamislivo da će se Lejver ikada naći prikovan za krevet, odnosno da se kao malo dete raduje što je ponovo u stanju da se osloni na noge i načini par koraka.

Ako je nekada Lejver bio najveći uzor mladima, on je danas željan da iskoristi iskustvo koje je stekao tokom dugog perioda rehabilitacije kako bi postao podjednako važan uzor starijim osobama da nastave da vode zdrav način života i bave se sportom.

Nakon što je potpuno izgubio moć govora posle moždanog udara i godina koje je proveo boreći se da povrati tu sposobnost, Lejver je 2014. godine javno pozvao penzionisane Australijance da izađu iz svojih domova i budu fizički aktivni, bez obzira na sport kojim se bave, koliko imaju godina i kakvo im je zdravstveno stanje.

Stojeći između Žo – Vilfreda Conge i Federera 8. januara 2014. godine, Lejver je delovao skromno i nenametljivo, suprotno od utiska koji je u mladosti odavao ovaj poznati crvenokosi levoruki teniser iz malog mesta u dalekoj pokrajini Kvinslend.

Ovoga puta publika nije aplaudirala Lejverovom atletizmu i dominaciji na terenu, te osobine koje su ga nekada krasile vremenom su izbledele. Gledaoci su se divili njegovoj hrabrosti, doleteo je natrag u Australiju kako bi javno razmenjivao udarce sa jednim od najboljih tenisera današnjice – i to kao sedamdesetpetogodišnjak, samo godinu dana posle smrti svoje supruge, takođe, posle teškog moždanog udara koji je doživeo.

Zašto je bivša zvezda belog sporta odlučila da svoje nekadašnje tenisko umeće prikaže pod reflektorima Rod Lejver arene? Verovatno da bi pokazao da je sada nešto više od nekadašnje zvezde – čovek koji je uspeo da preživi i prebrodi nedaće, koliko god da su se činile teškim u početku ili u toku procesa oporavka. Ako je uspeo on u tome, mogu da uspeju i drugi.

The post Rod Lejver i njegova poruka svetu appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Svuda oko nas postoje deca i ljudi kojima je potrebna pomoć, mnogi od njih je i ne traže, ali to ne znači da je ne žele. Bilo da je u pitanju baka koja ne može sama do prodavnice, deka kome treba pomoć u šetnji psa, možda komšijska deca kojoj treba par časova iz matematike ili stranog jezika…Nekada su to svakodnevni i uobičajeni “problemi”, problemi koje svako od nas može da reši, doprinese da ih bude manje.

Naš tim iz Fondacije Novak čoković svakodnevno traži načine i radi na tome da pronađe i realizuje ideje koje znače- prevashodno deci, tim budućim velikim ljudima. Jedan takva ideja bila je spontana akcija #Utoplimo Decu koju smo sproveli prošlog decembra, sa ciljem da obezbedimo toplu garderobu i obuću za oko 2000 mališana o kojima nema ko da brine. Spontana jer smo je osmislili u jednom danu, razmišljajući kome je neophodna pomoć u hladnoj i oštroj zimi kakva je bila ona za nama. Svratišta su mesta koja okupljaju veliki broj dece koja žive na ulici, a koja nisu imala ni najosnovnije da obuku i utople se. Za svega nekoliko dana i uz pomoć društvenih mreža, uspeli smo da motivišemo sugrađane i sakupimo 3000 komada odeće i obuće za mlade iz svratišta, kao pomoć da lakše prebrode zimu. Akciji su se, osim sugrađana, odazvale i firme C&A, Forma Ideale, kao i opština Novi Beograd i TC Delta City u čijim se prostorijama prikupljala garderova 14. decembra.

Humanost i dobra volja ljudi su bili sve što je potrebno da ova akcija doživi uspeh; tokom celog dana smo slali poruke i fotografije putem društvenih mreža, motivisali jedni druge i odziv je bio veliki- i više nego dovoljan da pomogne klincima i klincezama kojima je nedostajala topla odeća i obuća.

Ova skromna akcija bila je tek jedan od primera da naši sugrađani i naš narod imaju veliko srce i da su spremni da pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Dovoljno je da imamo volju da pomognemo i već smo na pola puta. Dobrim delima činimo svet boljim mestom za naš i našu decu, i dajemo im dobar primer koji će da slede.

Još slika sa akcije #utoplimodecu:  https://www.facebook.com/media/set/?set=a.476457049133676.1073741831.337855372993845&type=3

The post Svako dobro delo mnogo znači appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Najveće interesovanje uvek izazove meč sa Novakom,  što je i prirodno jer mnogi ljudi dođu na našu galu zbog njega. Na žalost, dokle god je Novakova karijera na ovako visokom nivou, on neće imati dovoljno vremena da izađe u susret toliko velikoj potražnji pa možemo da ponudimo samo 1 do 2 meča godišnje. I verujte mi, i to je ponekad nemoguća misija i pored sve Novakove dobre volje.

Prikupljanje predmeta se radi mesecima, a sa svih strana pristižu ponude. Od umetnika, ljudi koje poseduju kuće, jahte; zatim veliki hoteli i tropska letovališta doniraju svoje vile i sobe… Takođe poznanstva sa poznatim ličnostima puno znače jer ljudi vole da kupe iskustvo sa njima koje se zove “once in a lifetime experience” (jednom u životu).

Razlozi zbog kojih bi bilo ko donirao neki auction item u humanitarne svrhe:

1. Jako je dobro i za osobu/brend/kompaniju koja donira predmet da to uradi na našem događaju jer može da dobije veliki visibility – i u medijima, i među uticajnim ljudima koji su uvek za njih potencijalni klijenti. Tu moramo da zahvalimo Novaku koji je medijima uvek interesantan na i van terena, i koga uvažavaju mnoge poznate i uspešne ličnosti zbog njegovih uspeha a i energije.

2. Stvara se buzz u sobi a i šire jer se ljudi nadmeću, i predmet obično bude prodat za mnogo više od svoje vrednosti, što dodatno daje na značaju kompaniji tj brendu.

3. Način na koji mi prezentujemo te predmete je uvek uz neku poznatu ličnost, što dodatno podiže interesovanje, a i vrednost predmeta – svako ko je u prilici i ima dovoljno novca, teško bi odoleo a da ne kupi narukvicu koju nosi Karlie Kloss ili Naomi Campbell.

4. U današnjem svetu je za svaku kompaniju i brend jako bitno da izdvoji iz svog budžeta sumu kojom će da podrži neku društveno korisnu kampanju, organizaciju ili akciju.

Kad se sve ovo uzme u obzir, održavanje javne aukcije je vrlo dobra strategija za prikupljanje novca. Najveći deo našeg budžeta dolazi sa aukcije, zatim od prodaje karata i stolova, sponzora, a jedan deo naših prihoda dolazi u vidu privatnih donacija, gde ljudi samo posalju ček ili uplate donaciju putem PayPal-a  ili direktno na na naš račun u banci.

Finalna lista predmeta koji će se pojaviti na aukciji se bukvalno zatvara par dana pred sam događaj kada već znamo ko će biti u “sobi”. Na osnovu profila ljudi koji dolaze, mi stvaramo ponudu, što je zlatno pravilo u svakom biznisu, pa i u humanitarnom. Da bi ljudi bili spremni da daju novac, moramo da im ponudimo ono što za njih ima vrednost. Ponekad imamo i troškove za te aukcijske predmete, što je sasvim normalno. Nema svako mogućnosti da donira besplatno i na taj način omogući čistu zaradu fondaciji. Uglavnom smo kupovali slike koje smo znali da će dostići visoku cenu na nadmetanju. Opet, to je nešto u čemu je Milutin ekspert i ja sam uglavnom sve što sam imala u ponudi prosleđivala njemu da odluči da li da zadržimo za ovaj put ili ne.

Evo i neke od zanimljivih aukcijskih predmeta i koje su interesovanje izazvali:

• ekskluzivni ProAm turnir na Necker Island-u da budete dubl partner Novaku ($180K), John McEnroe ($150K) i Richard Bransonu ($125K)
• meč sa Novakom $120K
• 4 dana na jahti sa Goldie Hawn i Kate Hudson 370K funti
• Andy Warhol slika Mick Jagger-a 100K funti
• Garrard dijamantska narukvica 65K funti
• nedelju dana na Galaxy jahti prodato 2 puta, $320K i $275K
• nedelju dana u najvećoj vili na Dominikanskoj republici za $300K
• Photo shoot sa Patrick Demachiler i odlazak sa Anom Wintour na modnu reviju za $170K

Nadam se da sam ovim blogom odgovorila barem na polovinu pitanja koja ste imali. Ceo tim je uvek na raspolaganju da odgovori na još pitanja. Ako mene pitate, ja bih se u sledećim blogovima fokusirala malo na naše projekte, jer čemu sav ovaj novac i rad, ako ga ne ulažemo u nešto sto će sutra doneti rezultate?

Ukoliko imate primedbe, kritike, savete, bilo šta što želite da nam/meni uputite – hvala unapred. Mi se svaki dan trudimo da prvo ispunimo svoja očekivanja (koja su jako visoka), a zatim i vaša. I u službi smo da pomažemo, ponekad u tome uspemo, a ponekad ne. Ne uzmite nam za zlo ako nismo ispunili vaša očekivanja, barem smo pokušali. Neki na to nisu ni pomislili.

Mislimo na vas i sanjamo velike snove.

Pozdrav,
Jelena

The post Dobrotvorne aukcije appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Nadam se da uživate u raznovrsnosti tekstova koje objavljujemo i nadam se da možete iz svakog nešto da naučite i kasnije primenite u vašem životu ili životu ljudi koji vas okružuju. Naš tim vredno radi svaki dan i čita mnoštvo tekstova, mnoštvo istraživanja, i verujte da i mi učimo sa vama.

Mi ne prestajemo da sanjamo velike snove, i nadamo se da će ovaj blog dopreti do mnogih ljudi i otvoriti razne prilike za unapređenje dečijih života, a i porodica u celosti (a samim tim i društva).

Najavila sam preko svog twitter naloga pre par nedelja da pišem blog u kojem ću odgovoriti na mnoga pitanja sa kojima se susrećem u svom radu. Želja mi je bila da na jedan vrlo transparentan način objasnim šta se dešava i zbog čega radimo ovo što radimo. Zbog čega humanitarne večere, poznate ličnosti, projekti za decu… Znam da su se mnogi pitali. Teško mi je da odmah pređem na humanitarne večere pa moram malo da se vratim unazad i objasnim par uvodnih koraka koje smo morali da prođemo da bi došli do tih večera.

Izazovi

Moj veliki izazov sa kojim sam se suočila je bio vođenje humanitarne fondacije. Velika odgovornost i dosta ozbiljan posao koji nikako ne može biti hobi. Provela sam mesece i mesece učeći, istraživajući, pričajući sa ljudima koji su već godinama veliki filantropi… nebrojeni sastanci sa advokatima, čitanje pravilnika i zakona… Pomislila sam da sam se ponovo vratila u školu. I moje učenje se svaki dan nastavlja, i zbog toga sam jako srećna.

Ono na čemu insistiram da ljudi znaju je to da je humanitarni rad TIMSKI RAD. Jedna osoba ne može sama da promeni svet. Može ali samo ako ima armiju ljudi iza sebe koji danonoćno rade i omogućavaju vidljive promene. NDF ima pravu malu armiju ljudi koji pored toga što vrlo cene Novaka i ono što je sa svojih 26 godina života stvorio, imaju istinsku želju da pomognu deci.

Kada se rodi jedno dete, cela porodica staje na noge i trudi se da ga odgoji kako treba; naša fondacija je tu da pomogne stotinama, a daj bože i stotinama hiljada dece. To ne može jedan čovek da uradi. Novak nam je svima velika inspiracija i on nas vodi ovim putem jer kroz njegov primer svi izvlačimo vrlo bitne poruke koje kasnije prenosimo deci, njihovim porodicama i učiteljima. Ali ova fondacija je mnogo više od Novaka, mnogo više od bilo kog pojedinca. Ona je početak jedne revolucije – mi se borimo za mališane, za buduće generacije, za one koji ne odustaju. Svaki pojedinac nam je bitan!

Početni NDF Tim

Jako mi je bitno da podelim sa vama početne korake. Preuzela sam na sebe veliku odgovornost i izazov koji nije ni malo lak. Voditi fondaciju najboljeg tenisera i sportiste na svetu, gde se ni jedna greška ne prašta a svaki korak je pod budnim okom javnosti…to znači dosta posla. I ja sam bila spremna na to, a verujem i svaki novopečeni magistar, pun energije i želje za dokazivanjem. Moje ime se često provlači kroz medije, što je i prirodno jer sam Novakova verenica, ali ostatak tima i ljudi koji rade sa mnom rame uz rame nisu ništa manje važni. Pitate se šta je potrebno da se pokrene rad jedne fondacije? Čitajte dalje.

Sam početak

Imala sam neverovatnu pomoć Ryan Tarpley-a. On je bio moja desna ruka prvih godinu, godinu i po dana vođenja fondacije. Ryan radi za CAA (Novakovu bivšu menadžersku agenciju) i njegov posao je da pomogne klijentima da započnu svoj filantropski put ukoliko za to postoji interesovanje.

Naime, prvo smo proveli puuuuno vremena samo pričajuci o tome šta Novak voli, šta ne voli, šta je njegova strast, gde najviše vidi sebe u budućnosti, na koji način želi da pomogne. Verujte mi, to je bio jako zanimljiv deo posla jer Novak ima puno interesovanja i znanja o raznim problemima koji se dešavaju u Srbiji i regionu. Gaji neverovatnu ljubav prema svojoj zemlji i mislim da retko kad moze da kaže “ne” bilo kome (poučen time koliko je njegovu porodicu bolelo svako “ne” koje su dobili dok su tražili pomoć). To je značilo da kada smo ga pitali “kome bi želeo da pomogne putem fondacije” – on je počeo da nabraja sve! Od starih do mladih, bolesnih, zdravih, od biblioteka, muzeja, spomenika, crkava… Duuugo smo sužavali njegovu sferu interesovanja da bi došli tamo gde smo sada. Kada smo suzili na decu, onda je počela druga bitka.

Sa mojom radoznalošću, ali i strahovima da ni slučajno negde pogrešimo ili propustimo nešto bitno što može da ugrozi Novaka. Bila sam kao malo znatiželjno detence koje je vuklo Rajana za rukav i postavljalo milion i jedno pitanje: “a kako ovo,a zašto ono?”… A on mi je samo slao brdo i brdo informacija i čekao da postavim još pitanja nakon prelistavanja novog gradiva. I to gradivo nije ni malo interesantno ako mene pitate, ali moralo je da se nauči.

Uz njegovu pomoć smo re-brendirali fondaciju i registrovali je u Americi i Engleskoj. To je bio jaaako dug proces, ali vredelo je. Pre dve i po godine Novak Djokovic Fondacija je nosila naziv Novak Fond i pomagala je mnogoj deci i porodicama, gradovima, crkvama i manastirima. Danas, Novak Djokovic Fondacija se isključivo fokusira na edukaciju: pomoć deci ranog uzrasta da imaju adekvatne i kvalitetne uslove za učenje, odrastanje i igru. To činimo kroz renoviranje i otvaranje vrtića i igrališta kao i kroz finansiranje programa i kampova za decu. Trudimo se da im pomognemo da ostvare svoje dečije snove tako što ćemo im ojačati krila da kada odrastu mogu da polete visoko – a to će moći ako ulažu u sebe i svoje znanje, ako poštuju druge i svoje okruženje.

Zbog čega nema puno ljudi koji osnivaju svoje humanitarne fondacije, i nazivaju ih svojim ličnim imenom? Mnogo posla i veliki rizik.

Prvo, vođenje fondacije je posao sa neprekidnim radnim vremenom – kad ste čuli da nekom ne treba pomoć? Još kad pomažete deci? Nema ni vikenda, ni odmora, a da ne pričamo o tome da li je dan ili noć idealno vreme za rad. (VELIKO HVALA celom NDF timu što su uvek dostupni i orni za rad!). Zahteva jako dug i skup proces registracije (a posle i vođenja), zakon je jako kompleksan i samim tim potrebe usluga advokata i računovođa su neprekidne. Barem se mi tako vodimo – želimo da budemo sigurni da ne postoji ništa što će da ugrozi reputaciju fondacije. Što me vodi na sledeću tačku – ima nebrojeno mnogo načina da se pogreši. Uvek će se naći neko ko će dovesti vaše motive u pitanje i nazvati vas ovakvim ili onakvim. Nekome jednostavno nećete biti prioritet, pa će vaš slučaj ili zahtev za dozvolu ostaviti po strani i ceo projekat neće moći da se realizuje (a vi ste svima obećavali da ćete ga realizovati u određenom vremenskom periodu, kako objasniti donatorima, kako objasniti deci, medijima.. 🙁 ) Najveći skandali se dešavaju baš u humanitarnom poslu jer sve počne od dobrih namera i istinske želje da se pomogne, ali na putu uvek postoji mogućnost da se nađe nešto što može da osujeti te dobre namere. Da ne dužim previše, zbog svih ovih razloga, imućni ljudi se najčešće odluče da novac koji imaju doniraju nekoj fondaciji i puste njih da muče muku vođenja, organizacije, pravdanja troškova i prikazivanja rezultata. Nema puno onih koji žele da njihova želja da pomognu bude osujećena na bilo koji način.

Kako organizovati rad fondacije i voditi ljude koji za nju rade u pravcu koji smo zamislili su bila samo neka od pitanja na mojoj svakodnevnoj agendi. Neverovatno koliko divnih, nesebičnih ljudi radi u svetu filantropije. Rajan me je upoznao sa mnogim interesantim ljudima od kojih sam mnogo naučila. Dame Stephanie Shirley je jedna od tih divnih ljudi. Njena priča je jako dirljiva i pozivam vas da je pročitate. Ona mi je pomogla svojim savetima da na pravi način formulisem viziju fondacije i iznesem je nedvosmisleno kroz naš rad i projekte.

Takođe smo vrlo brzo počeli da saradjujemo sa UNICEFom, a Novak je uskoro postao i njihov Ambasador za Srbiju. Zajedno sa njima smo počeli da posmatramo Srbiju i sfere u kojima bismo najviše mogli da doprinesemo. Njihovo iskustvo od preko 20 godina rada u Srbiji nam je bila smernica i filter prilikom odabira organizacija koje bismo podržavali i radili zajedničke projekte. Inspirisani njihovim naporima da pomognu rani razvoj dece ulaganjem u kvalitetne programe usmerili smo i našu misiju u tom pravcu. Svakodnevno smo razmenjivali emailove, ideje, iskustva, a s obzirom da su naši istraživački kapaciteti na početku rada bili vrlo skromni, oni su nesebično nudili svoju pomoć. I to i danas sa velikim zadovoljstvom rade. Pritom, ponosno sarađujemo sa njima na jako velikom i bitnom projektu za sve porodice u riziku od izmeštanja.

Nikako ne smem da zaboravim da pomenem Zoricu Trikić, čarobnu ženu sa neverovatnom energijom koja je svo svoje iskustvo podelila prvo sa mnom, a kasnije i sa ostatkom tima i pomogla u formiranju programa Školice Života koji danas NDF uspešno realizuje u saradnji sa Centrom za interaktivnu pedagogiju, ili CIP centrom. Mi smo jako mala fondacija koja nema puno iskustva u direktnom radu sa decom, što CIP ima, pa smo taj deo našeg posla prepustili njima, i oni to fantastično rade. Milica, Marija, Vuk… sve su to naši CIPovci sa kojima smo svaki dan u kontaktu.

Takođe, tu je i verni tim naših NDFovaca koji rade 24/7 poput Gorane, Aleksandre, Marije, Nebojše, Jelene, Jasne, Vlade, Lane, Rehane, Gordona, Džona, Moa, Rona, Davida i mnogih drugih koji na razne načine doprinose, a koje mozete da upoznate putem Who we are stranice na nasem oficijalnom websajtu.

Moj topli savet: nemojte ni da pomišljate da se upustite u avanturu pomaganja drugima, ako prvo nemate tim ljudi koji će sa puno integriteta pomagati vama. Jako sam zahvalna svakom članu našeg tima na trudu i energiji koju nesebično daju prilikom rada za fondaciju i nadam se da će naš tim vremenom samo rasti.

Nastavak sledi u petak…

The post Zašto NDF organizuje humanitarne događaje? appeared first on Novak Djokovic Foundation.